Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Četrdeset osmo poglavlje

"Milovane šta tražimo ovde? Zašto mi makar nisi rekao da ponesem nešto stvari od Ace. Mislila sam da idemo kod mene." Vukla se za njim po hodniku pa udarila celim telom u njegova leđa kada se zakucao ispred vrata stana da otključa.

"Pa došli smo kod mene. I ne drami, uzmi nešto moje i obuci. A ako ti još trebaju ulošci otići ću da kupim." Okrenuo se prema narogušenoj Julijani i ozbiljno je pogledao ali i suzdržavao da ne prasne u smeh jer je bio siguran da bi mu to bilo poslednje. "Ma jel? Ti ćeš da mi kupuješ uloške? Uostalom ne trebaju mi ulošci. Čoveče nemam ni gaće ovde!"

Trtljala je za njim sto na sat, nije mu to smetalo, ali već kada je pošla za njim u wc zaustavio ju je. "Slušaj ljubavi, ja stvarno volim da slušam dok pričaš ali molio bih te da me pustiš na dva minuta u wc, posle mi raspredaj o tvojim gaćama." Otvorila je usta da mu odgovori, ali odustala je od toga. Prigušeno se nasmejao, i već za par minuta bio je u potrazi za Julijanom. Stajala je na maloj terasici i gledala na prolaznike koji su se jedva videli sa sedmog sprata.

"Znači, tvoj problem su gaće i sada ti trebaju gaće?"

"Ma ne Milovane, ja šetam golog dupeta inače! Imaš sreće što si mi prirastao srcu inače bih te tako slatko gurnula odavde." Frktala je na njega. Njegove ruke na njenom struku su smirile malo njenu ljutnju. "Milovane ozbiljna sam, zašto mi nisi rekao da dolazimo ovde? Uostalom, ne mogu da sedim u ovim farmerkama ceo dan, stežu me. A i moram da perem kosu, nisam htela kod Ace."

Uživao je u mirisu koji je osetio svaki put kada pođe da je poljubi u vrat ili kosu, mirisala je na maline i vanilu. Promrmljala je njegovo ime kada joj je poljubio vrat i slučajno se protrljala o njegovo telo, pa se ukočila. "Ššš malena, opusti se... Daj mi ključeve svoje kuće, doneću ti nešto udobnije, a ni gaće neću da zaboravim." Okrenula se prema njemu crvena u licu.

"Ne zajebavaj se sa mnom Milovane. Donesi mi nešto da obučem, koliko ću uostalom biti ovde? Dokle ćeš da me držiš u zatočeništvu?" Zafrkavala ga je, sada već vidno opuštenija, pa je Milovan odlučio da neće ni da pominje ono od malopre. "Zatočeništvu? Gospođice, zatočio bi te ja za ceo život ali još si maloletna. A u stanu ostajemo dok se tvoji ne vrate sa mora."

Pružio je ruku pa dobio ključeve sa priveskom u obliku buldoga. "Vaše gaće će Vam ubrzo biti uručene." Prevrnula je očima ali mu ipak dozvolila da je cmokne u obraz. "I ljubavi, zaključaj se, ja ću zvoniti kad se budem vratio. Ima svakakvih ovde." Kada je ostala sama, malo je prošvrljala po stanu i završila u kuhinji.

Zapevušila je prvu pesmu koja joj je pala na pamet, i udubila se u posao. Za jednog momka, Milovan je bio previše čist, sve je imalo svoje mesto, pa se i ona lako snašla u potrazi za tiganjem.

Lep miris proširio se njegovim nozdrvama čim je zakoračio iz lifta u hodnik, a kada je shvatio da taj miris dopire iz njegovog stana, nasmejao se. Nakon što je pozvonio na vrata, našao se u Julijaninom zagrljaju. "Prošla ljutnja hm?"

"Nije, ali ne mogu da te ne zagrlim, jače je od mene. Ako nastavim da te grlim zagoreće mi i meso i krompir, bežim!" Odjurila je u kuhinju pa tamo nešto opsovala, Milovan se sa osmehom izbečio. Njegova devojka ume da psuje, zamislio se malo i shvatio da je nikad do sada nije čuo da psuje, ili samo nije obratio pažnju na to.

Ostavio je putnu torbu u hodnik pa se uputio kod svoje ljutice. Pržila je pomfrit i pohovala šnicle, približio se pa ukrao jedan krompir iz šerpe. "Prasac miči šape, ne možeš da jedeš dok ne završim sve."

"Dobro šefice, ne znam zašto se mučiš, naručio bi nam hranu ma sve bih uradio, samo da mi se te tvoje male ručice ne zamaraju." Pomilovala ga je po glavi i zacerekala se. "I usput, ako sam prasac, onda imam papke, ne šape. A sada budi ljubazna pa mi reci šta ti je toliko smešno? I nemoj više da sam čuo da si opsovala, ni ja ne psujem."

"Ma važi Milovane, ti ćeš da me učiš čime svinja hoda! Sada završavam sa ovim pa idem da se kupam. Jesi li mi doneo neku pidžamu?"

"Bunila si se za gaće, doneo sam ti gaće, spavaćeš u nekoj mojoj majici, i tako nije prvi put. Ne gledaj me tim pogledom! Ista ko moja Petra kad nije kako ona kaže! Namerno nisam poneo pidžamu, hoću da spavaš u mojoj majici, jesi me razumela?"

"Razumela! I znaš, moraću da te jako grlim večeras, verovatno mi nisi poneo medu sa kojim spavam."

"Uh izdržaću nekako ovih par dana da me grliš... Hajde biću ja meda. Idi kupaj se mala, peškiri su ti u kupatilu iza vrata." Suzila je oči pa ga slatko poljubila sve više ga stežući oko vrata. "Sad znam zašto kažu da ljubav boli." Gunđao je kroz poljupce. "Znam gde su peškiri! Razgledala sam ti stan, čak znam gde stoje tvoje gaće."

"Ooo žene i gaća! Ma jel moguće da su ti jedina briga u životu gaće? Hajde idi na kupanje zverčice moja, nemoj ja da te nosim u kupatilo."

Blesavo mu salutira pa isključi šporet i ode niz hodnik do kupatila. Iz njegovog ormana je izvukla neku pamučnu, sivu majicu koja bi njemu stajala kao da je samo za njega šivena, ali njoj je dolazila do kolena.

Dok se ona kupala, on je sebe uhvatio kako se kezi od uveta do uveta pa seo. "Jebote zašto se kezim? Nisam ja normalan." Gunđao je pa kada se ofrkestio ustao da postavi sto. Iz kupatila dopirao je miris muške kupke.

"Ljubavi imaš neki češalj ili da šetam ko veštica ovde i plašim komšiluk kad izbijem na terasu?" Svaki put kada bi ga nazvala tako, topio bi se. Kako mu je samo prijalo da ga zove tim slatkim nadimcima koje je ranije mrzeo iz dubine duše.

"Ma što se mene tiče šetaj i ko strašilo meni se najlepša. A češalj sam imao, ja to ne koristim, samo prstima namestim kosu i to je to. Ali idi u Anastasijinu sobu, tamo ima njena četka."