Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Četrdeset treće poglavlje

"Vraća ti se boja polako." Par dana kasnije, ležala je na njegovim čvrstim grudima u svojoj sobi. Roditelji su otišli na more, prvi put nije želela da ide sa njima. Razlog tome bilo je njeno društvo, Milovan a onda na kraju i Anđela. Dobila je poziv na jedan ručak kod njih, iako nije želela to, Milovan ju je zamolio zbog svojih roditelja koji žele da je upoznaju.

"Kako molim? Šta ti to znači?" Prestala je da crta nevidljive kružiće po njegovim trbušnjacima pa ga pogledala u oči. "Opet na svaku moju reč, ili na svaki moj dodir pocrveniš. Više mi nije ni smešno ali priznajem, još uvek mi je zanimljivo a i slatka si."

Za ono što je planirala sledeće da uradi, morala je svu svoju stidljivost sa baci negde sa strane. Prvi put otkako su zajedno ona je njega poljubila, ali malo nasilnije i strasnije što je obično on radio a ona pokušavala da ga isprati. Taj njihov agresivni poljubac nije trajao dugo, Milovan ga je pretvorio u nežniji.

"Vidim ja da si ti poblesavila malecka. Kakvi te to demoni opsedaju kad me napadaš ovako? Znaš da imam slabo srce, nije za mene ovaj tvoj napadni stil." Svoje ruke je naslonila na zid iza Milovanove glave, sada je on bio taj koji je zarobljen. "Slabo srce kažeš? Ništa, naći ću ja nekog ko nema srčanih problema, pa će on da se ljubi kako ja želim. Dejan je recimo raspoložen za ljubljenje sa mnom."

Frknuo je na nju ljutito pa pogled bacio na sat. Bilo je kasno, prilično kasno a sutra idu kod Anđele i Gorana na ručak. "Dejanu ću ja da polomim labrnju samo neka pokuša da te ljubi. Čekam da malo porasteš i prestaneš da crveniš ispred mene, onda ću ti pokazati još koju tehniku ljubljenja. Ali još si mala za te silne tehnike pa lezi da spavaš." Prevrnuo se na bok i time i Julijanu oborio sa sebe. Ovo je drugi put da spavaju u istom krevetu, prošli put ju je samo preneo usnulu do kreveta. Sada ju je posmatrao dok se nameštala, poljubila ga je u vrat a onda mu okrenula leđa.

"Šta ti je? Zašto frkćeš ko mačka." Privukao ju je uz sebe. "Navikla sam da spavam na stomaku. Ovako se teško uspavam." Žalosno je rekla ali nije se okrenula.

"Pa namesti se kako ti odgovara, meni ne smeta. Možeš i preko mene da legneš ako hoćeš, neću se buniti samo da ja znam da si tu."

"Ne smem sada da se prevrćem."

"Ne razumem, zašto ne bi smela?"

"Neću da ti kažem, spavaj. Ako ne budem uspela da zaspim popiću malo mleka pa će mi biti lakše." Tada je šaku položio na njen stomak i poljubio je u rame. "Nemoj da se stidiš ispred mene. Dobila si, jel da? I stvarno ne razumem zašto ne smeš da se prevrćeš?"

"Pa boli me stomak i onda mi bude nezgodno. I zašto ti sve znaš? Bolje da sam ćutala." Grleno se nasmejao, znao je da će se vremenom opustiti ali se i plašio da to neće biti tako brzo.

"Prestani da kukaš nad svojom sudbinom, sama si birala a i to svi znaju. Ne teraj me da ti održim čas biologije u ove sate, namesti se kako ti odgovara i spavaj. Ako te kasnije bude boleo stomak probudi me i doneću ti nešto toplo da staviš."

Da je mogla skroz da se prilepi uz njegovo telo i uradila bi to pa bi postali jedna osoba. Glavu je naslonila na njegovu ruku koja je stajala na jastuku. "Ti si divan... Laku noć." Ovog puta joj ništa nije odgovorio, umesto odgovora dobila je jedan nežan stisak ruke i tada je osetila kako tone u san.

Kada se okrenula prema njemu širom je otvorio svoje oči. Uživao je u pogledu na njeno lice. Bila je tako divna dok je spavala. To joj je ostalo od malih nogu, mislio je. I onda je bila slatka samo dok spava, inače je non stop kmekala. Nije se puno promenila za ovih osamnaest godina. Nasmejao se na svoje misli a onda još jednom pogledao u to malo stvorenje i zatvorio oči. Slušao je njeno plitko disanje neko vreme a onda utonuo u san.

Jutro je došlo previše brzo, kao da je neko pucnuo prstima. Čim je otvorio oči ugledao je čupavu Julijanu koja je balavila po crvenoj jastučnici. Nije ostao ravnodušan na to, zar joj je toliko slatko spavanje u njegovom zagrljaju? Pričala mu je jednom kako balavi jedino kada lepo spava. Jagodicama je nežno prelazio po njenom licu, nije mogao da dočeka da otvori svoje lepe crne oči.

"Jel te još uvek boli stomačić?" Bilo je prvo što je čula kad je postala svesna da je budna i da su joj oči otvorene. Pogledala je u njega pa žalosno klimnula glavom. "Boli. Ne onako jako ali boli. Kako si ti?" Odmah je bacila jastučnicu sa strane.

"Ja sam dobro, hajmo dole. Stavićeš nešto toplo i proći će. I ima toliko lekova za to, zašto mučiš samu sebe?" Gledao je kako pokušava da dohvati novu posteljinu iz ormana i smeškao se. Skakala je po sobi a onda, zgrabila njega za ruku i dovukla ga do ormana.

"Dohvati mi posteljinu! A zato što se smeješ moraš da mi spremiš doručak. Videćeš kako sam ja razmažena. Samo se ti smej."

"Napravio bih doručak svejedno. Ne verujem tvojim kulinarskim sposobnostima. Izvoli gospođice." Pružio joj je čaršav i dve čiste jastučnice.

"Sada me još i vređaš. Baciću te kroz prozor." U menjanju posteljine prekinuo ju je on kada joj je prišao iza leđa i obmotao svoje ruke oko nje. "Ne smeš. Miloš te je ostavio meni na čuvanje. Ko će da te čuva ako me gurneš kroz prozor?"

"Dejan recimo." Znao je da će namerno reći njegovo ime pa je odmah završila pod njim na krevetu. Nemilosrdno ju je golicao dok ga je ona molila za malo milosti. Kako nije uspela da ga namoli počela je da ga udara po prsima. "Da čujem, koga bi zvala?"

"Nikoga, nikoga! Pogotovo ne Dejana!" Odmah je prestao da je golica ali nije se pomerio sa nje. Ovog puta obrazi su joj crveneli od smeha. "Prelepa si malena."