Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Dvadeset četvrto poglavlje

"Već dvadeset minuta buljiš u mene, nisam ti dosadio? Gledaj u film, lepotice." Oborio je pogled na svoje grudi na kojima je ležala ona. Prevrnula je očima i odmahnula glavom. "Film je dosadan, nisam ja ni htela da gledam film. Ti si ga uključio." Brecala se na njega vrteći krst oko njegovog vrata po svojim prstima. Na ovo je morao da prevrne očima.

"I zato si ti odlučila da gledaš u mene? Jako sam zanimljiv, hm? Jel to zato što ti se dopadam ili jer te film stvarno smara?" Podigla je pogled sa njegovog vrata na oči. "Poradi malo na toj tvojoj uobraženoj strani. I ti si dosadan, ali zanimljiviji od filma."

U sledećem trenutku našla se ispod njega, malo se zbunila, nikad se nije našla u takvom položaju sa osobom koja joj se sviđa. Gomilu puta je bila pod Nikolom ili Acom i Aleksom ali to jer su oni nemilosrdni i vole da je golicaju. Progutala je knedlu zbog tolike blizine. Mnogo je lakše bilo dok je ona ležala na njemu, niža je od njega pola metra.

"Pomeri se, Milovane." Procvilela je pomalo ljuto, i očekivao je takvu neku reakciju kao i crvene obraze koje je izljubio. "Radim na svojoj uobraženoj strani, okrenuo sam nas da vidim u čemu je stvar sa tolikim gledanjem u mene. Moram da priznam meni je lepši pogled nego tebi." Zaledila se u momentu kada je usne spustio na njen vrat, ruka se automatski našla u njegovoj kosi. Osmehnuo se i još par puta je poljubio kad je namestila vrat.

"Za oboje bi najbolje bilo da prekinem, mada sviđa mi se kako me češkaš. Samo nastavi, leći ću ovde i biću miran." Prasnula je kad je glavu stavio na njene grudi. Nastavila je da ga češka ostavljajući poneki poljubac u njegovu crnu kosu.

"Dosta je, uspavaćeš me. Neću moći da te odvezem kod Nikole." Podigao se i ponovo je premestio na sebe, kao da je plišana igračka. "Čoveče premeštaš me u svoje krilo kao da sam igračka. Koliko si ti zapravo jak?" Smejuljila se i sela.

"Ne znam jesam li ja jak ili ti imaš dvadeset kila sa sve krevetom. Moraću malo da te ugojim, volim mršave devojke ali ti si previše mršava. Nije ni čudo što te zafrkavaju da imaš malo dupe." Gledali su se u oči, pocrvenela je pošto ju je udario po zadnjici. Izvio je usne u osmeh.

"Što toliko crveniš? Stvarno nisi imala dečka ranije? Na sve što uradim ti pocrveniš." Konstatovao je, odmahnula je glavom. "Pa nisam imala, jel sam stvarno toliko užasna? Naglasio si mi čak i da ne znam da se ljubim. Znači nisam ni užasna, grozna sam, odvratna."

Nabrajala je kao da mu daje da bira kojom bi je rečju opisao. Dok je još jednom pocrvenela on je odmahnuo glavom. "Nisi ništa od toga. Ne uzimaj to k srcu, za sve je potrebno vreme. Imaš vremena za sve, dobro je što nisi žurila, ali baš nisi morala ni u mene da se zaljubiš od svih momaka ovde."

Razmišljala je o tome da li da mu kaže ono o čemu razmišlja celo popodne. Plašila se njegove reakcije. "Pa zapravo, prvi put sam zaljubljena. Nikad nisam imala ni simpatiju." Prstima je prelazila po njegovim trbušnim mišićima. Zavukao je ruku u njenu kosu i nežno je primakao sebi.

"Onda te neću razočarati, ali ići ćemo polako. Prvo moramo da se upoznamo, ne želim da se upustiš u nešto u šta nisi sigurna. Ti si mlada, još uvek si dete, neću da izađeš povređena iz svega ovoga. Jel se slažeš?" Potvrdno je klimnula.

"Slažem se." Nasmešio se pa okrznuo palcem njene usne. "Mislim da ću sada da te učim kako se ljubi, dođi ovamo mala." Nije čekao, nežno je spojio njihove usne.

•Jutro•

Probudila se u nepoznatoj spavaćoj sobi, na sebi je imala mušku majicu ispod koje očigledno nije imala ništa drugo. Iza sebe osetila je čvrsto i razvijeno telo, tuđi dah našao se na njenom vratu. Prepoznala je ruku koja ju je zagrlila. Bio je to Milovan, cela desna ruka bila je išarana tetovažama. Nije ih puno zagledala, ali nežno je prstima prešla preko svake.

"Dobro jutro Juco." Naježila se kad ga je čula, okrenula se prema njemu i poljubila ga u vrat. "Dobro jutro, i ne zovi me tako, mrzim taj nadimak." Ustao je da otvori prozor, kad se vratio u krevet do nje, zapalio je cigaru. Namrštila se i otela mu je već kad je počeo da uvlači dim u pluća.

"Ti si sportista, ne valja da pušiš. Uostalom, dok ja budem ovde nećeš zapaliti, ne podnosim dim." Gunđala je gaseći cigaru. "Dobro šefice, neću da pušim dok si ti tu. Nego, zašto ne voliš da te zovu Juca. Meni je to baš slatko." Nakašljavao se. "Dejan me zove tako, jel to dovoljno?" Na pomen njegovog imena prevrnuo je očima. "Pa Julijana, sad i ja mrzim taj nadimak. Da ti kažem još jednu stvar, užasno sam posesivan i ljubomoran, a nekad i agresivan, zato bolje nek se drži dalje od tebe."

Pogledala je malo po sobi, na stolici ugledala je svoju haljinicu i svoj kupaći. "Jel ono tamo moj kupaći? Nemoj da mi kažeš da si me ti presvlačio." Pogledao je u stolicu i klimnuo glavom. "Ja sam te presvukao, mislio sam da će ti biti udobnije bez tog tesnog kupaćeg." Protrljala se po čelu.

"Bože uzmi me." Pokrila se preko glave i nabila glavu u jastuk, koji je mirisao na njega. Čula je kako se smeje i još jače uhvatila rub pokrivača. "Ubiće me ta tvoja stidljivost. Nisam mislio da možeš da budeš slađa, ali prevario sam se. Julijana nisam manijak, nisam ništa gledao. Hajde pusti to, udavićeš se ispod."

Pokušao je da povuče pokrivač ali nije mu pošlo za rukom. "Julijana pusti jebote." Kad joj je konačno oteo pokrivač prasnuo je u smeh. Ležala je na stomaku, glavom nabijenom u njegov jastuk. "Dobro, čemu to? Ozbiljno ti kažem da si luda. Nisam te svukao sve dok ti nisam obukao majicu. Ne bih to uradio nijednoj devojci."

Nešto je rekla u jastuk ali kako nije razumeo, podigao je njenu glavu. "Ponovi." Naredio joj je. "Neću, hoću da me vodiš kod Džonija."