Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Četrdeset šesto poglavlje

"Milovane prekini, nos u svoj tanjir. Ostavi Anastasiju da jede." Udarila ga je po ruci kada je krenuo da ukrade još jedan krompir iz Anastasijinog tanjira. "Aha! Kada ti Cuci podvikne odmah podvijaš rep. Veliki Milovan se plaši devojke. Jedva čekam da te ocinkarim kod momaka." Nakezila se Anastasija sa druge strane stola.

"E sine, to ti je samo početak. Počinje tako, sitnim drekanjem a završava se tako što je oženiš, imaš decu sa njom i tako dalje i tako dalje." Javio se Radovan, koji je sve vreme mudro ćutao i upijao. Julijana se osmehnula pa pogledala u Milovana.

"Zašto me sada gledaš? Prvo vičeš na mene a onda me gledaš. Uopšte nemoj da mi žmickaš tu." Ostavila je viljušku sa strane kraj tanjira. "Hvala na ručku, Anđela. Sve je divno." Gledala je u Milovana još uvek sa osmehom. "Pa gledaj u Anđelu dok pričaš. Za moju lepotu odgovorni su Rade i Petra. Njima reci da sam divan, ne Anđeli." Zacenila se od smeha. "Uobraženi."

"Uvek da nam dođeš, sledeći put sa Andreom i Milošem. Nadam se da imaš malo mesta za kolače." Nije stigla ni da joj odgovori, Anđela je već spustila kolače na sto. Sa njih se prelivala čokolada, koju je Julijana prezirala još od malena.

"Uzmi dušice, makar jedan, probaj." Namrštila se na svu tu čokoladu. "Anđo, ona ne jede čokoladu. Ne voli je." Milovan je rekao umesto Julijane. "O nisam znala, pa dobro, imam i sladoled.."

"Ne, ne Anđela. Probaću, namučila si se, probaću. Nema potrebe da iznosiš sladoled." Osmehnule su se jedna drugoj pa je Julijana uzela jedan kolačić sa tanjira. Pojela je kolač u par zalogaja, od sve te čokolade nije joj bilo dobro ali nije imala snage da slomi Anđelino srce. Očigledno je koliko joj je bilo drago što je Julijana tu. "Dobar je. Mislim da ću se ovim tvojim kolačima navući na čokoladu."

Milovan ju je ispod stola uhvatio za ruku i kao da joj se zahvaljuje, nežno je pritisnuo, i to verovatno zbog Anđelinog širokog osmeha. "Drago mi je da ti se dopada. Kaži mi kakve kolače voliš, da napravim sledeći put kad budeš dolazila."

"Anđela nije bitno. Ni mama mi ne udovoljava toliko, jedem ono što se spremi, ako ništa više probam. Ovakve kolače pravi i moja strina Tara. Samo ih dugo nisam jela, ranije sam ih volela."

"Pa šta se onda desilo kada ih više ne voliš?" Goran se osmehivao dok ju je milovao po šaci. "Mogla sam da izgubim sve zube zbog čokolade. Tada sam rekla da je više neću nikada jesti. Vremenom sam se odvikla i to je to."

Na ekranu joj je iskočio Milošev broj. "Ovaj, tata me zove. Gde mogu da mu se javim?"

"Slobodno pričaj tu, mislim ako želiš. Nama ne smeta." Bez razmišljanja se javila.

