"Nekako mi je žao Dejana. Jesam bila previše gruba? Čoveče zašto nisam mogla da se zaljubim u njega, nego sam morala u onog kretena Milovana? Žao mi je Dekija, on je divan a ja, ja sebe ne prepoznajem." Pola sata šeta po Heleninoj sobi gunđajući sebi u bradu kako je ispala bezobrazna prema Dejanu.
"Gruba? Cuci ti si ga odjebala na fin način, ja bi to uradila tako da sve pršti. Definitivno nisi bila gruba. Ne verujem ni da ti je on to uzeo za zlo, ali povređen je. I ti si povređena a uporno pričaš o Dejanu. Kaži šta se desilo sa Milovanom?" Slegnula je ramenima i konačno sela pored Džonija grleći ga obema rukama.
"Pa, u suštini ništa se posebno nije desilo. Poljubili smo se dva puta, jednom kada me je branio od jednog matorog sa plaže, i drugi put danas samo da me ućutka. Posle mi je to i priznao, iako sam znala i sama opet sam nekako slomljena." Govorila je bez ijedne emocije na licu. Niko bolje od nje nije umeo da sakrije svoja osećanja.
Sedeli su u tišini koju su prekinula Helenina starija braća svojim ulaskom. "Šta se vama dešava? Nije dobro kada vi ćutite. Jel treba da bijemo nekoga?" Danilo i Danijel su braća blizanci, veoma zaštitnički nastrojeni prema Heleni i Julijani, ali ništa manje i prema momcima.
"Julijana se zaljubila, čovek ju je na finjaka odjebao a posle toga je ona odjebala Dejana iz odeljenja. Sada pati zbog obojice a mi se, logično, solidarišemo sa njom." Rekao je Aleksandar. Obojica su pogledali u Julijanu, stvarno se po njoj videlo da je nešto tišti. Koliko god se pravila ravnodušna, oni su je svi dobro poznavali.
"Malena ako te je odbio nije te ni vredan. Osmeh na lice i glavu gore, sve će proći. Shvatiće vremenom šta je propustio. Pa, iz kog je odeljenja taj tvoj momčić?" Danijel je govorio, dok je Danilo, razvijao plan ubistva u glavi.
"Stariji je od nas. Ne znam ni koliko godina ima a zaljubila sam se. Treba me ubiti." Cvilela je sva crvena u licu. Nije nju bilo sramota prisutnih ljudi u sobi, bilo ju je sramota što je prvi put nekome slomila srce i uništila nadu. Mada, kakva to bol može da bude? Pa njoj su njeni roditelji slomili srce, ljudi koji su je napravili su je potpuno slomili. Nadu su joj povratili Andrea i Miloš kada su je usvojili.
"Ma siguran sam da mu se makar malo dopadaš. Imaš nešto u sebi što privlači mušku pažnju. Imam neki osećaj da ćeš se udati za njega. Hajde, kako se zove? To mislim da znaš." Danilo se ubacio tešeći je.
"Milovan Dautović, ostalo o njemu ne znam." Blizanci su se pogledali međusobno. "Crn, visok, razvijen, braon oči, mišićav?" Danijel se bacio u nabrajanje. "Da, crn, visok, sve što si rekao. Odakle ti njega znaš?"
Razvukao je usne u osmeh. "Pa Cuci, on je na fakultetu bio glavna zverka, od nas dvojice je stariji dve godine. Rođendan mu je kad i tebi, samo ima dosta razlike u godinama. Ipak sedam godina nije mala stvar." Danijel ih je šokirao izjavom. Helena je pogledala Julijanu koja je usne širila u osmeh. "Dvadeset pet godina ima? Deluje starije."
Aleksa se konačno umešao u razgovor. Uvek se ubacuje na kraju razgovora, voleo je da sve sasluša pa tek onda da kaže šta misli. "Dača i Daki su u pravu. Sedam godina je puno. Ali ti si definitivno odlepila za njim, nek se malo odmori od tebe. Ako je istina što je taj Mateja rekao, sam će doći da te vidi."
Blizanci idu na Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, prilično su dobro građeni i obojici je želja da budu kako su uvek govorili seksi profesori fizičkog.
Danilo je bio visok preko dva metra, plavokosi mladić širokih ramena. Lice mu krase dva zelena oka, kratka kosa koja je večito ošišana na nulu i jedan ožiljak na sredini obraza koji je zaradio kao dete kada se ubo nožem.
Danijel je bio onaj mlađi i niži, bio je oko metar devedeset ali građe slične starijem bratu. Široka ramena, krupne šake i grube crte lica su ga činile prelepim. Devojke su se lepile za njega osim zbog plavih očiju i kose i zbog šarma koji je posedovao. Uvek je bio džentlmen, pažljivo je birao svoje devojke, i usrećivao ih sitnicama.
Po tom pitanju Danilo i Danijel su se razlikovali. Danilo je bio krut i ozbiljan dok je Danijel u duši ostao dečak. I dok je Danijel želeo duže veze, Danilo je bio klasični ženskaroš koji je zapravo samo želeo ljubav ali ni jedna devojka to nije mogla da mu priušti, iako mu se mnogo njih samo nudilo i bacalo pod noge on je tražio posebnu.
"Znaš kako, pošto je očigledno da patiš, da vas večeras izvedemo negde? Odmah da kažem, ne u klubove, već recimo, noćno kupanje na Adi. Mislim koliko ljudi ide noću da skače u ladnu Savu?" Govorio je Danilo grleći Helenu. "Zapravo može. Skrenućemo Jucine misli sa Milovana, i sa Dejana a i zabavićemo se."
Dok su se svi ostali složili Aleksa i Julijana su pokušali da objasne zašto je to toliko loša ideja. "Kakva Ada u ovo vreme? Znate da se lako razbolim, a to plivanje u deset sati uveče mi neće baš ići u prilog. Uostalom sutra idemo u školu. Zar stvarno mislite da je okej da odsustvujemo? Ja mislim da nije." Iako je Julijana iznela nekoliko činjenica, Helena je stala na stranu svoje braće. Logično.
"Ne moraš da ulaziš u vodu, nećemo te na silu gurnuti pobogu. Što se škole tiče, do kraja godine ostalo nam je još šest radnih dana. Ocene su nam zaključene i idemo bukvalno samo da nam dupe vidi put i da budemo na broju. Nećeš se izvući tako lako. Hajde." Aleksa i Julijana su razmenili par nemih pogleda, i pokunjeno pošli na spremanje.
Za sat vremena šetali su pored reke ruku pod ruku gledajući u svoje drugove koji su se već uveliko kvasili i prskali. "Helena će se razboleti. Sutra neće biti u stanju da mrda iz kreveta." Gunđala je Julijana, još par ljudi je šetalo ali nikome nije palo na pamet da se kupa u ova doba. "I ja mislim isto."
YOU ARE READING
Otrovana lažima (Julijana & Milovan)
RomanceOna je luckasta sedamnaestogodišnja devojka puna života, radosna, vesela, večito nasmejana. Ali, nije sve kako se čini. Ispod te maske sreće koju nosi na licu, ona je zapravo veoma tužna i usamljena tinejdžerka. Ona je Julijana Lazukić. On je mladić...