MIRIS RUZA

27. deo

Već pred vratima me je uhvatilo uzbuđenje. Cupkala sam nogom sve dok mi vrata nije otvorila smeđokosa žena zelenih očiju.
Osmeh nam je obema zaigrao na licu videvši jedna drugu. Privukla me je u zagrljaj koji mi je toliko nedostajao.
Ognjenova porodica bila je kao spas za mene i Nikolu. Imali su toliko problema, a držali su se zajedno. To je nešto što ja nikada nisam imala, a trebalo mi je.
Iz kuhinje dopirala je tiha muzika, jer Lidija nikako nije mogla da kuva bez toga.
Kada smo ušli u dnevnu, Vukašin je izlazio iz radne sobe. Iznenađeno me je pogledao, a onda mi prišao, te me zagrlio.
V: „ Otkud ti ovde? ", pitao je i dalje pod utiskom što me je video.
M: „ Preselila sam se na početku godine. "
L: „ A tek sada dolaziš. "
M: „ Stvarno nisam imala vremena. Svašta se izdešavalo otkako sam došla ovde. Nisam čak ni znala da ću ići sa Ognjenom i Nikolom u školu. "
L: „ Sudbina vas je ponovo spojila. Samo se nadam da ćete ovog puta biti mirniji. ", nasmejali smo se.
V: „ A šta je sa tobom? ", pogledao je u Nikolu. „ I ti si prestao da nam dolaziš. "
N: „ Šta da kažem? Sa Mateom su pune ruke posla. "
V: „ Drago mi je što ste nastavili da se družite. Pogotovo vas dvoje. "
Nikola i ja smo se pogledali, a onda nasmejali. Mislim da je svima bilo žao zbog našeg raskida, ali tako je moralo da bude. Toliko smo se voleli da smo činili jedno drugo nesrećnim.
L: „ Ognjen je otišao do prodavnice, a ja ću sada da pozovem onog malog mamlaza. "
M: „ Idem ja. Gde mu je soba? "
Nakon što mi je objasnila, uputila sam se na sprat. Stala sam ispred njegovih vrata iza kojih se čula neka video igrica.
Pokucala sam na vrata, a potom ušla. Na krevetu zatekla sam mršavog dečaka plavih očiju poput Ognjenovih. Ni u jednom trenutku me nije pogledao već je bio koncentrisan na igricu.
M: „ Debeli, nećeš da se javiš? "
Napravi zbunjenu facu, ali i dalje se ne okreće prema meni. U jednom trenutku skine slušalice, te me pogleda. Iznenađenog lica, iste sekunde se ostavi igrice i potrči mi u zagrljaj.
„ Ja debeo? Jesi li ti videla sebe? . ", kaže nakon što se izvuče iz mog zagrljaja, a ja se nasmejem. Damjan je i dalje bio mali, ali itekako je bio svestan u kakvom svetu živi. Ne znam da li je to zato što mu je Ognjen brat, ali definitivno je bio drugačiji od ostale dece. Nisu ga radovale iste stvari. Ovu porodicu je opisivala samo jedna reč. Požrtovanost. Bili su spremni da urade sve jedno za drugo. Koliko god Damjana to možda mučilo, verujem da je sve Ognjenove gluposti prećutao baš iz te ljubavi prema svojoj porodici. Bilo mi je žao što smo ga na neki način uvukli u ovaj tamniji svet, jer sam znala da svake noći razmišlja šta će se desiti sa nama. Tako je barem bilo, pre nego što sam se ja izgubila na godinu dana.
M: „ Ajde na večeru. "
D: „ Kada si došla? ", pitao me je dok smo silazili niz stepenice.
M: „ Na početku godine. "
D: „ I nisi došla da me vidiš? "
M: „ Nisam imala vremena. Pa znaš ti.. ", prekinuo me je.
D: „ Baš je glupo od tebe što si tako otišla. Trebalo je da vidiš kako je bilo Ognjenu i Nikoli bez tebe. ", uozbiljila sam se na njegove reči. „ Gde si uopšte otišla? "
M: „ Bila sam u Španiji kod tetke. "
D: „ Kod tetka Tiće? ", potvrdno sam klimnula glavom. „ Rekla si da ćeš me voditi tamo! Nedostaju mi njene puslice. ", nasmejala sam se.
V: „ Kakve puslice Damjane. Zar ti se nisu smučile više? ", šaljivo ga je upitao.
D: „ Stvarno ćete me zajebavati oko toga ceo život? Bio sam mali! "
L: „ Samo me zanima kako ti se nisu smučile posle tolikog povraćanja. "
D: „ Pa posle povraćanja mi se izgubio ukus. A i ako sam povraćao, to znači da sam ispovraćao sve puslice koje sam pojeo. Tako da to je kao da sam ih jednom pojeo., zapravo nijednom. ", svi smo se nasmejali, ali on je bio ozbiljan.
Čulo se otvaranje vrata, te je par trenutaka kasnije došao Ognjen.
D: „ Dobro si se vratio! Ponovo su počeli da me smaraju za puslice i moje povraćanje. ", Ognjen se nasmejao.
O: „ Stvarno ste govna. Jadan Damjan, zajebavate ga oko toga otkako zna za sebe. "
V: „ Rečnik. ", opomene ga, a ovaj digne ruke u vis.
D: „ A jel možemo da počnemo sa jelom? Gladan sam. "

Evo vam ga Damjan. Svi ste ga trazili.