"Oo Miloše, kakav je ono zgodni gospodin iza tebe? A to je moj stric, godine ti ništa ne mogu, Mihajlo." Tara, Mihajlo, Andrea i Miloš su svake godine zajedno išli u Crnu Goru na more. Kao i obično Viktor je išao sa njima, ali ovoga puta falila im je Julijana. "Jedino mi ti još govoriš da sam zgodan. Samo se šlihtaš." Zezao ju je. "Kako vam je tu? Jel vam je dosadno bez mene? Gde su mama i Tara? Viktoru vidim čuperak. Nedostajete mi, jedva čekam da se vratite." Vrlo često je postavljala hiljadu pitanja u minuti, pogotovo ako su razdvojeni. "Ti nama ne nedostaješ kravetino. Mama i Andrea su negde izašle. Andrea se naljutila na čiču i demonstrativno napustila sobu." Viktor se ubacio iako ga niko ništa nije pitao, Julijani je osmeh spao sa lica. "Kako to? Jel ste se svađali, Miloše?" Miloš sada već vidno uznemiren je odmahnuo glavom. "Ne, pevačice, nismo. Samo sam joj rekao kako se ugojila, jer i jeste. Onda se nadurila i otišla kod Mihajla i Tare, pa je poslala ovu dvojicu da mi jedu džigericu." Nije mogla da se ne nasmeje. Često su mu Mihajlo i Viktor jeli džigericu pa čak iako mu ništa ne govorili, već samo disali kraj njega. "Tata, tebi tu ništa nije neobično? Poslednji put se na tebe naljutila kada sam krenula u osmi razred i to kada je ostala u drugom stanju.... Tata... Šta ako je.... Trudna? Jeste se ugojila, u poslednje vreme se stalno žali na mučnine i na kiselinu." Nije postojala druga opcija u Julijaninoj glavi, ali ni ona ni Miloš nisu želeli da Andrea ostane trudna. Svaki put upala bi u depresiju jer nije mogla da iznese trudnoću do kraja. "Nisam pomislio na to..."

Ostatak razgovora proveli su razmišljajući, ako je Andrea ponovo zatrudnela ostaje im samo da mole Boga za nju i bebino zdravlje. "Milovane ona ne sme da ostane trudna. Ako opet izgubi bebu više nikad neće izaći iz depresije."

"Nemoj da plačeš. Biće sve u redu, i sa Andreom i sa bebom. Videćeš, sve će biti kako treba." Povukao ju je u svoje krilo i tešio je ostavljajući neki poljubac na njene obraze. "Kako znaš da će biti sve u redu? Šta ako ne bude?"

"Ne znam Julijana, nisam vidovit. Samo znam da, ako mislite crno, crno će i biti. Morate da verujete u Andreu, da budete uz nju. Jedno vreme neka ne radi, do pobačaja dolazi i od stresa. Čuvajte je, obavljajte kućne poslove umesto nje. Uostalom, imaš drugove koji bi ti uvek pomogli, a svi vole Andreu. Sada je tu i Anđela, i ja sam tu. Miloš i Andrea će imati podršku svih nas, sve što možemo da uradimo da vam olakšamo uradićemo. Za početak, hajde prvo da vidimo jel žena trudna, ne paničite unapred."

"Dobro. Hoćeš da me odvezeš kod Ace? Momci su tamo, posle dolazi i Hel. Oću malo da budem sa njima."

"Odvešću te kad se malo smiriš. Jel ćeš se vraćati kući večeras?" Odmahnula je glavom levo desno. "Neću. Ostaću kod Aleksandra, sutra uveče ću kući. Uželela sam ih se, Alekse pogotovo, njega nisam videla danima."

"Važi, nego kako ti misliš kod Ace? Zar on nije tvoj potencijalni muž, šta ćeš da mu kažeš, gde si bila? Ne možeš da mu kažeš kako si bila sa dečkom." Setio se razgovora sa plaže i pokušao da joj skrene misli sa Andreine trudnoće.

"Ma ne brini se, nije on ljubomoran. Umem ja da izaberem, dobrog muža sam našla."

"Ko će sve biti kod Ace? Hoće li biti tamo nekog Dejana možda, to ti meni reci." Prasnula je u smeh. "Muž nije ljubomoran, al zato dečko jeste. Neće biti nijednog Dejana. Blizancima je skoro bio rođendan. Idem da ih vidim i čestitam im."

"Šta ćeš za poklon? I koliko su stari ti blizanci? I najvažnije, jesu muški ili ženski blizanci?"

"Muški, i imaju šesnaest godina. Poklon sam im ja, kud ćeš bolje i lepše." Milovan je odmahnuo glavom. "Kako si uobražena, jao."