Otrovana lažima (Julijana & Milovan)

Sedmo poglavlje

Novi dan, nove pobede. Svakim novim danom bili su bliže kraju školske godine. Julijanine obaveze oko škole već su bile svedene na nulu, ostalo joj je još samo da se pojavljuje na časovima. Sedela je u svojoj klupi sa Helenom, Aca i Džoni sedeli su ispred njih a Aleksa je sedeo iza njih sa Dejanom, drugom iz odeljenja.

"Bitno da sam rešio vuču kola, sad više ne moram da brinem. Sve ostalo je super, proći ću vrlo dobar." Govorio je Džoni računajući svoj prosek. Helena i Julijana su izdahnule. Nisu htele da njihov inače uvek odličan najbolji drug ode na popravni. "Znala sam da ti to možeš, pametnice naša." Helena ga je pomazila po glavi, pružio se preko stola do nje i pokazao rukom na svoj obraz. Otisnula je jedan sitan poljubac tu i nasmejala se slatko.

"Julijana, dete mogla bi da skokneš do direktorke i daš joj ove potvrde da potpiše." Osmehnula se svom najdražem profesoru i uzela papire koje joj je pružio. "Idem profesore. Trčećim korakom." Naglasila je i pobegla iz učionice. Skakutala je po stepeništu skupljajući začuđene poglede prvaka i drugaka. Među njima bilo je i onih koji su se družili sa njom, oni su je sa osmehom pozdravljali, što je ona uzvraćala.

Ušla je u školu na službeni ulaz i pošla hodnikom koji vodi do zbornice. Prva vrata sa desne strane bila su vrata sekretarice škole, pokucala je a kad je dobila dozvolu za ulazak, provirila je unutra.

"Poslao je me profesor da dam ove potvrde direktorki da potpiše." Sekretarica je klimnula glavom i pustila je u kancelariju direktora koja je bila prazna. Ubrzo, plavokosa žena, ošišana na paž ušla je unutra sa Julijaninim profesorom prakse i čovekom obučenim u uniformu otpravnika vozova, na glavi nosio je crvenu kapu a u rukama loparić.

"Dobar dan razredna." Osim što je bila direktorka škole, nastavnica Jovana, bila je i razredni starešina Julijaninom odeljenju. "Lazukić, otkud ti? Kolega Gorane, vidite, ovo je najbolja učenica generacije. Prilično vredna i marljiva, naša Julijana." Predstavila ju je direktorka čoveku u uniformi. Krenuo je nešto da joj kaže ali preduhitrila ga je ostavljajući potvrde na sto.

"Zamolio Vas je nastavnik Sava da potpišete ove papire, verovatno su u pitanju potvrde za njegovo odeljenje." Žena je klimnula glavom i dohvatila gomilicu sa stola. Goran je gledao u Julijanu, u njoj je prepoznao nešto svoje. Nije bilo sumnje da je to njegovo dete.

"Dušo, dobro si, zar ne? Pobledela si." Pogledala je razrednu pa klimnula glavom. "Dobro sam razredna, ne brinite se." Bila je besna, iako nije znala zašto, odjednom je postala užasno ljuta. Osetila je neku čudnu energiju dok ju je onaj čovek posmatrao. Nakon što je uzela papire od direktorke izašla je iz škole, krenuvši prema ulazu za učenike.

Pod nadstrešnicom ugledala je momka od juče, kao za inat odvezala joj se pertla, opsovala je sebi sve čega se setila i podigla nogu na betonski blok da uveže pertlu. Milovan je pogledao u nju.

"Gospođice, nemate opet neku flašicu? Danas neću na odeći nositi uspomenu na naš susret?" Bio je ciničan i drzak, isto kao i juče. "Nemam, gospodine." Odgovorila mu je jednako drsko i bezobrazno pa nastavila svoje izlaganje. "Sad ako nemaš još neko glupo pitanje, dozvoli da odem nazad na čas." Još uvek je bila ljuta, bes joj se ocrtavao u očima. "Mislio sam da smo na Vi, ali kako ti želiš."

Odmahnula je rukom i pokupila papire pa krenula da opet uđe u školu. Na samom ulazu pogledala je u njega, još jednom. "Izvinila sam se za fleku, sam si rekao da je okej. Ne prebacuj mi više."

Gledao je kako se tkanina njene plave haljine gubi iza tih vrata, nasmejao se. Nije poverovao u to da mu je ona devojčica koja je poput bulke pocrvenela kad ga je polila juče, danas ovako drsko odgovorila. Ubrzo je i Goran izašao iz škole. Sišao je do Milovana i protrljao čelo.

"Prelepa je, moje dete. Tako je lepa. Mislim da je sve od Anđele povukla." Milovan ga nije shvatio najbolje, zar je sreo Julijanu? "Sreo si je?" Goran potvrdno klimne glavom. "Došla je kod koleginice da joj potpiše neke papire. Čudno je kad te neko upoznaje sa rođenim detetom."

"Pa sam si kriv Gorane, da si bio otac a ne kockar i nasilnik verovatno bi ćerka bila sa tobom danas, kasno si se setio da je to tvoje dete. Nema sve na tetka Anđelu, Gorane. Nažalost kako mi se čini, ima tvoju drsku i bezobraznu narav. Ako sam u pravu kao što sam inače, najebali smo. Kreći, odbaciću te do Prokopa."

Sišla je iz autobusa na stanici kod aerodroma i krenula ka svojoj kući. Dreknula je ocu da je stigla i svoju dugačku plavu haljinu automatski zamenila kratkim šorcem i majicom na bretelice. Uvezala je kosu u visoki rep i zaputila se ka sobi u kojoj je tata sedeo sa svojim klijentima. Nikad ljude koji obilaze njenog oca nije nazivala pacijentima, samo im je trebao razgovor sa stručnim licem. Njoj su uvek bili klijenti.

Očekivala je da će biti sam, ali kao grom da ju je udario kad je zatekla Milovana sa plavokosom ženom kako zavaljen sedi na sofi, preko puta Miloša.

"Ljubavi, stigla si? Nedostajala si mi. Dođi kod mene, hajde." Prostrelila je Milovana pogledom, nije skidao pogled sa nje kao ni osmeh sa lica. Osmehnula se Anđeli koja je na glavi nosila plavu periku. Sve vreme Milovan je stezao njenu ruku, voleo je Anđelu. Zbog nje je sve ovo radio, ona mu je bila druga mama. Ceo život proveo je uz nju, Gorana je trpeo ali nije bio previše blizak sa njime.

Julijana je sela na stranicu Miloševe fotelje i poljubila ga u obraz. "Mmm tata, moraćeš češće da mi spremaš palačinke. Jedva sam odvojila Džonija od njih jutros." Nasmejano je poljubio njen dlan. "Hoću pevačice tatina. Nego Cucika, ovo je Anđela Petronijević, moj novi klijent. Gospodin je njen koliko sam shvatio komšija, Milovan Dautović. Ovo je Julijana, moja i Andreina ćerka."

Ustala je sa fotelje. "Drago mi je gospođo Anđela. Tata jel treba nešto, kafa, sok? Mislila sam da se istuširam." Oboje su pogledali u Milovana i Anđelu, odmahnuli su glavama u isto vreme. "Idi dušo." Krenula je ali vratila se nazad. "Moram da popričam sa tobom i mamom, Miki. Kad smo kod mame, gde je ona?" Upitala je. "Otišla je do Mihajla i Tare, večeras će doći Viktor, prespavaće ovde." Bez daljeg ispitivanja otišla je u svoju sobu. Otkud ovaj čovek ovde? Pomislila je.