MIRIS RUZA

5. deo

Prvi čas smo imali fizičko. Nikada nisam volela jutarnje treninge.
„ Šta ti se desilo? ", čula sam Ognjenov podsmeh dok je pitao Nikolu šta mu je sa čelom. Ostala mu je modrica.
N: „ Plavuša me je sinoć pogodila kašikom. "
Ognjen je počeo da se smeje na šta je Nikola prevrnuo očima.
O: „ Dođeš sa borbi čitav, a onda te jedna devojka prebije kada se vratiš. "
N: „ Kaže da joj je slučajno ispala kašika iz kuhinje do mojih vrata. ", rekao je stavljajući navodnike na ' slučajno '.
O: „ Ne razumem zašto je ne voliš. Matea je baš draga. "
N: „ Matea draga? ", upitao je kao da je čuo najveću glupost na svetu. „ Meni je baš suprotno. "
O: „ Zašto? "
N: „ Previše je laka. "
Bes se nakupio u meni. Bilo bi providno kada bih ga sada napucala loptom, a tako sam želela. Ali opet, ja sam kriva za njegovo mišljenje. Da sam se ponašala prema njemu kao prema ostalima od početka, ništa od ovoga se ne bi desilo. Greške moje prošlosti me i dalje prate.
„ Dijana. ", pozvala sam je, a ona se istog trenutka okrenula. „ Idem večeras sa vama. "
...
Gurajući se kroz gužvu ka prvom redu nisam mogla da ne osetim prljave ruke koje su me s vremena na vreme hvatale za bokove. To je jedna od mnogih stvari ovde koje nisam volela. Sve je pogrešno.
Ivan ovog puta nije učestvovao, ali je ipak došao. Njemu su ove tuče bila čista zabava, dok su većini upravo te pobede ili porazi menjali živote. Sećam se da je Eleon ponekad namerno gubio, jer je njegovom protivniku bio potrebniji novac. To je jedino što mi se svidelo ovde. Postojali su ljudi koji bi sve uradili da bi zaštitili svoje voljene, makar to značilo vraćajući se kući prebijen svako veče. Mada njih je bilo manje. Više je bilo onih koji su dolazili ovde kako bi skupili novac za drogu, kurve ili bilo šta što bi upotpunilo njihov noćni život.
Ovo mesto je bilo poput igre ruleta. Svi su pobeđivali ili gubili. A gubitak bi vraćali čime su mogli. Ako ne novcem, onda životom. Ovo je bio izvor svih prljavih poslova. Dilovanje, prostitucija, prodaja žena, sve to se dešavalo baš ovde. Ova napuštena zgrada nosila je mnogo više sećanja nego bilo koja druga. Najgore od svega je bilo što nikoga nije bilo briga. Svi su gledali svoja posla, jer ako uradiš suprotno, neće se dobro završiti.
Na ring su se popela dva muškarca ovog puta dosta starija od prethodnih. Odjednom je buka postala još glasnija. Svi su navijali za svoju stranu. Kao što su na utakmicama navijali za određeni klub, tako su i ovde za određene borce. Jedina razlika je bila što su ljudi navijali za klubove iz  ljubavi, dok je ovde to bila isključivo opklada. Na ovom mestu se sve vrtelo oko novca.
D: „ Idem da pronađem Ivana. Nemoj ni slučajno da si se pomerila odavde. " Klimnula sam glavom. Nikada nisam volela da ostajem sama na ovakvim mestima. Dok sam bila u Crnoj Gori, sa mnom bi uvek bio neki Eleonov drug, uglavnom Lazar.
Nisam mogla da ne primetim starca koji je stajao sa druge strane ringa. Nije skidao pogled sa mene. Brzo sam skrenula pogled, ali on ga je uočio. Baš zbog toga je krenuo da mi se približava. Pogledala sam oko sebe. Nije bilo ni traga Dijani ili Ivanu. Ostala mi je samo jedna razumna opcija. Bežanje.
Brzim koracima sam počela da se probijam kroz gužvu. Sve vreme sam se okretala da vidim gde je. U jednom trenutku sam se sudarila sa nekim. Susrela sam se sa poznatim smeđim očima.
I: „ Gde žuriš? Jel se desilo nešto? "
Pogledala sam iza sebe i čoveka više nije bilo. Odmahnula sam glavom.
M: „ Sve je u redu. Idem do toaleta. ", nasmejala sam mu se čisto da bih ga uverila da je stvarno sve bilo u redu.
I: „ Dijana i ja ćemo te čekati u prvom redu. "
Ušla sam u kupatilo. Ruke sam naslonila na prljavi lavabo, te se pogledala u ogledalo. Teško sam disala. Svašta je moglo da se desi sada.
Umila sam se hladnom vodom kako bih se smirila. Istog trenutka kada sam izašla iz toaleta našla sam se pribijena uz zid.
„ Nisi valjda mislila da ćeš moći da mi pobegneš? "

U ovoj prici se previse toga desava majke mi hahahhaha