12. deo

272 14 6
                                    

Par dana sam popravljala motor, par dana sam se nervirala, jer mi pojedine stvari nikako nisu išle za rukom, ali nakon tih par dana bila sam gotova. Gledala sam u sveže ofarban motor ispred mene. Izgledao je kao nov. Za razliku od njega, ja sam izgledala užasno. Imala sam zemljotres na glavi koji je predstavljao punđu, podočanjake do poda zbog neispavanih noći i bila sam skroz umazana farbom.
N: „ Kako ide? ", ušetao je u garažu sa rukama u dzepovima.
M: „ Gotova sam. ", pogledao me je. Napravio je krug oko motora, a onda odmahnuo glavom.
N: „ Nisi dobro namestila gumu, kriva je, a ovde se i dalje vide ogrebotine. "
M: „ Ogrebotine se ne vide toliko. Uostalom već sam prefarbala. "
N: „ Skini boju i pobrini se za ogrebotine. ", namrštila sam se. Nisam mogla da ga odbijem. Sjebala sam mu motor, a znam koliko ih voli.
Doneo je stolicu, a onda se smestio ispred mene.
N: „ Mislio sam da ćeš pokriti tetovažu. ", gledao je u moje rame.
Svo četvoro smo imali tetovaže. Ja sam imala ružu.
M: „ Završiću ovo sutra. ", rekla sam, te ustala sa malene stolice na kojoj sam sedela.
Kada sam ušla u sobu na komodi pored kreveta ugledala sam zlatnu narukvicu. Srce je počelo jače da mi lupa. Bila sam uplašena.
Uzela sam narukvicu, a onda izašla iz sobe u potrazi sa Nikolom. Baš u tom trenutku je ušao.
M: „ Gledaj. ", zbunjeno me je pogledao.
N: „ Zato što mi pokazuješ svoju narukvicu? "
M: „ Zato što nije moja. Ja svoju nosim. ", pokazala sam mu zglob na kom je bila zakačena narukvica sasvim ista kao ova koju sam pronašla u svojoj sobi.
M: „ Nikola, samo ona je imala ovakvu narukvicu. ", odmahnuo je glavom.
N: „ Gde si je našla? "
M: „ U svojoj sobi. Neko ju je ostavio na mojoj komodi. "
N: „ Jesi pronašla još nešto? "
M: „ Ne, samo narukvicu. "
Izvadio je telefon iz dzepa, a onda pozvao nekoga.
N: „ Brzo dođi, hitno je. ", rekao je, a onda prekinuo vezu.
Par minuta kasnije došao je Ognjen.
O: „ Šta je toliko hitno? "
M: „ Ovo. " , podigla sam ruku na kojoj mi je bila zakačena narukvica u ravni sa drugom rukom u kojoj sam držala onu što sam našla u sobi.
O: „ Odakle ti to? "
N: „ Neko ju je ostavio u njenoj sobi. "
Svo troje smo bili uplašeni. Ovo što se desilo je nerealno u svakom mogućem smislu.
M: „ Odakle nekome njena narukvica? Mislila sam da su je sa njom sahranili. "
N: „ Kako bi ti to mogla da znaš? Čak nisi ni došla na sahranu. "
O: „ Nikola, nije vreme za to. Neko je jebeno iskopao njen grob i uzeo narukvicu. "
N: „ Šta ako je.. ", prekinula sam ga.
M: „ Mrtva je! Mi smo je ubili! "



Konačno je došao ovaj zanimljiv deo!!!

MIRIS RUZAWhere stories live. Discover now