MIRIS RUZA

32. deo

Kada smo stigli u dom odlučila da malo provedem vremena sa njima dvojicom. U poslednje vreme dosta razmišljam o prošlosti i nekako mi nedostaje druženje sa njima.
N: „ Ovog puta si došao kod mene, a ne Petre? ", pogleda u Ognjena koji na trenutak napravi izraz lica kao da mu je dosta života.
O: „ Pustite me više. Zar nemam prava da se zaljubim, a da me vas dvoje ne zajebavate? "
M: „ Ko te zajebava? Mi smo samo pitali kod koga si došao. "
O: „ Nemoj ja da počnem da pričam o vama. Znate da mogu do sutra da pričam o tome. "
N: „ Jadan. Sav se unervozio kad mu spomenemo Petru. Hoćeš da je pozovemo? "
O: „ Jebala vas Petra više! Starno ste dosadni. "
„ Koga jebe Petra?! ", čuje se Petrin iznervirani glas iz dnevne sobe, a Nikola i ja prasnemo u smeh.
N: „ Sada si najebao. "
M: „ Šta čekaš? Idi joj objasni! "
O: „ Ubiću vas. Niste svesni kako ću vas ubiti. ", kaže pre nego što izađe.
Nikola i ja se pogledamo, a onda oboje potrčimo ka vratima i naslonimo se na ista.
M: „ Jel čuješ nešto? "
N: „ Ne. Ti? ", odmahnem glavom.
M: „ Znam! ", uzviknem kada ugledam staklenu čašu na njegovom stolu. Uzmem je, a onda prislonim na vrata.
N: „ Jel čuješ sada? "
M: „ Jedva. Skoro ništa ne razumem. "
Šokirano se pogledamo kada se začuje glasan pljesak.
N: „ Mislim da mu je upravo lupila šamar. "
M: „ To sam i ja čula. "
N: „ Da izađemo? Zanima me šta se dešava. "
M: „ Zanima i mene, ali ne možemo. Pomisliće da smo kao one babe tračare. "
N: „ Upravo smo pokušali da prisluškujemo razgovor kroz staklenu času. Gore smo od baba tračara. ", duboko uzdahnem.
M: „ U pravu si. Idemo. ", okrenem se prema vratima, a ona se baš u tom trenutku otvore i udare me u lice. Stavim ruku ispod nosa kada vidim da krv kaplje na pod.
M: „ Karma. Ovo je karma. ", promrmljam koliko sam u mogućnosti.
O: „ Jesi li dobro? Šta si uopšte radila toliko blizu vratima? Jel te mnogo boli? "
N: „ Druže, krvari joj nos. Mislim da je očigledno da je boli. "
M: „ Samo neka mi neko donese maramice i led. "
O: „ Idem ja. "
N: „ Jel polomljen? "
M: „ Otkud ja znam? Nisam doktor!"
N: „ Pa zar ne osećaš? "
M: „ Ne osećam apsolutno ništa. "
N: „ Idemo kod doktora. ", kaže, te prisloni svoju ruku na moja leđa pogura me napred.
O: „ Gde ćete? ", pita nas pružajući mi maramicu i led.
N: „ Kod doktora da vidimo da li je polomljen. "
O: „ Pa valjda oseća. "
M: „ Ne osećam! ", iznervirano kažem.
O: „ Dobro, nemoj da se dereš na mene! "
M: „ Ti se dereš na mene! "
O: „ Zato što si se ti drala na mene!"
M: „ Ne znam da li je meni polomljen nos, ali tebi će sigurno biti! "
N: „ Jel moguće da se svađaš i dok ti krvari nos? "
M: „ Šta me sada i ti napadaš?! "
N: „ Ko te napada?! Ja pokušavam da te odvedom kod doktora, a ti se svađaš ovde sa Ognjenom! "
Ognjen počne da se smeje, a onda i Nikola i ja za njim.
O: „ Ovo me mnogo podseća na stare dane. "
„ Moj tepih! ", čuje se Petrin vrisak.
M: „ Beži! Ubiće nas! ", kažem, te brzim hodom krenem ka vratima.
P: „ Šta ti se desilo sa nosom? "
M: „ Pitaj tvog dragog Ognjena. ", Petra me namršteno pogleda, a Ognjen odmah uskoči u svađu.
O: „ Pre bih ja trebao vas da pitam zašto ste prisluškivali naš razgovor!"
N: „ Mi? Prisluškivali? "
M: „ Zar nas smatraš takvim osobama? Nikada ne bismo to uradili. "
O: „ Nisam glup. Držala si staklenu čašu i bila si previše blizu. "
P: „ Prestanite da se svađate nego je odvedite odavde! Upropastila mi je tepih! "
