MIRIS RUZA

26. deo

Umorna od puta i svega što se desilo u proteklih nekoliko dana, odmah sam se sručila na krevet.
Trebalo bi da se javim Aleksi da sam stigla, ali sve što mi je trenutno trebalo bila je samoća.
Potrebno mi je vreme da razmislim. Nisam imala mira od razgovora sa Livijom. Sve vreme me je nešto kopalo. Krivica.
Nisam imala nikakve dokaze, ali nisam sumnjala da iza svega stoji ista osoba.
Došla sam u Beograd kako bih zaboravila na sve i postala drugačija osoba, a vidi šta se desilo. Shvatila sam da od prošlosti ne možeš pobeći. Gde god da ideš, pratiće te.
Po prvi put u životu žalila sam zbog mojih odluka u prošlosti. Da sam bila drugačija sada bi sve bilo kako treba. Nemir koji sam imala u sebi ispoljavala sam na pogrešan način. Taj način mi je sada došao glave.
Obećala sam sebi da ću saznati ko je toliko uporan da me uništi.
Nisam mogla, a da se ne zapitam. Da li je ovo moja kazna greh?
Zaslužila sam da patim, priznajem. U nekim situacijama bila sam sebična, nerazumljiva. Često sam uvaljivala druge u probleme. Ali da li je moj greh stvarno toliko velik za ovakvu vrstu kazne?
Ljudi koje sam volela bili su moje sve.
Komplikovana sam osoba. Sebična, a opet tako velikodušna. Nerazumna, a jedina osoba koja može da vas razume.
Baš takva ličnost dovela me je do ovde. Plašim se za osobe koje volim više nego što se plašim za sebe.
Čulo se kucanje na vratima, te sam ja okrenula glavu ka istim. Nakon što su se vrata otvorila, ugledala sam Nikolu.
N: „ Spavaš? ", odmahnula sam glavom. „ Lidija je čula šta se desilo i pozvala nas je na večeru. "
Nasmejala sam se. Nas troje bili smo porodica. Njihova porodica, bila je moja i obrnuto.
Nikola zapravo nikada nije imao pravu porodicu pre nas. To što mu se desilo u prošlosti dokazivalo je mnogo toga u sadašnjosti. Njegovo nepoverenje i ljubomora dolazila je iz problema prošlosti. Jedino je verovao nama i nije hteo da nas izgubi. Jednom sam ga povredila svojim odlazkom, ali prihvatio me je ponovo. Bio je to dokaz da me još voli. Oboje smo polako goreli od samo tih pogleda. Bilo mi je dovoljno samo da je pored mene i odjednom bi sve bilo bolje.
M: „ Naravno. Kako da odbijem tetka Lidiju? Biću spremna za deset minuta."
Bilo mi je potrebno samo da se barem malo unormalim.
Kosu sam napokon pustila iz punđe i osetila sam veliko olakšanje. Četkom sam par puta prošla kroz dugu plavu kosu kako bih je koliko-toliko unormalila.
Presvukla sam se, te izašla iz sobe. Tek kada sam ugledala Petru i Emu setila sam se Alekse.
Htela sam da mu se javim, ali sam ipak čekala kraj večere za to.
P: „ Stigla si! ", veselo je rekla, a zatim mi pritrčala u zagrljaj.
E: „ Kako ti je brat? "
Krenula sam da joj odgovorim, ali istog trenutka kada mi je pogled prešao na nju, zaćutala sam.
M: „ Šta se desilo sa zelenom kosom? "
E: „ Dosadila mi je. Mislim da je ovako bolje. Barem za sada.. "
M: „ Slažem se. Prirodna kosa ti mnogo bolje pristaje. "
Imala je svetlo smeđu kosu koja je vukla ka plavoj. Bila je apsolutna šteta što je takvu kosu krila iz zelene farbe. Neću da lažem, zelena joj je isto pristajala, ali prirodna kosa je opisuje. Ema je mirna devojka, a zelena kosa joj nije davala to značenje.
P: „ Gde si ti pošla? Da se nađeš sa Aleksom? "
M: „ Idem sa Nikolom kod Ognjena."
P: „ Vas troje ste sa baš zbližili? "
M: „ Ne budi ljuborna. Polako, i ti ćeš jednog dana upoznati njegove roditelje"
P: „ Isuse, pomozi ovoj devojci. ", pokušala je zvuči ravnodušno, ali crvenilo u obrazima ju je odavalo.
Bili bi sladak par. Oboje su luckasti i pozitivni. Uvek nađu vrlinu u mani.

Hehehehe u sledecem nastavku je mali Damjan dok jos bio onako malo nevinasce. Mada ne secam se sta se desava u tom nastavku.