Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Četrnaesto poglavlje

Pogled mu je ostao na sićušnoj figuri, iz nekog razloga nije mogao da skrene pogled sa nje. Iz glave nije mogao da izbaci poljubac, zašto ju je poljubio? Nije morao da uradi to ali, ipak jeste. "Čoveče poljubio si klinku. Koliko godina ona ima?" Mario se zabavljao to je bilo očigledno. Ni Filip i Mateja nisu ostali preterano ravnodušni. "U Novembru postaje punoletna. Zašto sam je poljubio? Koji je meni đavo?" Zadnje dve rečenice je promumlao za sebe.

Filip se nasmejao, on je bio momak koji sve vidi i sve čuje. Čuo je neko psovanje sa strane, pogledao je i video Helenu kako se bori sa svojom kosom. "Šta je lutko, problemi? Nije ni čudo, ko vila Ravijojla si." Dobacio je, pa su se i njegova tri druga okrenula. Helena je ostala zbunjena ali nije joj dugo vremena trebalo da se povrati.

Nije mu odgovorila već je nastavila da briska svoju kosu. On nije voleo da ga ignorišu, ali prećutao je ovog puta. "Helena oćeš sladoled?" Upitao je Džoni koji je svratio po svoj novčanik. Otisnuo je poljubac na njen obraz i preuzeo peškir. Na brzinu joj je obrisao kosu usput je ćuškajući po prćastom nosu. "Hoću, gde je Aleksandar?" Okrenula se da ga potraži. "Zauzeo je red ispred zamrzivača. Znaš Acu i njegove fiks ideje. Čuva mi nesto, kolektivno smo nenormalni." Gunđao je Nikola kroz osmeh.

"Mrzi me da šetam, idi ti sam pa se vrati sa Ackom. I tako te zovu Nikolica s prikolicom pa taman da se odmoriš malo, samo što ti imaš dve prikolice." Razbarušio joj je kosu. "Takve prikolice niko drugi nema. Aki se neće vraćati, otišao je kod tetke." Klimnula je glavom na izveštaj i sela gledajući ga kako odmiče.

Ispružila se preko peškira, razmišljala je o Julijani. Na licu joj je videla odustnost, šta li se to dešava sa njenom drugaricom u poslednje vreme?

Filip je gledao u sitnu plavušicu koja je ležala opružena preko peškira. Skenirao ju je pogledom, odjednom je skočila i potapšala Milovana po ramenu. Pogledao ju je sa podignutom obrvom. "Šta si uradio Juci?" Odmah ga je napala.

"Šta sam joj uradio? Optužuješ me za nešto?" Upitao je zabavljeno. "Uradio si joj nešto, bila je uznemirena. Niko drugi nije mogao da je uznemiri osim tebe." Zaključila je pametno.

"Slušaj lepoto, nisam joj ništa uradio. Delujem li ti ja kao manijak?" Stao je ispred nje, vilica joj je bila u grču, čekala je da još nešto kaže pa da mu drmne jednu vaspitnu. "Saznaću. Dovoljno je patila, a onda si se ti pojavio a za tobom i Goran i Anđela. Muljaš nešto, saznaću šta. Nisu mi džabe dali onaj nadimak iz pekare. Znam da si ga čuo, pa te upozoravam. Ne petljaj se oko nje ako ti je namera da je povrediš, za nju ću i da ubijem. Pazi šta radiš. Milovane."

Baš kao i Julijana, naglasila je njegovo ime. Nije joj više ništa rekao jer mu nije dala priliku da pisne. Samo ga je pogledala i vratila se nazad na peškir.

"Ninkovićka drži sladoled." Kad je začuo muški glas okrenuo se. To je bio Aca, kog on nije poznavao lično ali znao je da se druži sa Julijanom. Nije mu odmah bilo jasno koga doziva ali onda se setio da nema nikog drugog osim Helenu.

Dao joj je sladoled pa pogledao u Milovana. "Jel sve u redu?" Obratio mu se sa blagim smeškom na licu, Milovan mu je uzvratio. "Jeste, jeste. Inače draga Helena, poljubio sam Julijanu."

Bez dalje rasprave otišao je u vodu. Filip, Mario i Mateja odmah su krenuli za njim. Helena je gledala u njegova leđa širom otvorenih usta. "Šta bre?" Javio se i zbunjeni Aca. Lizao je svoj sladoled kako se ne bi otopio.

"Ni ja nisam najbolje ukapirala." Odvrati pa skine ambalažu sa svog sladoleda.

Nakon tuširanja od čitavih četrdeset tri minuta, Julijana je izašla iz tuš kabine i pogledala svoj odraz u ogledalu. Nikad nije imala želju da menja nešto na sebi. Mislila je da je na njoj sve savršeno, od kose sve do malog prsta na levoj nozi. Pogled joj se zaustavio na usnama koje su se širile u osmeh na samu pomisao onog što se danas dogodilo. Mada znala je da neće moći dugo da krije poljubac. Ipak Helena ju je odmah pročitala, videlo se to na njenom licu.

Sve misli o poljupcu gurnula je pod tepih i obukla se. Nakon što se očešljala i uvezala kosu krenula je kod Andree u sobu. Sedela je u fotelji sa šoljom nesa i nekom knjigom u rukama. Okrenula se ka vratima kad su se otvorila. "Dušo? Kako je bilo na plaži? Nisi se dugo zadržala." Govorila je bacajući pogled na Milošev ručni sat koji je retko kada nosio.

"Nisam, ušla sam jednom u vodu pa zvala Aleksu da me vrati kući. Kako je tebi prošao dan? I šta to čitaš?" Sela je na stranu fotelje i poljubila Andreu u obraz. "Naporno, ali tako je kad si pedijatar. Imala sam jednog dečaka sa groznicom. Jadno dete."

Andrea je bila prilično emotivna, i na najmanju stvarčicu koja bi povredila neko dete ona bi zaplakala. Volela je decu, a Bog joj ipak nije dozvolio da se ostvari kao majka. Zapravo nije dozvolio da rodi dete. Kao majka se ostvaruje svakim novim danom.

"Sigurna sam da će sve biti u redu." Julijana joj se utešno nasmejala pa odlutala. Ni ona sama nije znala o čemu razmišlja ali opet joj je mislima protrčao Milovan. Dubok uzdah je privukao Andreinu pažnju.

"Mamino, vidim da si neko vreme odsutna, jel još uvek imaš problem sa snovima? To je sve normalno, veruj mi." Odmahnula je glavom. "Nemam nikakav problem."

Andrea ju je uhvatila za ruke i povela do kreveta. Tu su zajedno sele. "Julijana ti si se zaljubila?" Iako je zvučalo kao pitanje, nije bilo pitanje. Andrei je bilo jasno šta se dešava. Poznavala je svoju ćerku. "Ne mama, u koga bih se zaljubila? Družim se sa Aleksom, Acom i Džonijem. Zar misliš da bih se zaljubila u nekog od njih trojice?"