"Od mene da je braniš? Pa ti si sto posto lud, nije ni čudo što te odjebala. Slušaj me, junačino, miči mi se dok sam dobre volje. Kad popizdim polomiću ti svaku kost u telu. Ti mala kreći, jebeš mi živce samo tako." Odgurnuo je Dejana ali ne tako jako da padne i pogledao u ljutu Julijanu.
"Neću da idem nigde sa tobom. Ne guraj moje drugove i prestani pobogu da se pojavljuješ na svakih nedelju dana." Nije mu bilo jasno zašto je ljuta. Zato što hoće da prebije njenog udvarača ili zato što ga nema nedelju dana.
"Prebiću svakoga ko ti priđe, ne brini se. I jesam ti rekao da si lepa kada si ljuta? Ako nisam, sada kažem." Gledao je njene od besa crvene obraze i opet video kako crveni kad joj je udelio kompliment. "Ubiću se zbog vas dvojice. Koji je veći kreten? Sačekaj da obučem haljinu i idem samo da te skinem sa dnevnog reda."
Pre nego što se okrenula skinuo je svoju majicu i navukao joj preko glave. Izbacila je ruke kroz rukave i začuđeno ga pogledala kad je izvukao njenu kosu da joj pada preko leđa. "Idemo." Još jednom je mrko pogledao u Dejana pa zgrabio Julijaninu sitnu ruku i odvukao je sa strane.
"O čemu bi sada da pričaš? Poslednji put kada smo pričali stavio si mi do znanja da sam i dosadna i naporna i da me ne želiš blizu sebe." Prekrštenih ruku na grudima stajala je ispred njega ljutito. Osmehnuo se i odmahnuo glavom. "Priznajem, jesi i malo dosadna i malo naporna ali nije istina da te ne želim blizu sebe. Problem nije u tebi Cuci, problem je u meni. Dosta si mlađa od mene a postala si mi previše draga da bi to bilo normalno. Ti ne znaš ni da se ljubiš kako treba, bolje je da pružiš šansu nekome tvojih godina."
Izbegavala je njegov pogled, nije mislila da se to toliko primećuje ali prevarila se. "Lepotice ne stidi se. Nisam hteo da se postidiš, samo pokušavam da ti objasnim da nije pametno za tebe da ti budem blizu dok se malo ne smirim. Sviđaš mi se Julijana, i nisi svesna koliko mi nedostaješ. Više ne znam ni kako je bilo živeti i disati bez tebe i tvog brbljivog jezika."
Ništa nije govorila, gledala je po plaži i na kraju pogledala u njega. "Stvarno misliš da sam srećna što si mi ovo rekao? Bolje da si samo prestao da se pojavljuješ ispred mene. Opet sam tužna a taman sam prestala da razmišljam o tebi." Više nije bila ljuta, opet je uključila svoju ravnodušnost. Kada je krenula da se vrati svom društvu opet je bila zaustavljena.
"Ne glumi ravnodušnost Julijana, opsuj me, ošamari me, šutni me, galami na mene samo nemoj da glumiš kako si jaka i ne pravi se da ti je svejedno kada nije." Bez reči njena šaka se našla na njegovom obrazu, slegnula je ramenima. Uhvatio se za taj obraz i osmehnuo se.
"Još uvek nije lakše, ne osećam se bolje Milovane. Šta mi dalje predlažeš? Da te ubijem? Kojom metodom? Razapinjanje, nabijanje na kolac, streljanje, guranje sa terase? Kako da te se rešim čoveče?" Približio joj se toliko da je osetila svaki milimetar njegovog tela, podigao joj je glavu palcem tako da ga pogleda u oči. "Nisi svesna u kakvom sam iskušenju da te poljubim. Jel moguće da jedna devojčica utiče na mene tako? Definitivno sam pogrešio kada sam rekao da galamiš na mene, ti to radiš i bez dopuštenja."
Oblizala je usne i bacila mu se u zagrljaj. "Ne moraš da me ljubiš, samo me zagrli. Jedan zagrljaj i ja te puštam." Zatvorio je oči pa obmotao ruke oko malenog bića ispred sebe koje ga je stezalo svojim ručicama.
Možeš ti da pustiš mene, ali ne mogu ja tebe, pomislio je. Držao ju je tako neko vreme a onda kada su se razdvojili upitao ju je "Kako me se ne plašiš? Gde je ona svađalica sa početka? Nisam trebao da ti se toliko približim, manje bi te bolelo, zar ne?" Zbunio ju je.
"Zaboravljaš da ni ti o meni, ni ja o tebi ne znam više od imena i godina. Ti i ja nismo uopšte bliski. Ne mogu da te se plašim, znam da me nećeš povrediti." Potvrdio joj je to nežnim klimanjem glave. To je tačno. Nikada je ne bi povredio.
"U pravu si, ne bih i neću da te povredim. Šta kažeš da pobegnemo zajedno danas? Provešćemo neko vreme zajedno pa te vraćam. I odakle znaš koliko godina imam?" Dodao je na kraju ozbiljnim tonom. Nije želeo da sazna njegove godine, plašio se da će je to oterati.
"Znaš blizance Danila i Danijela Ninković? Idu na fakultet koji si i ti završio i oni su starija braća mojoj Heleni, pa video si ih malopre. Sede tamo." Glavom pokaže na grupicu ljudi sa kojima je do maločas sedela.
"Sećam ih se, upamtio sam ih po tome što je jedan šaljivdžija a drugi krut i preozbiljan. Dobri su to momci, i stvarno počinjem da se pitam, postoji li osoba u Beogradu koja je moj poznanik crtica prijatelj da tebe ne poznaje?" Slatko se nacerila.
"Ne znam baš, vidiš da te je baš krenulo. Gde god se okreneš čuješ ili vidiš Julijanu. Inače Danilo je taj ozbiljni, i pogodi na koga mi liči?" Uvaženo ga je pogledala a kao odgovor dobila jedan snažan poljubac u obraz.
"To je maska, ne poznaješ me dovoljno. I ne bi trebala da me upoznaš ali ne mogu protiv sebe, a ni protiv tebe tako neodoljive. Zato skupljaj svoje stvari lepotice, bežimo zajedno." Malo je čučnuo kako bi ga ona bez naprezanja pogledala u oči. Ponovo je primetio kako crveni.
"Opet crveniš, čoveče tako si slatka i nevina. Neću ti ništa uraditi, samo ćemo provesti neko vreme pričajući. Spremi pitanja za mene, odgovoriću na svako." Povukla ga je za sobom.
"Blizanci su malo zajebani, smatraju me sestrom. Moraćeš da prođeš njihovu torturu pre nego što me otmeš. Naravno ne zaboravimo Džonija, Aleksu i Acu." Kad mu je dosadilo da ga vucara, podigao ju je u naručje i tako šetao plažom.
"Ne zaboravimo tvog dosadnog dečka. Bude li me samo pogledao, polomiću mu desnu ruku. Odatle počinjem, a završavam sa nekim važnijim koskama. Neka se ne pravi pametan, za svoje dobro."
ESTÁS LEYENDO
Otrovana lažima (Julijana & Milovan)
RomanceOna je luckasta sedamnaestogodišnja devojka puna života, radosna, vesela, večito nasmejana. Ali, nije sve kako se čini. Ispod te maske sreće koju nosi na licu, ona je zapravo veoma tužna i usamljena tinejdžerka. Ona je Julijana Lazukić. On je mladić...