Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Šesto poglavlje

Osmehnula se kad je na radnom delu u kuhinji ugledala tanjir sa palačnikama i porukicu napisanu lepim i čitkim rukopisom. "Pevačice tatina, večeras vodim mamu van grada, znaš da nam je godišnjica. Pozovi društvo ako želiš, zabavite se ali ne pravite haos. Dao sam sve od sebe da ti spremim palačinke, nisu savršene ali uloženo je puno truda i ljubavi u njih. Čak i ako ti se ne dopadnu, slaži me da su super. Šalim se tatino, ljubim te, vidimo se sutra uveče." Obožavala je svog oca. Uvek je bila više vezana za njega, nego za Andreu. To nije značilo da nju nije volela, već je više vremena provodila sa Milošem.

Odlučila je da neće zvati nikoga, ovo veče provešće sama sa sobom. Nakon tuširanja i večere, pustila je neki film koji nije gledala. Prekinuo ju je fiksni telefon. Mrzovoljno se podigla misleći da je zove neko od društva.

"Halo?" Javila se već spremna da iznapušava Džonija koji ju je uvek zvao na fiksni čisto kako bi je nervirao. "Dobro veče, jel sam dobio ordinaciju Miloša Lazukića?" Bio je to muški glas, njoj nepoznat. "Dobro veče, dobili ste ali on večeras nije kod kuće. Mogu li ja nekako da Vam pomognem?" Sa druge strane žice bio je Milovan, prepoznao je njen glas. "Ne, gospođice. Nazvaću sutra, doviđenja."

Pre nego što je išta odgovorila, on je prekinuo vezu. Nije se puno uznemiravala zbog toga, ali osetila je neki nemir i otkucala Džoniju poruku da dođe do nje.

Osetila je žar u obrazima kad je pomislila na onog momka kog je ispolivala sokom danas. Izblamirala se kao niko njen. Nije mogla da oprosti sebi na svojoj smotanosti. Za oko sat vremena Džoni se našao u njenoj kući. Našao ju je kako leži sa glavom nabijenom u jastuk.

"Julijana jesi li dobro?" Pogledala ga je sva crvena u licu. Nasmejao se i seo povlačeći je u svoje krilo. "Da čujem mala, zašto sam prekinut usred posla?" Zbunjeno ga je pogledala. "Kakvog posla Džoni?" Rekla je zbunjeno, a kad je uhvatila njegov zadovoljan pogled i osmeh na licu pomerila se od njega.

"Bolesniku, nećeš takav leći u moj krevet. Muška kurvo." Zacenio se. Voleo je da je zafrkava tako s vremena na vreme, znao je da je još uvek nevina i da ne voli da se potežu priče o seksualnim odnosima ispred nje. "Šalim se mala, opusti se. Dragana me nije pustila bez večere, morao sam dobro da se najedem pre nego što dođem ovamo. Hajde, kaži, šta muči moju plišanu?" Volela je njegove nadimke, bili su unikatni. "Ne znam Džo, osetila sam neki nemir i poželela da si tu. Neki muškarac je zvao, pitao je da li je dobio tatinu ordinaciju, kad sam rekla da tata nije kod kuće samo je prekinuo. Uneo mi je neki nemir, morala sam da te zovem." Pružio se preko kauča stavljajući glavu u njeno krilo. Pomazio ju je po obrazu. "Tu sam Julijana, ne plaši se. Video sam danas kako si se sudarila sa onim likom u pekari, prilično si se uznemirila zbog toga."

To nije zvučalo kao pitanje jer nije ni bilo pitanje, to je bila konstatacija. Očekivao je da mu potvrdi to, kad se još više zarumenela sve mu je bilo jasno, mislila je o tome pre nego što je on stigao. "Dakle Julijana?" Trgla se.

"Dakle šta? Sudarila sam se sa čovekom i to je to. Ništa posebno da bi se uzbuđivala zbog toga." Iako je bila prilično mirna, Džoniju nije bilo u planu da prekine sa ispitivanjem. "Jel ti se svideo? Šta god rekla ja ću znati da li je tačan odgovor. Zato ne pokušavaj da me slažeš."

Govorio je ozbiljno, bila je svesna njegovih reči, on je stvarno sve u vezi nje znao. Mogao je da je pročita bez problema, zato ga nikada nije lagala. Ni sada nije videla potrebu za tim, svakako to je obično priznanje koje ne menja ništa. "Možda malo, ali ne previše." Priznala je.

Nakezio se, voleo je kad je u pravu, znao je da joj se taj momak dopao mnogo više od ovoga što ona priča. Ipak nije navaljivao, ustao je iz njenog krila i podigao je preko ramena kao džak pa odneo u njenu sobu. "Spavaj ljubavi, danas ti je bio naporan dan, a sutra će biti još naporniji. Gde su Miloš i Andrea?" Upitao ju je.

"Danas im je godišnjica braka, tata ju je odveo negde van grada. Vratiće se sutra, a onda nas očekuje i razgovor. Laku noć Džoni." Govorila je ušuškavajući se u njegov zagrljaj. Uspeo je da se raskomoti pa i sam uplovio u carstvo snova.

Nakon razgovora sa Julijanom, Milovan je seo na svoje mesto i pobednički se nasmejao. Nije mislio da je Miloševa ordinacija u njihovoj kući. To mu je znatno olakšalo posao. "Milovane, zar ti se nije javio taj čovek? Koga si nazvao gospođicom?" Goran nije mogao da se suzdrži od pitanja.

"Roditelji joj nisu kod kuće, ona mi se javila. Nisam ni pomislio da oni i stanuju na toj adresi. Znači ordinacija mu je u kući. Super." Četvoro ljudi ga je gledalo kao da je poludeo. "Ne razumemo te, kakve veze to ima? Šta si smislio?" Javila se Anđela, nije bila ponosna na ovo što radi ali želi da upozna svoju ćerku.

"Tetka Anđela spremi se, uskoro ćeš posetiti psihologa. Tako ćemo biti korak bliže Julijani, morali bismo da biramo vreme kad ona nije kod kuće. Naravno samo u početku. Devojka je prilično inteligentna, otkrio sam mnogo stvari o njoj samo dok sam slušao kako priča sa društvom. Ide u Železničku školu, voli vozove. Prilično je vezana za svoje društvo, ima jednu drugaricu i tri druga. Primetio sam da su vrlo povezani, verovatno su rasli zajedno. Sve u svemu, ona deluje srećno, bez obzira na moje obećanje, ne želim da ona pati. Ako samo osetim da je nesrećna ili čujem nešto o tome, prekidam sa ovime. Neću da bilo ko ispašta zbog vaših grešaka. Od mene toliko, Anđela sutra ću ponovo zvati Miloša. Smislićemo nešto pre nego odemo kod njega. Moramo da imamo priču."