MIRIS RUZA

11. deo

Bilo je kasno kada sam se vratila u dom. Izula sam patike odmah na ulazu. Skidanje patika posle napornog dana je bio jedan od favorita u mom životu.
I dalje me je sve bolelo, ali nije bilo ništa strašnije od par ogrebotina i modrica koje će proći za nedelju dana.
Čulo se šuškanje u kuhinji, a kada sam stigla do nje ugledala sam Nikolu.
N: „ I kako je bilo? ", rekao je sedeći na stolicu ispred pulta. Ispred sebe je imao kutiju u kojoj je bila vruća pica koja me je apsolutno mamila.
M: „ Pala sam. ", kratko sam odgovorila, te sela pored njega. Uzela sam parče pice.
N: „ Znam. Skroz mi je ogreban motor. ", razrogačila sam oči.
M: „ To je tvoj motor? ", klimnuo je glavom. Znači tako je saznao da idem na trke!
N: „ Opušteno. Nije toliko strašno. Samo treba da se prefarba i da se par stvarčica popravi. "
M: „ Izvini, platiću popravku. ", ne znam zašto sam ovo rekla kada sam znala da ga neće odneti na popravku. Sam će ga namestiti. „ Mogu da ti pomognem da ga popraviš. "
N: „ Ti si ga sjebala, ti ćeš ga i popraviti. Nadam se da nisi zaboravila šta sam te naučio. "
Nije kao da sam mogla da zaboravim na to. Svaki trenutak koji smo proveli zajedno bio je duboko urezan u mene. Prosto je bilo nemoguće da zaboravim. Pogotovo trenutke koje smo proveli bez svađanja ili u ovom slučaju mržnje koja je izbijala iz njega svaki put kada bi me pogledao ili progovorio sa mnom. Upropastila sam ono što sam imala. A to što sam imala, sada ne bih dala ni za šta na ovom svetu. Dosta puta sam rekla da je bezosećajan, to je ono što svi govore kada je o njemu reč. Takođe je to bila i najveća laž. A istinu smo znali samo Ognjen, ja i osoba zbog koje je došlo do ovoga. Neko ko me je nekada voleo svim srcem sada me duplo više mrzi. Povređen je. Plašio se vezivanja baš zbog onoga što sam mu ja uradila. Ostavila sam ga i to u najgorem mogućem trenutku, onda kada smo najviše trebali jedno drugom. Jednostavno nisam mogla to da podnesem. Svaki put kada bih bila blizu njih setila bih se šta se dogodilo. A to što se dogodilo ostavilo je ranu na mom srcu koja je pretila da će se proširiti ako se ne odvojim od njih. Svi njegovi pokušaji da me odvede u krevet bili su samo način da mi pokaže da ga nije briga za mene. Da me smatra kao svaku devojku za koju nije ni trunku mario. Ja sam te trenutke shvatala kao priliku da mu se približim. Da osetim ono što sam osetila i pre. Tih par sati koje smo provodili zajedno bilo je kao vraćanje u prošlost kada je sve bilo savršeno.
Bio je u pravu, jesam sebična.
Ustala sam sa stolice, a onda krenula u sobu.
Izvadila sam album sa slikama i lepak. Vreme je da ova soba postane deo mene.

Ne znam...