Već za petnaest minuta sedela je na suvozačevom mestu Milovanovog automobila i grizla unutrašnjost obraza. Milovanov pogled sve je više lutao ka njenim prekrštenim nogama, nosila je kratku plavu haljinicu sa belim štrafticama.
"Svratićemo prvo do moje kuće, da se spremim za plažu." Odjednom je rekao. "Kako molim? Zašto ti ideš na plažu kad i ja? Svestan si da mi nećeš ni prići tamo?!" Osmehnuo se.
"I ja bih bio uzbuđen da sam na tvom mestu ali ne brini. Čeka me moje društvo, ne planiram da sedim sa klincima i dadiljam." Digla je ruke od razgovora sa njim i mirno se vratila u prethodni položaj. Zastao je ispred jedne kuće pa pogledao u nju. "Hoćeš da me čekaš ovde ili hoćeš unutra?"
"Ovde. Ne planiram da ulazim u tvoju kuću. Možda si pedofil." Odmahnuo je glavom. "Sviđam ti se, ali ti se ne sviđaš meni. Ne bih te ni dodirnuo luče moje."
"Rekla sam ti da je to laž. Svakako nema potrebe da me dodiruješ, luče moje. Idi i presvlači se, kad sam već obukla kupaći planiram i da uđem u Savu, ne da sedim u tvojim kolima celo veče." Ostavio ju je samu i ušao u kuću. Tamo su sedeli Goran i njegov otac.
"Gde je Anđela? Zar nije trebala da dođe sa tobom i Petrom?" Goran je upitao. "Anđela i mama će doći kasnije, idem na Adu da pazim na tvoju ćerku. Ne znam kako sam postao njen anđeo čuvar ali znam da ne smeš da izađeš dok smo ovde. Sumnjičava je a ne treba mi još jedna rasprava sa njom. Uvek je spremna na svađu, mogu da se kladim da već sprema argumente za sledeću. Otkud ti već sada? Zar ne radiš noćnu?" Setio se na kraju i on njega da pita.
"Završio sam turnus, idem sutra, večeras sam slobodan. Pitaj Julijanu kako to ide, objasniće ti." Počeo je da ga zafrkava. Milovan je otrčao u svoju sobu i presvukao se. Obukao je šorc za plažu i jednu crnu majicu. Pre nego što je izašao iz kuće javio se svom ocu.
Sa prozora sobe video je Julijanu kako priča sa nekim na telefon, intersovalo ga je o čemu pošto je delovala kao da se svađa. Pre nego što je izašao iz kuće ona je mirno sedela. Laknulo mu je jer ipak nije ušla i zatekla Gorana u njegovoj dnevnoj sobi. Bio bi uhvaćen u laži. Seo je na mesto vozača i uputio se ka Čukarici.
Čim su stigli na Adu, izašla je iz auta, pogledom je potražila svoje društvo ali bilo je mnogo ljudi. Videla je nekoliko momaka koji su je čudno gledali, onda je shvatila da je to zbog Milovana.
"Šta je mala?" Stao je iza nje stavljajući ruku na njen strukić. "Ne mogu da vidim nikoga od mog društva, verovatno su negde bliže vodi. Idem, hvala ti." Pre nego što je krenula pokazao joj je na Helenu koja je sedela u Acinom krilu. Bili su blizu onih momaka koji ih još uvek posmatraju.
"Zar ono nije 'krvoločna barbika' iz pekare?" Rekao je nežno. Klimnula je glavom. "Jeste... Tamo su i ona dvojica, hvala ti. Gde je tvoje društvo?" Rukom joj je pokazao na grupu momaka. "Znači zato gledaju kao telad. Reci da ću im pokopati oči." Prasnuo je u smeh i pustio je. Skakutala je po plaži do njene družine. Milovan je išao za njom izbegavajući da pogleda svog najboljeg druga u oči.
"Evo je i krava! Gde si ti bre, već smo pomislili da ćeš nas ispaliti." Aca je govorio dovlačeći je kraj sebe. Poljubila je njega i Helenu pa otišla između Džonija i Alekse. "Sa vama ću kasnije da pričam, gospodo."
Naravno svi su primetili da nije došla sama a ni sa Milošem ili Andreom, Helena je htela da je ubije rafalom pitanja ali nije mogla jer je sedeo do njih.
"Došla sam jer sam čula da se neko muva ovde. Što ti njemu sediš u krilu? Otimaš mi potencijalnog muža? Pa kako će onda Aki i Džoni da me čuvaju od čika Zokija?" Prasnuli su. "Da sam znala da je ovako udoban otela bih ga od tebe odavno. Ne vraćam ti ga, eto ti jedan od te dvojice."
Džoni se nadovezao. "Ma kakvi, utvrdili smo da njeno ime ne ide uz prezime niti jednog od nas trojice. Naći ćemo joj nekog sa strane." Udarila ga je u rebra i ustala u isto vreme kada i Milovan. On je skinuo majicu a ona je otkopčala dugmiće na haljini koja je odmah spala sa njenih ramena.
Nosila je kupaći iste boje kao i haljina, bio je dvodelni sa nekim tračicama na donjem delu koje su služile da se pričvrsti oko struka. Pokupila je dosta muških pogleda čim se skinula. Imala je beleg preko celog levog kuka što je Milovanu privuklo pažnju. Svidelo mu se kako izgleda.
Povukla je Helenu iz Aleksandrovog krila. "Nas dve idemo u vodu. Kad sam već došla da ne bude da sam i sebe i svog privatnog vozača drndala za džabe." Naglasila je dve reči koje su privukle pažnju celog Milovanovog društva kao i Milovanovu.
Nasmejao se uz odmahivanje glavom. "Daću ja tebi privatnog vozača veštice mala. Gubi se da te ne udavim u toj reci." Poslala mu je poljubac i zgrabila Helenu za ruku. Nije uspela da skine osmeh sa lica. "To je on, zar ne?" Upitala ju je Helena. "Da, čuo je da mi se svideo od Alekse dok smo pričali. Obećala sam sebi da ću i Aleksu i Džonija da obesim naglavačke. Visiće tako da im se krv slije do mozga, možda onda konačno počnu da razmišljaju."
Taman kad su ušle u vodu i momci su ustali i krenuli ka njima. Pre nego što su stigli Julijana je uhvatila priliku da pita Helenu za Acu. "Šta mutite Aca i ti?" Slatko se nasmejala Heleninom licu. "Ništa. Samo se zezamo. Niti sam ja zaljubljena u njega niti on u mene. Reci ti meni, šta imaš sa tvojim privatnim vozačem?" Sad je bio njen red za zafrkavanje svoje najbolje drugarice. "Rekla sam ti. Samo se svađamo, a i poznajemo se tri dana. Samo mi se svidelo kako izgleda, lep je."
Helena je klimnula glavom, znala je da će se Julijana ozbiljno zaljubiti u njega. Nikad nije bila zaljubljena, a on je prvi za koga je odmah na početku rekla da joj se svideo. "Tu se slažemo, jeste lep. Dolaze ovi magarci, eto ti prilike da udaviš Nidžu i Akija." Nasmejale su se.
YOU ARE READING
Otrovana lažima (Julijana & Milovan)
RomanceOna je luckasta sedamnaestogodišnja devojka puna života, radosna, vesela, večito nasmejana. Ali, nije sve kako se čini. Ispod te maske sreće koju nosi na licu, ona je zapravo veoma tužna i usamljena tinejdžerka. Ona je Julijana Lazukić. On je mladić...