MIRIS RUZA

3. deo

Sedele smo na tribinama čekajući da počne čas fizičkog. Petra i Ema naravno neće raditi, već će ceo čas sedeti ovde i pričati. Za razliku od njih dve, ja sam volela sport. Tako da sam ovaj čas bila spremna da upadnem u odbojkaški tim. Ema mi je rekla da će biti lako, jer je profesor do sada primio sve, pa čak i one koji nemaju pojma ni loptu da udare. Imali smo čas sa još jednim odeljenjem što mi nije bilo toliko bitno dok nisam ugledala Ognjena, a sa njim naravno i Nikolu.
Bili su na košarkaškom terenu i dobacivali su se loptom. Sigurna sam da su u košarkaškom timu zato što su obojica volela košarku. Trenirali su je u osnovnoj. U istom klubu. Bilo mi je fascinantno kako se nikada nisu odvajali, voleli su iste stvari. Nijednom se nisu posvađali, a imali su puno razloga za to. Ne zna se ko je koga više uvaljivao u probleme. Nikola je uvek bio onaj mirniji. Bio je tih, ali izgled može da zavara očigledno. Jedno vreme sam mislila da ga Ognjen samo iskorišćava. Izgledalo je kao da trči za njim kao neko malo kuče i radi sve što mu kaže. Vremenom sam shvatila da nije tako. Njih dvojica su bila kao rođena braća. Ubili bi nekog, ako je to značilo da će jedan od njih biti bezbedan.
Ema mi je mahnula pred očima. Opet sam se zamislila.
E: „ Profesor je došao. Ako želiš da uđeš u odbojkaški tim moraš da budeš tačna. Ne voli kada neko kasni. "
Klimnula sam glavom, te sišla sa tribina. Svi su se okupili oko profesora.
„ Čuo sam da je došla nova učenica. " , rekao je profesor baš u trenutku kada sam stigla. „ Ko je ona? "
Podigla sam ruku i svi su pogledali u mene. Skoro svi zapravo. Nikola se nije udostojio ni pogleda.
„ Primljena si u odbojkaški tim. "
M: „ Ali niste videli ni kako igram. "
„ Fali nam jedan igrač. Pokazaćeš se kako igraš već danas. Onda ćemo videti da li ćeš stvarno igrati ili samo sedeti na klupi. "
M: „ Dogovoreno. "
N: „ Nemojte puno da očekujete. Plavuša je. "
Prokomentarisao je zbog čega se nekoliko njih nasmejalo. Pogledala sam u njegove tamno zelene oči koje su kao i uvek ostale ravnoduše. Izvio je jednu obrvu očekujući da kažem nešto.
M: „ Jebi se. "
Kratko sam odgovorila. Zatim sam se setila da sam upravo opsovala pred profesorom. Nervoza je napustila moje telo kada sam videla da se samo nasmejao.
„ Dosta je bilo pričanja. Na posao. ", rekao je, a onda mi bacio loptu u ruke.
...
Bila sam preumorna. Trening je bio zahtevniji nego što sam očekivala. Išla sam prema svlačionici kada je do mene dotrčala devojka iz tima.
„ Bila si odlična. Sa tobom, ove godine ćemo konačno pobediti drugu školu. ", rekla je uzbuđeno. „ Inače, ja sam Dijana. "
M: „ Matea. ", nasmejano sam joj pružila ruku koju je ona prihvatila. Zazvonio joj je telefon, te se ona javila. Nisam htela da prisluškujem, ali slučajno sam načula.
M: „ Ideš na borbe? " , pitala sam je kada je prekinula poziv. Klimnula je glavom.
D: „ Da, moj drug se bori večeras. Hoćeš i ti sa mnom? "
Par sekundi sam razmišljala. Trebalo je da kažem da neću, a ja sam uradila baš suprotno. Izgleda da nema ništa od onog ' Novi grad, nova ja '. Pravim iste greške.
D: „ Jesi bila nekada na tim borbama? "
M: „ Nekoliko puta. Moj brat se tamo borio. ", odgovorila sam.
D: „ Više ne? "
M: „ Prestao je kada je pronašao devojku. " rekla sam smoreno. „ Papučar. ", nasmejale smo se.
D: „ Vidimo se onda u petak ispred škole oko devet. Nemoj da kasniš. "