M: „ Tepih! Njoj je bitan tepih! Hvala ti Petra, dobro sam! Nema potrebe za brigu! "
P: „ Pomeri mi se sa tepiha! " vrisne na mene zbog čega Nikola, Ognjen i ja počnemo da se smejemo.
O: „ Mislim da je stvarno bolje da idemo. ", kaže skoro pa uplašeno kada nam Petra uputi besan pogled.
Kada smo sišli dole krenula sam da izađem iz doma, ali me je Nikola povukao.
N: „ Imamo ovde doktora. "
M: „ Otkad to? "
N: „ Oduvek. ", podignem obrve u čuđenju.
Živim ovde već nekoliko meseci, a jedino što sam videla od ovog doma je put od moje sobe do izlaza.
Ušli smo u neku malu sobicu koja je predstavljala ordinaciju. Sela sam na krevet, a mlada doktorka mi je odmah prišla i počela da mi pipa nos. Da nije doktorka sada bih već počela da vrištim na nju, jer njeno pipkanje boli mnogo više nego što sam očekivala. Ubacila mi je jednu vaticu u nozdrvu koja mi je krvarila što je pretpostavljam trebala da spreči krvarenje.
„ Nije ništa strašno. Nije polomljen, ali verovatno ćete boleti par dana i biće malo modar. ", klimnula sam glavom. „ Šta se desilo? ", pogledala sam u Ognjena, a on je počeo da priča.
O: „ Gurala je nos tamo gde ne treba i karma ju je stigla. "
M: „ Koliko puta si ti gurao nos u Nikolinu i moju vezu pa ipak ti nikada nije ništa krvarilo! "
„ Nikola i ti ste u vezi? ", znatiželjno je upitala tužnim glasom. Okrenula sam glavu ka Nikoli i zinula. Nije valjda?
N: „ Da, već par meseci i puno se volimo. ", pogledom mi je pokazao da potvrdim njegovu izjavu.
M: „ Za raspust ćemo biti zajedno. Vodi me na Avalu. Tako je romantičan. ", nasmejano sam je pogledala pokušavajući da se ne ispovraćam.
M: „ Spavao si sa doktorkom?! ", viknula sam kada smo izašli iz ordinacije.
N: „ Tiše, čuće te! "
M: „ Molim te mi kaži da to nije bilo na krevetu na kojem sam sedela. "
N: „ Nije. ", udarila sam ga.
M: „ Ne mogu da verujem da sam sedela negde gde je moj bivši vodio ljubav sa doktorkom. ", zgađeno sam rekla.
N: „ Ne bih rekao da je to vođenje ljubavi već.. ", prekinula sam ga.
M: „ Ne želim da znam Nikola. Stvarno ne želim. "
O: „ Ponosan sam! ", uzbuđeno je rekao.
M: „ Jel me zajebavaš? Koliko ta žena ima godina? Četrdeset sedam? "
N: „ Dvadeset pet. "
O: „ Ljubomorna si. ", nasmejano je rekao.
M: „ Nisam ljubomorna. Stvarno izgleda mnogo starije nego što jeste. Jesi li siguran da te nije lagala? "
O: „ Druže, izgleda kao da ima dvadeset godina. ", namrštim se.
Nikola i moja priča se završila davno. Zašto mi je onda ovo zasmetalo? Znala sam da nije bio svetac dok me nije bilo, ali drugačije je kada upoznaš neku od tih devojaka.
O: „ Definitivno je ljubomorna. Šta ti imaš da kažeš na njenu ljubomoru? ", pogledao je u Nikolu, a on je u mene.
M: „ Nemoj da me gledaš tako. Nisam ljubomorna. Ali izgleda da se istorija ponavlja. "
Nikola se nasmeje, a Ognjen nas zbunjeno pogleda.
O: „ Kakva istorija? O čemu pričate?"
M: „ Da li ti je nekada ispričao o našem prvom poljupcu? "
O: „ Ne. Samo mi je rekao da ste se smuvali i to je to. "
M: „ Naravno da je tako bilo. Zar vi muškarci nikada ne pričate malo detaljnije o takvim stvarima? "
O: „ Mislim da je odgovor na tvoje pitanje očigledan. Hoćeš li mi sada ispričati ili trošim vreme sa vama? Petra me čeka. "
N: „ Nećeš valjda da mu ispričaš? "
M: „ Najbolji ste drugovi, zar ne? Zašto mu ne bih ispričala? "
O: „ Da, zašto ne bi? "
N: „ Zato što ćeš me zajebavati do kraja života. A onda ćeš mi još i na grobu napisati nešto u vezi toga. "
O: „ Sada moram da čujem. "

Ne znam šta da napišem. Krindz