MIRIS RUZA

39. deo

Odmah sledeći dan, rano ujutru smo krenuli u akciju.
Našli smo se sa Nikolom i Ognjenom koji su ovaj raspust provodili kod Nikolinog ujaka i ujedno staratelja.
N: „ Slušajte me, pogotovo ti Eleone. ", opomene ga, te tek tada dobije njegovu pažnju. „ Shvatili smo da je Dimitrije opasan tako da bez impulsivnih reakcija. "
O: „ Koliko je uopšte pametno što idemo kod njega? Ipak je plaćeni ubica"
M: „ On je jedini koji zna istinu. "
O: „ Dobro, ali šta ako nam ne kaže? "
N: „ Reći će nam, videćete. "
Kola su se zaustavila ispred malene kućice bele boje.
Svi smo se međusobno pogledali, a onda izašli iz kola.
Pokucali smo na vrata koja nam je nekoliko trenutaka kasnije otvorio visok, mišićav čovek, tamnih očiju. Odmah sam ga prepoznala. Izgledao je strašnije nego na slici.
D: „ Šta vam treba? ", namršteno nas je upitao.
N: „ Došli smo da razgovaramo o nečemu. Nadamo se da ćete Vi moći da nam pomognete. "
D: „ O čemu je reč? "
E: „ Sećaš li se možda nesreće u kojoj si ubio moju devojku i zamalo mene? ", u razgovor se ubaci Eleon iako smo se dogovorili da će Nikola biti taj koji priča.
Lice mu se u trenutku promeni, ali ni na koji način ne pokazuje da je uznemiren.
D: „ Ne mogu vam pomoći oko toga. ", kaže, te krene da zatvori vrata u čemu ga Nikola spreči stavljajući nogu između.
N: „ Koliko je to sati? Mislim da mala Tea kasni iz škole. "
Dimitrije ga besno pogleda, te otvori širom vrata.
D: „ Niste valjda? Ona je samo dete! "
E: „ Trebalo je o tome da razmišljaš pre nego što si ubio nekoga. Imaš li sada vremena za razgovor? "
Iznervirano nas pogleda, te se skloni sa vrata kako bismo ušli.
D: „ Već sam rekao da ne mogu nikako da vam pomognem. "
N: „ Ko te je unajmio? "
D: „ Niko me nije unajmio. To je bila obična saobraćajna nesreća. "
E: „ U kojoj si ti sasvim slučajno prešao u suprotnu traku, a odmah posle nesreće pozvao šefa da mu kažeš da nećemo preživeti. Da, sasvim obična saobraćajna nesreća. "
D: „ Morao sam to da uradim. Pretili su da će nauditi Tei. "
E: „ Izgleda da si dzaba ubio moju devojku. "
N: „ Sada će Tea ispaštati zbog tvojih grešaka. "
Pokušavali su da ga preplaše. Tea je zapravo i dalje bila u školi na dodatnoj nastavi. Sprema se za takmičenje iz matematike.
O: „ Naravno, to možeš da sprečiš, ako nam kažeš ko te je unajmio. "
D: „ Ne znam. Stigao mi je paket sa milion Teinih slika. Svuda su je pratili. Ostavili su i pismo u kojem su mi dali sve potrebne informacije. "
M: „ Možemo li da dobijemo to pismo?"
Klimne glavom, a onda ustane sa fotelje i ode do spavaće sobe. Par trenutaka se vrati sa kutijom u ruci.
D: „ Ovo su mi ostavili ispred vrata dok niko nije bio kući. ", pružao mi je kutiju.
Otvorila sam je, te prvo uzela Teine slike. Bila je stvarno lepa devojčica, ali ni najmanje nije ličila na Dimitrija. Imala je tamno zelene oči i svetlu kosu, a za razliku od njenog tate, bila je nižeg rasta.
Slike sam dala Nikoli koji je sedeo pored mene, a zatim izvadila pismo. Jasno su mu dali do znanja šta treba da uradi i šta će se desiti ako ih ne posluša.
E: „ Zašto ih nisi prijavio policiji? ", putao ga je gkedajući slike.
D: „ Bio sam u zatvoru deset godina. Nisu postojale šanse da mi pomognu, a i u pismu je svakako pisalo da ne mešam policiju. "
O: „ Koga si pozvao posle nesreće? Daj nam broj. "
D: „ Nakon što sam ih posle nesreće pozvao, deaktivirali su broj. "
M: „ Nema veze, samo ga daj. "
Slegne ramenima, te ja izvadim telefon kako bih upisala broj koji je počeo da mi diktira.
M: „ Hvala Vam, idemo mi sada. "
D: „ A Tea? Kunem vam se, ako joj zafali dlaka sa glave sve ću vas poubijati. Neće mi biti problem. "
N: „ Opušteno, Tea je i dalje u školi. Pametna je mala, sprema se za takmičenje iz matematike. ", potapše ga po ramenu, te izađemo iz kuće propraćeni Dimitrijevim besnim pogledom.
Uđemo u kola, te odmah počnemo da planiramo sledeći korak.
M: „ Aleksa mi je rekao da ima druga u policiji koji bi mogao da nam pomogne. Večeras planiram da se vidim sa njim i ne znam da li da ga pitam, jer sam ga već odbila."
N: „ Aleksa zna za ovo? ", klimnem glavom.
M: „ Da. Onaj dan kada me je probudio kako bismo se pozdravili smo zapravo pričali o ovome. Nisam htela da mešam nove ljude, ali bez njega nikako nećemo moći da nastavimo dalje. "
O: „ Slažem se sa njom. Potrebna nam je pomoć. "

Ja sam malo zaboravila da pišem na wattu, ne zamerite mi. Ali setila sam se tako da eto ga nastavak. Ostalo mi je još nekoliko napisanih nastavaka, ali kada ih budem istrošila sve mi se čini da neću ni nastaviti da pišem. Nikad se ne zna, jer kao možda me inspiracija odjednom udari u glavu, ali čisto sumnjam.