MIRIS RUZA

28. deo

Kažu kada kreneš putem tame, ne traži svetlo. A svetlo je sve što mi je sada potrebno. Polako sam počela da gubim razum. Sve sam radila iz čiste zabave, ali da li je zabava vredna svega ovoga što mi se sada dešava? Rekla bih da nije.
Gledala sam u sliku Kaće i mene. Nisam htela da je ponesem, ali nekako je ipak završila u mom koferu. Nisam mogla da odolim. Nas dve nikako nismo bile slične. Ona je bila iz višeg društva. Popularna devojka ne samo u školi već u celom gradu.

~ flashback ~

M: „ Nikola kunem ti se, ako to uradiš ostaćeš bez ruku! ", počela sam da mu pretim kada mi je uzeo cigaru iz ruku i hteo da je pocepa.
N: „ Ne smeš da pušiš. To nije dobro za tebe. "
M: „ Ali i ti pušiš! "
Ognjen je stajao preko puta nas i posmatrao nas sa smeškom na licu dok smo mi prolazili kroz jednu od mnogih prepirki ovog dana.
„ Ne budi detinjast. ", začuo se glas iza nas dvoje, a potom mi je ženska ruka sa dugim ljubičastim noktima pružila cigaru koju mi je Nikola ukrao.
Zbunjeno sam se okrenula, te ugledala visoku crnokosu devojku tamnih očiju. Sela je pored Ognjena.
„ Ja sam Katarina. Mada sigurna sam da već to znate. "
Da, znali smo ko je ona. Svi su znali. Ona je bila ćerka uglednog sudije koji je najveće kriminalce osudio na zaslužene kazne. Iako su drugi bili zasluženi za hvatanje kriminalaca, a on im je samo osuđivao kazne, iz nekog razloga su sve zasluge išle njemu. A njegova ćerka?
Nije bila ništa drugačija od njega. Zračila je je energijom i imala je zastrašujuć pogled. Tačno je znala šta će sa svojim životom i nije davala nikome da joj se prepreči na put. Imala je jak karakter.
Sada je pitanje bilo šta ona radi sa tri slobodno mogu da kažem najveća klošara u školi.
K: „ Zašto me gledate tako? Nisam dobrodošla? "
N: „ Zapravo.. ", preklinula sam ga znajući da će je oterati. Uopšte je nije voleo.
M: „ Jesi. Samo smo zbunjeni. Šta ćeš ti sa nama? Zar ne bi trebalo da si sa svojim društvom? ", prevrnula je očima.
K: „ Smučili su mi se. Nemate pojma kolike ste sreće što niste imali priliku ni da popričate sa njima. "
N: „ Da, svesni smo toga. "
K: „ Ne voliš me, zar ne? ", direktno ga je upitala.
N: „ Previše mi ideš na živce. ", odgovorio joj je.
O: „ Nisi morao da budeš toliko brutalan. ", nasmejao se.
Ognjen i ja zapravo nikada nismo imali mišljenje o njoj, jer je nismo poznavali. Nikola je onaj koji je stalno osuđivao, a da ni ne zna ništa o toj osobi.
K: „ U redu je, shvatam. Ali stvarno nisam kao oni. Da jesam sada ne bih bila ovde sa vama. "
N: „ Videćemo i to. ", nevoljno je rekao.
K: „ Kažu da su hladni momci najbolji u krevetu. ", rekla je skroz opušteno.
Ognjen se zagrcnuo od smeha, a Nikola pogledao u mene koja sam bila namrštena.
M: „ Ima devojku. ", odmah sam joj dala do znanja hvatajući Nikolu za ruku. Digla je ruke u vazduh.
K: „ Nisam mislila ništa pogrešno. Znam da ste zajedno. Ja samo kažem šta sam čula. "

~ end of flashback ~

Tako je počelo naše prijateljstvo. U početku smo svi bili skeptični. Nismo znali da li možemo da joj verujemo, ali vremenom se dokazala. Postala mi je drugarica koju sam oduvek želela.
Kada je umrla bila sam slomljena. Nisam mogla da podnesem ništa što me je podsećalo na nju. Tonula sam sve više u sopstvenu tamu. Borila sam se sa tim na svoj način. Pobegla sam. Da li je bila greška što sam se vratila?

Ovo što je Kaća rekla da su hladni momci najbolji u krevetu je izvalila neka moja drugarica i meni je to bilo presmešno, pa sam morala ovo da ubacim. Inače sada će biti dosta flashbackova, jer kao mislim da je vreme da saznate istinu. Mada nisam sigurna da li će to biti uskoro, jer toliko dugo nisam pisala ovu priču da sam zaboravila šta se sve dešava. Polako mi nestaju napisani delovi tako daa teško meni kada ih sve postavim i ostanem bez ijednog napisanog 😬