MIRIS RUZA

22. deo

Polako sam otvarala oči pokušavajući da se priviknem na svetlo. Glava me je užasno bolela. Par trenutaka mi je trebalo da se setim šta se desilo.
M: „ Lara! Je li dobro? "
Ognjen koji je spavao na stolici pored mog kreveta se trgao. Zbunjeno me je pogledao, te sam ja ponovila svoje pitanje.
Kada je shvatio šta sam ga pitala, napravio je snuždenu facu. Uhvatio me je za ruku, te mi saopštio vesti koje nisam želela da čujem.
O: „ Preminula je. "
Osetila sam hladne suze kako se slivaju niz moje vrele obraze. Volela sam je. Bila mi je sestra, drugarica i majka. Sa njom sam pričala o svemu. Bila je deo moje porodice.
M: „ A Eleon? Molim te mi kaži da dobro ", klimnuo je glavom.
O: „ Trenutno spava zbog lekova koje su mu dali, ali dobro je. "
Kako da mu saopštim da je Lara umrla? On ju je obožavao. Imali su savršenu vezu.
M: „ Želim da ga vidim. ", odlučno sam rekla ustajući sa neudobnog bolničkog kreveta.
O: „ Jesi sigurna da si dobro? I dalje si bleda. "
M: „ Pričaćemo kasnije. Lara mi je nešto rekla. ", zbunjeno me je pogledao. „ Izvini, prvo moram da vidim kako je Eleon. Ti pronađi Nikolu i sačekajte me ovde. "
Klimnuo je glavom, te smo zajedno izašli iz sobe, ali se uputili ka suprotnim smerovima.
Ušla sam u Eleonovu sobu, te privukla stolicu i sela pored njega.
Nisam mogla ništa da uradim sem da plačem. Plakala sam zbog svega. Zbog njega, Lare, mene. Zašto ovo mora meni da se dešava?
Srce mi se slamalo gledajući ga tako slabog i priključenog na aparate. Ruka mu je bila u gipsu, imao je razne ogrebotine i rane na licu.
Obrisala sam suze kada sam ugledala doktora kako ulazi.
D: „ Roditelji neće dolaziti? ", odmahnula sam glavom. Naravno da neće! Nikada ih nisam volela, ali sada su mi se gadili. Dete im je u bolnici, zaboga!
D: „ Pravo je čudo da je preživeo. Ima polomljenu ruku što možete i sami da vidite, polomljeno mu je rebro i imao je unutršanje krvarenje. Bili smo gotovo sigurni da neće preživeti. ", nasmejala sam se.
To je Eleon. Uvek dokazuje suprotno. Bože, doktor će pomisliti da sam luda. Upravo mi je rekao sve povrede koje ima, a ja se smejem.
D: „ Pored tih povreda, moguće je da ima i amneziju ili ne daj bože, nešto gore. Kako se još uvek nije probudio, ne možemo znati, ali budite sigurni da ćete biti obavešteni čim dobijemo te podatke. ", klimnula sam glavom.
M: „ Hvala Vam. "
D: „ Podsećate me na mene i moju sestru. Isto smo bili nerazdvojni, a roditelje nismo imali. "
M: „ Skoro da ih nemamo ni mi. ", prokomentarisala sam.
D: „ Teško je biti roditelj. Ponekad se zaneseš u brigama da zaboraviš da imaš decu o kojima treba da brineš. "
M: „ To svakako nije izgovor. "
D: „ Naravno da nije. Ali ponekad je jednostavno tako. "
Osetila sam da mi Eleon steže ruku, te sam se okrenula prema njemu. Osmeh mi se pojavio na licu, a suze ponovo krenule.
M: „ Jesi li dobro? ", uspaničeno sam ga upitala.
E: „ U bolnici sam, a ti me pitaš da li sam dobro. Mislim da je očigledno da nisam. "
M: „ Uf da već nisi u ovolikim ranama, znaj da bih te istog trenutka prebila. ", nasmejao se.
E: „ Mogu li da znam šta mi se desilo? ", pogledala sam u doktora koji je napravio zabrinutu facu. Ustao je sa stolice na kojoj sedeo, te nam prišao. Upalio je lampicu koju je uperio u Eleonove oči, te počeo sa pitanjima.
D: „ Da li znate kako se zovete? "
E: „ Eleon Stojanović. ", zbunjeno mu je odgovorio.
D: „ Čega se poslednje sećate? "
E: „ Odvezao sam Mateu i Kaću na trening, pa sam se posle našao sa nekim drugovima. Posle toga.. ", zaćutao je razmišljajući šta je radio posle toga.
Razrogačila sam oči što je doktor primetio.
D: „ Možemo li da popričamo napolju? ", klimnula sam glavom.
Kada smo izašli ispred sobe, prva sam započela.
M: „ Doktore, to je bilo pre godinu dana. Kaća.. ", zastala sam kako bih se pribrala. „ Ona više nije živa. Laru tada čak nije ni poznavao. On se ne seća ničega! "
D: „ Za sada je važno da ga ne stresirate. Nemojte odmah da mu kažete istinu, jer može imati posledice. Pustite ga da se sam svega seti. "
M: „ Šta ako se ne seti? "
D: „ Ako je to u slučaju, na Vama je da odlučite. ", klimnula sam glavom. „ Sada ćemo odraditi potrebne analize i do sutra ćete sve znati detaljno. "
Još jednom sam mu se zahvalila, te ušla u sobu gde su me Nikola i Ognjen čekali.
N: „ Kako je Eleon? ", duboko sam uzadnula pokušavajući da ne zaplačem ponovo.
M: „ On misli da je Kaća i dalje živa. Poslednje čega se seća je da nas je odvezao na trening i da se posle našao sa drugovima. Ne seća se čak ni Lare. "
O: „ Ne razumem kako je neki kreten mogao da promaši traku. ", prokomentarisao je.
M: „ O tome sam htela da pričamo. Pre nego što je umrla, Lara mi je rekla da nije bila nesreća. Neko je namerno hteo da ih ubije. "
Iznenađeno su me pogledali.
N: „ Koliko to može da bude tačno? Ipak je bila pod lekovima. Možda nije znala o čemu priča. "
M: „ Znala je šta priča Nikola. "
O: „ Misliš da osoba koja te maltene proganja stoji iza ovoga? "
M: „ Ako je nesreća stvarno podmednuta, ne vidim ko bi to uradio osim nje. Želi da mi se osveti."
N: „ Moramo da proverimo to. Ako je to što pričaš istina, onda je ovo mnogo ozbiljnije nego što smo mislili. "

Bahahahha kako volim sto je u ovoj prici nekako sve dramaticno.