Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Četrdeseto poglavlje

Sledećeg dana, Helena je dobila poziv na kafu od Filipa. Pokupio ju je pred kućom i odvezao do kafića kod Železničke škole. Po prvi put otkako su se upoznali, kolena su joj zaklecala kad ga je ugledala.

Nije izgledao nešto posebno, nosio je običnu crnu trenerku i belu majicu, ali i takav je bio zgodan. Malo duža smeđa kosa igrala je na povetarcu pa ju je on nervozno nameštao prolazeći rukom kroz istu.

Ni on nije skidao pogled sa Helene. Na sebi je nosila belu haljinicu koja je pokrivala polovinu butina, tako da su njene duge osunčane noge privlačile pažnju momaka u bašti kafića. Kosa joj je bila upletena u dve pletenice a zelene oči šarale su po Filipovom telu, radila je to bez trunke srama tako da bi i slep to primetio, a ne neko ko vidi kao soko.

"Prestani da me gledaš kao mačka miša i reci šta ćeš da piješ. Momak tebe čeka da mu odgovoriš." Bocnuo ju je, pogled je prebacila na momka pored njih, on nije gledao njene noge, on je izgleda, pokušavao da izmeri obim njenih grudi pogledom. Bolje je namestila top haljinu, a ni to nije promaklo Filipu. "A i ti bi, druže mogao da prestaneš da buljiš u njen grudni koš. Ne primaš platu da bi zagledao žene."

Zabavljenu boju glasa zamenio je onom ljutitom. Smetao mu je svaki muški pogled na Heleni, i to već neko vreme, a ona nikako da pokaže neku zainteresovanost za njega, osim što ga je odmeravala poslednjih dvadeset minuta. "Ja ću jednu limunadu."

Nakon što ga je Filip prostrelio pogledom, okrenuo se i otišao da im donese piće. "Sledeći put te na piće zovem u novembru kad zahladni. Tada nećeš da se šetaš u haljinama koje više pokazuju nego što skrivaju." Naslonila se laktovima na sto kako bi mu se približila, jednom prilikom joj je spomenuo kako voli samouverene devojke. A od ranije je poznato da je Helena u svakom smislu tih reči puna sebe. Danijel i Danilo su često govorili da, kada bi je pitali koga voli najviše na svetu, ona bi odgovorila sebe. Jer Helena nije videla ništa loše u tome da je sama sebi na prvom mestu.

"Šta ne valja na meni pa je loše da nosim ovakve haljine? Iskreno po meni ja sam za čistu desetku, pitaćemo i konobara šta misli o tome." Ostao je šokiran, nije mu bilo jasno da li se ona njemu upravo nabacuje, jer ako se nabacuje, dobro joj je krenulo. Stvarno je voleo devojke koje su sebi najlepše i koje nije briga za tuđe mišljenje o njima.

"Helena, kojom bi se pesmom opisala? Moram da znam pre nego što odgovorim na pitanje." Zamislila se, i baš tada se setila pesme koja dobro opisuje njenu ljubav prema samoj sebi.

"Ima jedna pesma, možda si je i čuo negde, a možda i nisi. Ide ovako "Druge ne primećujem,
ni u prolazu.
Sebe uvek pozdravljam u ogledalu.

Ja volim samo sebe,
svog jedinog sebe.
Ja volim samo sebe
tog predivnog mene." Sada da čujem odgovor." Baš tada je naišao i konobar, ostavio im je pića na sto i otišao, jer se od Filipovog pogleda ledila krv u žilama.

"Mogu da ti kažem da si i po meni čista desetka. O i na tebi ne bih ništa menjao, sve valja. Samo pokušavam da ti skrenem pažnju na to kako te drugi gledaju. Nisam baš u stanju da se bijem sa celim kafićem. Pa čak i sa osobljem istog." Složila je neki tužni izraz lica. "Ma daj, ne bi se pobio sa ovima ovde zbog mene? Šteta."

"Jel bi se ti pobila sa svim devojkama koje mi prilaze?" Nije mislio da će dobiti odgovor, ali Helena ga je brzo uverila u suprotno.

"O ne bi one stigle da se odbrane od mene. Pokopala bih im oči i izlomila noge, pa te više ne bi ni gledale, a ne bi ti ni prilazile. Ja to rešavam na brzinu." Njen pogled uvek je bio isti, hladan, tako da iz njenih očiju nije mogao ništa da pročita. A postojala je i velika verovatnoća da ga samo zafrkava pa je odlučio da bude direktan.

"Čini li se meni, ili mi se ti to nabacuješ? Jer ako mi se nabacuješ na dobrom si putu da me smuvaš. Ja sam toliko nežan i stidljiv..."

"Da su tebi devojke donosile cveće na sastanke. Da, znam, filozofe jedan." Nakrivio je glavu u levu stranu. Iz svakog mogućeg ugla bila mu je savršena. Okrznuo je palcem njene usne i osmehnuo se jer je pocrvenela. Ipak postoji i nešto što može da je postidi. Dovoljan je samo jedan dodir, ali na odgovarajuće mesto i ona se iz zavodnice pretvori u stidljivicu.

"Dobro Filipe, kada planiraš da me smuvaš? Vidim da ovo nikuda ne vodi pa ja da pitam. Mislim stvarno me zanima." Odgurnula se od stola i zgrabila svoju limunadu. Pogled nije odvojila od njegovog jer nije želela da crveni više pred njim.

"Pa kad si ti slobodna? Dogovorićemos se već. Od Milovana sam dobio instrukcije kako treba da se ponašam sa tobom pa reko da ne kvarim to."

"Kad smo kod Milovana, kako je on? Julijana je juče ceo dan bila nedostupna, jutros mi se javila da je dobro i da ne brinem. A iskreno brinem i za nju i za Milovana. Njih dvoje moraju da budu zajedno." Složio se sa njom, razmišljali su o istoj stvari. Helena nije mogla da gleda Julijanu slomljenu, a Filip nije mogao da gleda Milovana.

"Napravićemo im zamku. Dogovorićemo se jedan dan kada budeš bio slobodan ili kad budeš već imao vremena da se nađemo na Kalemegdanu. Ti dovedi njega, ja ću dovesti nju. Zbog nas dvoje će provesti neko vreme zajedno. Uostalom, on bi za tebe i u bunar skočio isto kao i ona za mene."

Grleno se nasmejao, bio je to skroz lud plan ali Helena je opet bila u pravu. "Trebali bi da razradimo malo taj plan. Siguran sam i da će se naljutiti na nas."

"Šta me briga? Neka se ljute, pomiriću ih sa tobom ili bez tebe, ali pomiriću ih. I ovog puta biće kako ja kažem."

"U to ne sumnjam, nego nisi mi odgovorila. Kada si slobodna?" Vratili su se svojoj temi, temi zbog koje su se i našli danas. "Za tebe uvek imam vremena, slobodna sam kad god me pozoveš."

"Onda uvek budi spremna, nikad ne znaš šta budali dođe u pamet. Možda već sutra postaneš moja devojka." Vragolasto se nasmejala. "Uopšte se neću buniti, samo što je moj tata strog čovek. Oficir u penziji, moraćeš kod njega na informativni razgovor. Ako mu se dopadneš možda ti čak i dozvoli da izlaziš sa mnom. Ipak, ako mu se ne dopadneš, pa videćeš šta će te snaći."

"Dopašću mu se. A znam ja i šta ću da radim ako mu se ne dopadnem. Ukrašću te i više te nikada neće videti." Slatko se nasmejala. Njoj se svakako dopadao Filip, očevo mišljenje ne bi bilo uvaženo.