Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Deseto poglavlje

Sledećeg dana, Julijana nije otišla u školu, Džoni se brzo solidarisao sa njom pa ostao u njenoj kući. Inače ne bi Miloš i Andrea to dopustili, ali sve ocene su im zaključene, a i znali su da bi tvrdoglavac poput Nikole uradio kako je njemu drago. Javio se majci koja već odavno ne zna šta će sa njim, no ćuti. Kako roditelji nisu bili kod kuće, Džoni i Julijana sedeli su u dnevnoj sobi i uz grickalice i hladnu limunadu gledali domaće filmove sa starih kaseta koje je Andrea sa velikom ljubavi skupljala i čuvala.

Već je bilo tri poslepodne kada se začulo zvonce. Isključili su film pa je Julijana skočila da otvori vrata. Iznenadila se ugledavši Milovana i Anđelu. Ali znala je da danas Anđela ima prvu terapiju, otac ju je obavestio o tome i rekao da zamoli Anđelu malo da pričeka.

"Dobar dan, izvolite. Nažalost moraćete malo da pričekate da se tata vrati, nije kod kuće. Vi izvolite u dnevni boravak." Oboje ih je pustila u kuću, sve bi prošlo u savršenom redu da se nije čuo Džoni iz dnevne sobe kako je doziva. Ubrzo je samo u boksericama izašao u hodnik. Sve to ne bi možda bilo toliko neprijatno i čudno, da Julijana na sebi nije nosila mušku majicu koja je sezala do polovine butina.

"Plišana, ko je to?" Govorio je gledajući u svoj telefon dok još uvek nije postao svestan u kakvoj se situaciji nalaze. "Ovaj.... Cuci." Zlo se osmehnuo kad je prepoznao Milovana. Ipak, Julijana nije smela da mu odgovori bilo šta. Samo bi se još više obrukala.

"Izvinjavam se oboma. Džoni, oblači se." Odmahnuo je glavom, zabavljalo ga je Julijanino purpurno lice. Prišao joj je sa leđa i zagrlio oko struka. Neko bi pomislio da su njih dvoje par, ali samo neko ko ih ne poznaje. Ne zaboravimo da pored njih stoje dva poptuna stranca.

"Ljubavi, golicaću te, hoću, golicaću te." Već je započeo, nije mogla da se oslobodi njegovih brzih, tankih prstiju. "Džoni, rekla sam ti nešto. Odlazi." Još jednom je odmahnuo glavom.

"Nikola Trifunoviću, marš na oblačenje, streljaću te. Odlazi." Gurnula ga je od sebe, digao je ruke u vazduh. "Idem, plišani mišu samo me ne zovi punim imenom." Izbrecao se na nju, i već kad je bio na stepeništu okrenuo se ka njoj i odmerio je. "Znaš mogla bi da mi vratiš tu majicu već jednom, omiljena mi je." Naglasio je poslednje tri reči.

"I meni je omiljena, neću ti je vratiti, mislila sam da si se pomirio sa time. Sikter." Uzela je svoju mekanu papuču i gađala ga, ali on je to očekivao i brzo pobegao uz stepenice uz besno i nekako neizbežno frktanje. Vratila je pogled na dvoje ljudi, bilo joj je neprijatno. "Zna li ti otac da ti se goli momci šetaju po kući kad on nije tu?" Milovan nije mogao da se suzdrži od ovog pitanja. Julijana ipak, nije videla razlog da se pravda.

"Molim te, nemoj da mu kažeš. Odreći će me se ako sazna. Nemoj da mu kažeš, Džoni je tako i spavao pored mene." Odglumila je zabrinutost, a kad je ugledala njegov glupav izraz lica skoro se onesvestila od smeha. "Šta je smešno?" Upitao je.

"Ne nabijaj nos gde mu nije mesto, moj život se tebe ne tiče. Isto tako ne tiče te se šta moj drug radi u mojoj kući ispred mene i mojih roditelja. Da, Miloš zna i mama isto zna." Završila je i pokazala mu rukom da sedne. Pustila je kosu iz repa i zabacila glavu preko naslona kauča.

Nije znala šta bi pričala sa ovim ljudima. Inače je uvek pričala sto na sat, sa svakom osobom koja dođe na razgovor sa njenim ocem. Neki su često ostajali na ručkovima ili večerama. Zapravo, ostajale su uglavnom žene koje su bile žrtve nasilja, to je ponekad bio način da se žene otvore ispred Miloša, pošto su dolazile tu na inicijativu svoje porodice.

Džoni se vratio u dnevnu sobu ovoga puta u šorcu ali bez majice. Seo je do Milovana koji nije skidao pogled sa Julijane.

"Kad Miloš dođe moram da idem Cuci." Pogledala je u Nikolu onim ubitačnim pogledom, to bi značilo da ona ostaje sama sa Milovanom, neko vreme.

"Zašto ideš? Gde ideš? Ne možeš da ideš." Skratila je svoj monolog. "O Julijana, idem sa Acom, Aleksom i Hel na Adu. Trebala si i ti da ideš ali tvrdoglava si." Brecnuo se.

"Dobro znaš da ne volim da me zagledaju nepoznati ljudi. Još treba da se skidam tamo, neću. Što se mene tiče, odmah idi i sačekaj ih tamo. Samo nemoj da mi pripovedaš." Bila je spremna za još jednu raspravu, ipak Džoni nije nastavio.

"Još uvek sam šokiran saznanjem da Miloš misli kako ti i Aca nešto muljate. Zamisli to Cuci, postaneš gospođa Vukobratović." Započeo je svoju priču kao da se pre minut nisu raspravljali.

"Onda bi ti i momci morali da sačuvate moje 'maleno dupence' od čika Zokija. Tako nešto, zar ne?" Shvatila je zašto je baš o tome progovorio, stalo mu je da joj pojebe sve i jedan živac danas. Nije uspeo da se ne nasmeje njenim izrazima lica.

"Ovog puta nisam mislio na to, kažem onako više od šoka. Julijana Vukobratović, ne ide nekako." Složila se sa njim klimanjem glavom. "Julijana Trifunović, šta o tome misliš?"

"Neću te oženiti za tri života, ostaje ti jedino Aleksa. Ali ne ide njegovo prezime uz tvoje ime. Ostaje nam da ili neko od nas promeni prezime, ili da ti promeniš ime." Dodao je na kraju, Anđela ih je slušala i smejala se. Tako su slatki zajedno, mislila je.

"Svoje ime ne menjam nikad. Iskreno i stoji mi, sva sijam. Jedino sam to od ona dva skota dobila, ime. Makar nije neko ružno, tešiću se time." Milovan je hteo da skoči i udavi je, ali zaboravio je kako on "ne zna" da je ona usvojena. "Kako misliš? Od koja dva skota? Zar ti nisu gospodin Miloš i njegova supruga dali ime? To su ti roditelji?"

Bio je iznerviran, nije mu se svidelo što tako priča o Anđeli ali u neku ruku ju je i shvatao. "Jesu, druge nemam. Oni su mi pružili šansu za život, to se ne zaboravlja. Ono dvoje što su me napravili jedva čekam da upoznam i pljunem ih u ta odvratna lica. Gadovi."

Besnela je ne znajući da toliko blizu nje sedi njena biološka majka. "Možda nisu imali izbora, dušo. Ne pričaj dok ne saznaš celu istinu." Obratila se Anđela.

"Baš me briga jesu li ili nisu imali izbora, napravili su me verovatno svesni da će za devet meseci dobiti dete. Šta su oni imali nije moja stvar, baš me briga. Nikoga ne mrzim toliko koliko mrzim njih dvoje."