MIRIS RUZA

13. deo

M: „ Mrtva je! Mi smo je ubili! "
O: „ Nas dvojica smo bila na sahrani. Jebeno smo videli njeno telo. Nosila je narukvicu "
N: „ Ko onda ovo radi? "
M: „ Bolje pitanje je zašto. ", rekla sam. „ Prošlo je godinu dana, zašto baš sada?"
O: „ Jedino što znamo za sigurno je da nas ova osoba dobro poznaje. "
N: „ I da se okomila na tebe. ", pogledao me je.
M: „ Kao da nisam dovoljno uplašena! Jesi li morao to da kažeš? "
N: „ Pokušao je da ti smesti, a sada je ostavio narukvicu tvoje mrtve najbolje drugarice. Šta ti to govori? "

Njegova direktnost me je oduvek nervirala.

M: „ Jel to znači da neko želi da me ubije? " Oči su već počele da mi se pune suzama.
N: „ Nemoj da plačeš, nije vreme za to. ", rekao je iznervirano.
Ognjen mu je uputio ozbiljan pogled, a onda me zagrlio.
O: „ Biće sve u redu. Sredićemo ovo. Znaš da ne bismo dopustili da ti se nešto desi. "
N: „ Ognjene kako ne shvataš?! Ovo utiče i na nas. Neko je jebeno ukrao naš pištolj. Ukrao je dokaz! Ako završi u pogrešne ruke obojica smo mrtvi. "
O: „ Rekli smo da ćemo uvek pomagati jedno drugom bez obzira na sve! "
N: „ To je bilo pre nego što nas je ostavila. "
O: „ Svako se nosi sa patnjom na svoj način. Sam znaš da bi dala život za nas dvojicu ako je potrebno. Onaj dan nisam pobedio u trkama, ona je! Ali mi je dala pare, jer je rekla da su nama potrebnije. Ne zna ni o čemu se radi, a dala nam je deset hiljada bez razmišljanja! "
Par sekundi smo samo ćutali.
M: „ Moramo ovo da rešimo pre nego što neko od nas nastrada. "
Čulo se otvaranje ulaznih vrata, te sam se ja brzo odvojila od Ognjena i obrisala suze.
P: „ Počni da se spremaš, idemo u klub."
M: „ Ja..ovaj.. ", Nikola me je prekinuo.
N: „ Jel možemo i nas dvojica sa vama?"
E: „ Što da ne. "

Trebalo je da ovaj deo stavim u prosli nastavak, ali tek sada kontam koliko je zapravo kratak 🥴.