Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Četrdeset prvo poglavlje

"I tako kažeš, zaljubila si se u Filipa. Kako neočekivano." Šetale su se po Kalemegdanu, nisu imale neki određeni cilj. Samo su tako hodale. Završile su kod Pobednika, na ušću Save u Dunav. Dok je Julijana gledala u dve reke koje se stapaju, Helena je krajičkom oka gledala gde bi Filip mogao da bude. Nakon tačno nedelju dana od Filipovog i Heleninog sastanka konačno su nagovorili Milovana i Julijanu na jednu šetnju. Dogovor je bio da se nađu kod Pobednika u pet sati, tačno na vreme Filip je doveo Milovana, ali sa njima je bila i Anastasija.

"Mi o vuku a vuk na vrata.. A naravno da je tu i Milovan i ona njegova krava!" Rekla je Julijana čim je ugledala Filipa. Helena se tada okrenula kao da nije znala da će se sresti. "O Bože, šta ću sada? Zašto idu ka nama?" Glumila je uspaničenost.

"Ma jel si se ti to uspaničila? Helena Ninković se uspaničila kad je videla dečka. Čekaj da ja zabeležim ovaj datum negde."  Zafrkavala je Helenu koja je u sebi umirala od smeha. Bila je srećna što vidi Filipa, iako su svakog dana pričali satima nekako joj je nedostajao, ali nije bila nervozna.
Helena je znala da je Anastasija samo Milovanova sestra, ali htela je da se Julijana malo peče na tihoj vatri i da pokaže da joj je stalo do Milovana pošto joj je Filip rekao da Anastasija ne veruje Julijani.

"Pa vidi ti to, dve lepotice se same šetaju. Ima svakakvih ovde, možda je bolje da nastavite šetnju sa nama." Prvo je zagrlio Julijanu a onda pogledao u Helenu. "Moja uobražena gospođice." Nežno ju je poljubio u čelo.

"Otkud vi ovde? Vidim imate i društvo. Ko je to?" Pre nego što su Milovan i Anastasija uspeli da odgovore, Filip je dao odgovor. "Ovo je Anastasija, a ja sam samo tvoj. Ne moraš da brineš."

"Cuci malo ću prošetati sa Filipom. U stvari hajmo svi u zoološki vrt. Taman da Filipa ostavimo kod medveda, a Milovana kod majmuna. Da ubijemo dve muve jednim udarcem."

"Helena, mislila sam da ćemo se nas dve malo prošetati pa otići kod tebe. Nije dogovor bio da šetamo po Beogradu ceo dan." Opomenula ju je Julijana, nije želela da provodi vreme sa Anastasijom, koja se pribijala uz Milovana a on se tome nije opirao. Zapravo se sve vreme smeškao i grlio je.

"Molim te Cuci, za mene!" Duboko je udahnula kako ne bi udarila svoju najbolju drugaricu po sred lica. "Možda oni ne žele Helena. Možda žure. Jesi li ih pitala da li žele?"

"Zapravo nemamo ništa pametno da radimo. Izašli smo da se prošetamo. Hajde Julijana, molim te." Pokazivao joj je očima na Helenu. Tada joj je sinulo da je ovo njihov dogovor a i da je Filip zateleban u Helenu koliko je i ona u njega.

"Dobro baksuzi, idemo." Helena i Filip išli su ispred nje, a Anastasija i Milovan iza nje. Sve vreme je ćutala dok su se njih četvoro došaptavali. Želela je da gurne Anastasiju dalje od svog dečka, ali očigledno je da on nju voli a očigledno je i to da je ona sama raskinula sa njim i da je on nastavio sa svojim životom.

Zajedno su platili karte za ulazak u zoološki, a onda se odmah rastrzali. Julijana je ostala sama, šetala je gledajući u sve te divne životinje. Zaustavila se kod žirafe, uvek ih je volela i divila im se. Dosta vremena je stajala na istom mestu, a onda su joj se pridružili i ono dvoje mutljaga.

"Dobro, sada je došao red da vas pitam nešto. Zašto ste dođavola, dovukli i Milovana i mene ovde u isto vreme? Zašto mislite da sam glupa?" Prekinula ih je u lažnom divljenju žirafi koja je sve vreme muljala nešto po ustima.

"Nismo ništa uradili, uostalom pričala sam ti d...."

"Helena ne laži me. Sve je ovo vaš dogovor, koliko me dana moljakaš da se prošetamo? I baš kada sam pristala evo tu su Filip i Milovan." Zgrabila je Helenu za ruku i povukla je bliže sebi.

"Pitaću još jednom, ako mi ne odgovoriš samo ću otići a onda ti razmisli koliko je dobro lagati me. Zašto ste sve ovo uradili? Zašto pokušavate da nas pomirite?" Gledala ih je naizmenično, u jednom momentu Filip je povukao Helenu u svoj zagrljaj. Ruka joj je bila crvena od stiska.

"Pokušavamo to jer ste vas dvoje retardirani i ne vidite koliko nedostajete jedan drugom! I još jednom uradi nešto što će zaboleti Helenu, kunem ti se, ni to što si žensko ti neće pomoći. Prebiću te, jel ti jasno?!" Dreknuo je i sa sve Helenom u naručju otišao odatle.

Zbog glupog Milovana sam se posvađala sa drugaricom, mislila je u sebi dok je koračala ka izlazu. Nije želela više sekunde da provede na tom mestu. Večeras će pozvati Helenu i izviniti se za svoje ponašanje. Nije bila ponosna što je to uradila, ali nije želela ni da se njih dvoje mešaju u njen i Milovanov odnos. Sve je sam zakuvao, niti ga je Filip terao na to, niti je Helena.

"Gde ćeš ti?" Osetila je muški stisak na zglobu. Kada se okrenula zatekla je ljutog Filipa ispred sebe. "Idem kući, šta ću ja da radim sama? Helena i ti ste zajedno, Milovan i Anastasija su zajedno. Šta ja da radim ovde? I nemoj da se ljutiš na mene, ni ti, ni Helena. Nisam htela da je zaboli, stvarno nisam."

Zagrlio ju je pa je povukao dalje od izlaza. "Ti ne moraš da budeš sama ovde. Idi kod Milovana, on će te rado primiti u zagrljaj. I nisam ljut, mislim jesam malo ali nisam bio ozbiljan kad sam rekao da ću te prebiti. Poslao sam Helenu da kupi sladoled, hoćeš i ti?"

"Neću da idem kod njega! Neka ga sa Anastasijom. A i neću sladoled, nisam raspoložena sada. Zašto se bre ona vrti oko njega?" Nacerio se u sebi. Nije mislio da će biti ljubomorna na Tašu, ali i ljubomora je dobar znak.

"Samo ti idi kod njega, veruj mi. Oni su sada kod medveda, hajde idi tamo, ako ti zatreba pomoć da makneš Anastasiju od njega, samo me zovi. Rešiću to u tvoje ime."

Kada joj je namignuo dobio je udarac. "Samo se ti zezaj! Okrenuću Helenu protiv tebe, Boga mi hoću! I ne treba mi tvoja pomoć, sama ću da je oteram."