"Gospođo Anđela, voleo bih da malo porazgovaramo o Milovanu." Miloš je rekao nakon terapije, Anđela je sela opet na mesto. "Jel sve u redu? Nije Vas valjda uvredio?" Miloš se osmehnuo.
"Ne gospođo, iz onoga koliko sam imao prilike da razgovaram sa njim shvatio sam da je izuzetno dobar mladić. Druge stvari su u pitanju. Vidite moja Julijana nikada nije imala dečka, primetio sam da joj se Milovan malo sviđa. Video sam ih jednom prilikom zajedno, i voleo bih da mi kažete nešto o Milovanu. Ne bih voleo da moja ćerka pati zbog bilo koga."
Govorio je sa knedlom u grlu. Bilo mu je teško razgovarati o ovome, po njemu Julijana je prebrzo odrasla. "Doktore, garantujem Vam da će je Milovan dobro paziti. On je divan, odrastao mi je na rukama, odgajala sam ga umesto moga deteta. Dobar je prema devojkama do kojih mu je stalo, a mislim da do Julijane jeste." Klimnuo je glavom, postao je prilično sumnjičav u vezi ove žene.
"Nikad mi niste rekli, koje ste ime dali Vašem detetu, niti kada je rođeno, čak ne znam ni kog je pola. To je ono osnovno što bih morao da znam, ovako nećemo daleko stići." Iako je današnja terapija gotova, vratio se na temu o kojoj razgovaraju već skoro dve nedelje. Video je strah u Anđelinim očima ali napravio se lud. Njene i Julijane oči bile su iste, čak je jednom prilikom ugledao jedan pramen crne kose ispod plave perike.
"Ovaj.... Neprijatno mi je, nisam stigla da detetu dam ime. Čekala sam mesec dana da muž kaže bilo koje ime, ali nikako. Rodila sam devojčicu, u novembru 2000. godine." Sumnjičavo je skupio obrve i zapisao to u svoju svesku.
"Razumem gospođo, izvinite ako sam Vas uznemirio ali ovo su neke osnovne stvari. Ako želite, popijmo kafu, Andrea ima želju da se malo upozna sa Vama. Prošla je kroz nešto slično iste godine, pre nego što smo usvojili Julijanu."
Uspela je da se nasmeje, pokazao je rukom da pređu u dnevnu sobu. Dok je on kuvao kafu, Andrea, Julijana i Helena su stigle. Obe su držale Andreu pod ruku, izgledalo je kao da Andrea ima dve ćerke.
"Tata Miloše!" Raširio je ruke čekajući da mu Helena padne u zagrljaj. Poljubio ju je u kosu i pozvao Julijanu. "Moje dve ćerkice. Lepotice moje." Naizmenično je ostavljao poljupce u njihove kose.
"Mama posle hoću da pričam sa tobom. Gospođo Petronijević drago mi je da Vas vidim. Kako ste?" Okrenula se prema Anđeli i pružila joj ruku. "Vrlo dobro, ti draga?" Klimnula je glavom pa dohvatila Helenu za ruku. "Ovo je moja najbolja drugarica, Helena, Hel ovo je nova tatina klijentkinja, Anđela. Nas dve sada idemo gore, pričajte na miru."
Kao dva Tasmanijska đavola otrčale su u Julijaninu sobu, Andrea i Miloš su se nasmejali. Uvek su se ponašale šašavo. "Lutke moje blesave." Andrea je još uvek gledala za devojakama, Miloš joj je postavio ruku na rame pa je konačno sela.
Dok se Julijana u svojoj sobi presvlačila, Helena je zamišljeno gledala u nju. Primetila je nešto u Anđelinim očima kad je pogledala Julijanu. Neku posebnu vrstu boli. Nešto što nije do sada imala prilike da vidi.
"Julijana, tebi ona žena dole nimalo nije čudna? Nekako te neobično gleda, imate iste oči, ma hajde što imate iste oči, ali i ličite. Jesi primetila to?" Govorila je zbunjeno i prilično zamišljeno. "Ne, stvarno nisam primetila da ličim na Anđelu. Zapravo mislim da ni po čemu ne ličim na nju, i da se tebi to učinilo."
