MIRIS RUZA

25. deo

Bilo je petnaest minuta kako smo krenuli kada mi je zazvonio telefon. Pogledala sam u Nikolu i Ognjena koji su sedeli na prednjim sedištima.
N: „ Ko je? ", pogledao me u retrovizoru, a ja sam slegnula ramenima.
M: „ Ne znam. Nemam broj u kontaktima. "
O: „ Javi se i pusti na spikerfon. "
Bez razmišljanja sam uradila ono što mi je rekao. Sa druge strane slušalice čuo se ženski glas starije žene koji mi je bio poznat.
„ Matea? "
M: „ Ja sam. "
„ Ovde je Larina mama, Livija. Imaš li vremena da popričamo? "
M: „ Naravno. Kada? "
L: „ Čekam te u Kafeteriji Porto. Dođi što pre možeš. ", rekla je, te spustila slušalicu.
N: „ Larina mama? Rekla si da ona nema roditelje. "
O: „ Data je na usvajanje. Ovo joj je biološka majka. "
M: „ Došla je na sahranu i ja sam je prepoznala. Htela sam da pričamo, ali ona je pobegla. "
N: „ Zašto te je onda sada pozvala?"
M: „ Očigledno se predomislila. "
O: „ Budi pažljiva. Ne poznajemo tu ženu. "
M: „ Znam Ognjene. Ne smem da verujem nikome. Pogotovo ne sada."
...
Livija me je sačekala ispred, a onda smo zajedno ušle. Nikola i Ognjen su ostali ispred, jer mislim da su bili nepotrebni. Možda nije bilo pametno, ali verovarala sam joj.
Sele smo u malo zavučeniji deo.
L: „ Htela sam da razgovaram sa Eleonom, ali sam čula da ima amneziju. ", potvrdno sam klimnila glavom. „ Poznavala si Laru, zar ne? "
M: „ Da, Eleon nas je upoznao. "
Nisam želela mnogo da pričam o odnosu između Lare i mene dok ne vidim o čemu je stvar i zašto me pozvala ovde.
L: „ Ne znam šta misliš o meni, ali pre nego što počnem, želim da znaš da sam svim srcem volela Laru. I dalje tako. "
M: „ Zašto ste je onda dali na usvajanje? "
L: „ Bila sam mlada kada sam saznala da sam trudna. Nisam imala podršku roditelja, a dečku nikako nisam mogla da kažem. Znala sam da neće prihvatiti dete. Bila sam u pravu. Kada sam mu rekla za Laru, ostavio me je. Bila sam povređena i sama, a malom detetu to nikako nije išlo u prilog. Patila bi pored mene, a ja to nisam mogla da dozvolim. Zato sam je dala na usvajanje. ", zaustavila se na par trenutaka kako bi zadržala suze koje su se skupljale u očima. „ Pre godinu dana sam uspela da nađem njenu adresu i poslala sam joj pismo, ali nikada nisam dobila odgovor. Htela sam da je upoznam i da joj objasnim sve, ali nisam dobila priliku. Samo sam htela da znam da li je bila srećna. "
Ovog puta se nije trudila da zaustavi suze koje su silazile niz njene blede obraze.
M: „ Prošla je kroz mnogo toga, ali bila je dobra osoba. Iskreno mislim da je kada je upoznala Eleona upoznala i pravu sreću. Dobila je pravu porodicu. Bez razmišljanja mogu da kažem da mi je bila kao sestra i da me je njena smrt stvarno pogodila. Još više me je pogodilo što je se Eleon ne seća. "
L: „ Nikada sebi neću oprostiti što sam odustala od nje. Tada sam mislila da je to najbolja odluka i za mene i za nju. "
M: „ Svako pravi greške. Možda je ovako trebalo da bude. "
L: „ Ne verujem u sudbinu. Samo ti možeš da odlučiš kakav će tvoj život biti. Kojim putem ćeš krenuti. Sve zavisi od tebe. Ja sam napravila pogrešnu odluku. Ovo je moja kazna za greh. "
Osećala sam se kao da sam ja kriva što Lare više nema. Tog trenutka sam shvatila da moram da saznam ko stoji iza ove nesreće. Livija je bila u pravu. Samo ja mogu da biram kakav će moj život biti. Ne želim da to dopustim osobi koja se krije iza svih svojih postupaka.

Ljudi ja sam se bila nesto zbunila i utripovala sam da mi se obrisalo pola
nastavaka, ali sve je okej samo sam ja malo priglupa. Inace, da li vi verujete u sudbinu? Ja bih mogla da vam pricam o tome ceo dan tako da ono