Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Četrdeset deveto poglavlje

"Jesi pričala sa Milošem? Kako je Andrei?" Upita dok gleda kako stoji pored sudopere i pere sudove, pogled mu se zaustavio na njenoj zadnjici. "Dobro je, pričao je sa njom. Jedva ju je zadržao da ne ode u neku privatnu ambulantu tamo." Brisala je ruke, a kada se okrenula i shvatila gde Milovan gleda, zacrvenela se i čvrsto se uhvatila za rub sudopere.

"Nemoj Julijana.... Znaš da te neću pipnuti dok ti to ne budeš želela." Oči su joj zasuzile, pružila je ruke prema njemu, povukao ju je u zagrljaj mazeći joj mekani obraz. "Mili ja.... Ne znam..."

"Ššš medena, ćuti. Ne moraš da uradiš ništa dok ne budeš spremna da uradiš, dovoljno je što si mi tu. Što si mi blizu." Umilila mu se u zagrljaj i osluškivala otkucaje njegovog srca. "Milovane... Možda želim."

"Kako to? Julijana samo sam gledao kako ti majica stoji." I sam se uspaničio, o jako se uspaničio ali u njenim očima je video nešto drugačije. "Dobila si, čisto da te podsetim."

"Prošlo je. Ali razumem te, nećeš da rizikuješ pre nego što napunim osamnaest." Odmahnuo je glavom i povukao je prema sobi. "Od mene ćeš dobiti sve što želiš, ali samo ako si sto posto sigurna. Želiš li? Ne misliš da je rano? Zajedno smo mesec dana, a između toga smo imali veliku pauzu. Veruješ li mi toliko?"

Naslonio ju je na zid sobe, a njenim telom prošli su neobični trnci. Prodrhtala je pa mu se ovešala oko vrata. "Verujem ti mnogo više. Sigurna sam." Duboko je uzdahnuo pa klimnuo glavom. "Onda se sada opusti." Reče i poljubi je, pa preusmeri prema krevetu. Lagano ju je oborio preko kreveta pa zavukao svoje krupne šake pod njenu majicu. "Samo se opusti ljubavi, i ne brini."

•Jutro•
Dok je otvorio oči, slike od sinoć su mu navalile pred oči. Sitno telo do njega je još uvek potpuno nepomično ležalo, na licu joj je titrao blagi osmejak dok je ručicama stezala pokrivač čvrsto uz svoje grudi.

Kada se promeškoljila, Milovan je odskočio kao da se uplašio. "Jebeno sunce, zašto ne može uvek da bude zima?" Cvilela je još uvek pospano, Milovan je tada ustao i navukao zavese, pa je soba postala potpuno tamna. "Ti si budan? Mislila sam da ti kuvam kafu danas." Brecnula se tiho ali crvena u licu, crvena kao paprika. Još uvek se nije okrenula prema njemu, pomerio joj je kosu u stranu i poljubio u vrat.

"Malena, među nama više ne postoji sramota. Što smo se stideli, stideli smo se. Kaži mi kako si?"

"Dobro sam, zapravo super sam. Kada mi je mama govorila o seksu mislila sam da to užasno boli.." Priznala je sa stidljivim osmehom. "Joj mačko moja, pa jel bi ja dopustio sebi da te opet povredim? Nikada. Ume da boli, ne kažem, ali većinom je samo nelagodno. Dođi ovamo."

Podigao ju je jednom rukom i primakao sebi pa je slatko poljubio prvo u usne, a onda po celom crvenom licu. Stezala je čaršav na golim grudima. "Opet se keslaš. Ma šta je tebi smešno?"

"Lep si sa bradom, a i golicaš me, ljubavi moja."

"Tvoja ljubav aa? Hajde sad moja ljubavi, idemo da se kupamo." Podigao ju je sa sve pokrivačem i zapustio se u kupatilo. Žacnula se kada ju je spustio u tuš kabinu ali ništa mu nije rekla. "Jel te boli, vidim da se trzaš." Odmahnula je glavom pa povukla njega u kabinu. Mlaka voda je klizila po njihovim telima, zavukao je ruke u njenu kosu i utrljavao šampon. Zbog previše pene, pomislio je da će se udaviti u tom kupatilu, ali na svu sreću isprao je sve.

"Oprao sam ti kosicu, slobodna si sada!" Dobila je jedan udarac po dupetu, ali to nije bilo novo. Prevrnula je očima pa se izvukla iz kabine. Obukla se pa pogledala preko ramena u njega. "Kafa?"

"Može." Videla je kako joj namiguje pa se pokrene i ode u kujnu. Dok je on završio sa kupanjem kafa mu je bila spremna. "Ja sam gladna." Izletelo joj je, ostavio je šolju po strani.

"Može burek? Sići ću dole do pekare." Slatko je pita. "Može, ali da idemo zajedno. Želim da idemo zajedno." Skakala je oko njega onako u donjem vešu, bez ijednog više komada odeće. "Može, ali preporučujem ti da se obučeš. Jer poznavajući tebe, takva ćeš iz stana da mi istrčiš." Zajedljivo odgovori.

Naceri mu se u lice pa otrči u sobu. Dok je on u par gutljaja popio vrelu kafu ona je iz torbe izvukla haljinu koju je Milovan doneo. Obična crvena pamučna haljina uz telo, sa rukavima.

"Da obučem?"

"Obuci, i doneo sam ti je zato što želim da je obučeš." Govori dok na sebe navlači crveni šorc i crnu polo majicu. "Uh kako si mi lep. Jel se ti to spremaš da zavodiš neke mačke dole? Nemoj da im kopam oči, sad te ne puštam."

"Opa, probudio sam ludaču u tebi? Joj kako će Miloš da me ubije. On mi ostavi ćerku na čuvanje, ja naskočim na nju." Julijana je prasnula u smeh. "Ti si lud, ti si jebeno lud. Obožavam te! Ne mora Miloš sve da zna, ali Andrea mora. Od nje ne smem da krijem, jer me vodi na redovne kontrole kod ginekologa, mada to je preterano po meni."

"Gledaj kako mi se ona oslobodila. Jesi pijana ti, postaje mi neprijatno." Bacio se na zafrkavanje, bilo mu je drago što je njegove reči shvatila bukvalno. Među njima više ne postoji stid.

"E baš mi je krivo, ti ne znaš čime se ginekolozi bave, jel da?"

"Prosvetli me."

"Ko te šiša kad nisi učio zanat na vreme, nego oćeš da budeš profesor fizičkog vaspitanja. Jel možeš meni da budeš profesor? Čekaj, jel bi onda i van škole morala da te zovem profesorom?"

Čvrknuo ju je po glavi kako bi se vratila iz svojih snova. "Šta misliš o tome da malo ućutiš? Pokušavam da čujem svoje misli ali čujem samo tebe."

"E dobro! Više ni reč neću da progovorim. Ljuta sam, samo da znaš." Kaže pa nos podigne u vis. "Ma znam ja da će tebe jedan burek oraspoložiti."