"Ne Julijana, ozbiljna sam. Jezivo je kako te je pogledala."
"Ne lupaj gluposti Helena. Kako me je jezivo pogledala? Žena me gleda isto kao i svi drugi, pričaš svašta. Pusti sada to, nisi došla ovamo da pričaš kako neka tamo nepoznata žena liči na mene, ili ja na nju."
Odmahnula je glavom hvatajući Julijanin plišani jastuk, naravno crvene boje, pošto je Julijana bila zaluđena crvenom bojom. "Mislim da ti i Milovan nešto taji. Anđela i ti ličite, i kako se on baš odjednom pojavio u tvom životu a dva dana kasnije i Anđela? Od toliko psihologa u Beogradu on je dovede baš kod Miloša i to bez ikakvog dogovora ili preporuke nekog lekara."
Nastavila je da govori bez obzira što ju je Julijana nagovarala da ćuti. "Ne znam uopšte zašto žena dolazi kod psihologa. Nije naša stvar Helena. Samo izbij sebi iz glave tu glupost da Anđela i ja ličimo. Ona je plavuša a ja crnka."
"Glupačo lako se ofarbati a još lakše kupiti periku. Nešto muljaju, bojim se da ćeš izaći povređena iz cele ove priče." Uhvatile su se za ruke i sele tako jedna do druge.
"Ne želim da budeš dodatno povređena." Izjavila je na kraju. "Sastavni deo života je da mi svesno ili nesvesno povređujemo druge ili da drugi povređuju nas. Meni se Milovan stvarno dopada, zaljubljujem se u njega, ako baš moram da budem povređena, neka. Mada brine me i to što ti govoriš. Tvoj instinkt nikad nije varao, ako je istina da ličim na Anđelu..... Zapravo postoji mogućnost da je ona moja mama. Milovan mi je spomenuo da je ona napustila svoje dete pre mnogo godina."
"Vidim da si se rastužila, neću više o tome. Samo sam htela malo da ti skrenem pažnju na neke stvari. Znači, naš plišani miš se zaljubiška? Neka, neka nego nisi mi rekla, kako se ljubi gospodin Milovan?" Zadnju rečenicu je rekla kroz šalu. Videla je rumenilo na licu svoje drugarice.
"Marš gaduro, nemoj da me zezaš. Još imam traume od prepričavanja tvog prvog seksualnog iskustva sa početka godine." Odglumila je kako se stresla pa dobila udarac jastukom po sred lica.
"Samo sam te zezala, znala sam kako ćeš da reaguješ. Uostalom neke stvari nikad ne bih uradila, i to su sve one stvari koje su ti momci ispričali. Kao da su oni bili prisutni. Gospode Bože."
"Ne prizivaj Boga uzalud, sama si kriva što si započela tu priču ispred njih trojice. Znaš da o seksu razmišljaju dvadeset sedam sati dnevno. Niko te nije vukao za jezik da njima pričaš."
"Još uvek me je sramota. Stvarno sam glupa, ko bi normalan o tome pričao ispred Nikole. Pa taj đavo nas najviše voli ali nas zato najviše i zajebava."
"Samo misli o tome da je isti taj Nikola prvi prokomentarisao veličinu moje zadnjice. Još u osmom razredu, kad nije baš toliko bio opterećen ženama i njihovim atributima. Naravno posle su Aca i on te budalaštine preneli i Aleksi."
Nije obraćala pažnju na Helenu koja se odavno uvijala i plakala od smeha na njenom krevetu, sve dok nije završila sa pričom. "Glupačo šta ti je smešno?"
"Kako se razmahala rukama..... Dobro, makar si to lepo i živopisno objasnila. Samo sam čekala da me muneš rukom po sred čela."
أنت تقرأ
Otrovana lažima (Julijana & Milovan)
عاطفيةOna je luckasta sedamnaestogodišnja devojka puna života, radosna, vesela, večito nasmejana. Ali, nije sve kako se čini. Ispod te maske sreće koju nosi na licu, ona je zapravo veoma tužna i usamljena tinejdžerka. Ona je Julijana Lazukić. On je mladić...
