23. deo

245 14 5
                                    

Nebo je bilo tmurno i spremalo se nevreme. Ovaj dan je bio tužan za sve, ali najviše za Eleona. Uskoro će prisustvovati sahrani svoje devojke, a on je se ni ne seća.
E: „ Na čiju sahranu beše idemo? ", pitao me je oblačeći svoju crnu košulju.
I dalje je imao modrice i rane po telu, ali doktor je rekao da mu se stanje koliko-toliko stabilizovalo i da može da ga pusti kući.
M: „ Na Larinu. ", kratko sam odgovorila.
E: „ Jesmo li se poznavali? "
M: „ Jeste. "
Doktor nam je rekao da ga ne lažemo, jer će to možda imati uticaj na njega kada se jednom seti svega.
E: „ Koliko je imala godina? "
M: „ Bila je tvoje godište. Par meseci mlađa. "
E: „ Znači bila je moja drugarica? ", pogledao me je u ogledalu. Videla sam nemir u njegovim očima dok je postavljao ovo pitanje.
M: „ Moja takođe, ali ti si nas upoznao. Jesi li spreman? "
E: „ Jesam. ", namršteno je odgovorio.
Po pogledu sam shvatila da je hteo nešto da me pita, ali se ustručavao.
M: „ Krenimo onda. Zakasnićemo. "
...
Sitna kiša je počela da pada kada smo stigli na groblje.
Poznavala sam sve, sem jedne žene koje je stajala malo dalje od nas i plakala. Trebao mi je trenutak, ali shvatila sam ko je to bio.
Lara je data na usvajanje dok je još bila beba. Biološke roditelje nikada nije upoznala, a nije se ni trudila.
Prišla sam ženi svetlo plavih očiju. Lara je imala iste. Previše su ličile.
M: „ Vi ste njena majka zar ne? "
Uputila mi je uplašen pogled, a onda pobegla. Ostala sam da gledam za njom par sekundi.
„ Ko je to? ", trgla sam se kada sam čula glas iza sebe. To je bio Ognjen.
M: „ Mislim da je to Larina biološka mama. Dosta liče. "
O: „ Rekla si da nema roditelje. "
M: „ Dali su je na usvajanje. "
O: „ Šta se desilo sa ljudima koji su je usvojili? "
M: „ Umrli su. Nikada nisu saznali šta je uzrok, ali čisto sumnjam da govore istinu. Pokrivaju nekoga. "
N: „ Matea, Eleon te traži. Izbezumljen je zato što svi njemu izjavljuju saučešće. "
Brzim koracima sam se vratila do njega.
E: „ Bila mi je više od drugarice, zar ne? Jel bila sa mnom kada se desila nesreća? ", uspaničeno me je pitao. Duboko je disao čekajući da mu odgovorim. Par sekundi sam ćutala razmišljajući da li da mu kažem.
M: „ Moraćeš sam da se setiš svega. "
E: „ Matea.. ", prekinula sam ga.
M: „ Ne želim da rizikujem. Doktor kaže da je tako najbolje. "
„ Jel sve u redu? ", prišao nam je tata.
M: „ Sve je u redu. Eleon je samo malo zbunjen. "



Nema nikakve veze sa pricom, ali pravim americke palacinke i bukv ne znam da li je do mene, ali jedino sto osecam su jaja. Zbog toga moram da natrpam kilo krema tako da uskoro ocekujte od mene da vam javim da kmam dijabetes

MIRIS RUZAWhere stories live. Discover now