Bolja ja

13

- Misliš da u ovome izgledam debelo?
- Ne, super ti stoji....
- Skloni pogled sa te knjige i odgovori mi, štreberu!
- Ko je muško u ovoj vezi?- izvila sam obrvu i jačina mojih reči me je pogodila.
Mislim, u redu je.. On se stalno šali kako smo u vezi.
- Pa ja...- on i njegov tupavi osmeh.
- Onda kreni tako da se ponašaš!- bacila sam jastuk na njega.
- Ne u lice. Sva investicija je tu!- rekao je glumeći da je ljut.
- Treba ti bolja investicija.- rekla sam i sklopila napokon knjigu.
Čekaće me kada se vratim. Imam još dvadesetak poglavlja, nisam ni na polovini šestostranog uživanja.
- Izgledaš glupo.- izletelo mi je dok sam ga gledala kako pozira...
- Ja samo izgledam.- uzvratio je i namignuo mi.
Coknula sam i ustala. Ušla sam u haos njegove sobe i izvukla crnu majicu, tešku, teksas jaknu i druge farmerke.
Dala sam mu odeću i vratila se u udobnost njegove fotelje. Bila sam prevelika, ali sam uspela da se sklupčam u nju i otvorim knjigu..
- Nema knjige!- majica me je pogodila u lice.
Sklonila sam je i pogledala ga. U atletskim majicama koje je nosio na treningu mogla sam da vidim koliko dobro izgleda, ali sada, bez majice bio je poput antičkih skulptura. Sa velikim poteškoćama sam zatvorila usta i skrenula pogled.
- Sviđa ti se...- rekao je i promrdao ramenima.
Izvila sam obrvu nesvesna o čemu priča. Usne su me izdale povlačeći se na gore. U svojoj punoj veličini je skočio na mene i pribio čelo uz moje. Mišići su mu se napeli dok se izdržavao iznad mene, pažljivo, da me ne povredi. Nesvesno sam stavila ruke na njegove i osetila kako se tresu.
- Hajde da se središ...- poljubio mi je čelo i povukao me ispod sebe da sednem.
Uzdahnula sam mrzovoljno i krenula ka kupatilu. Presvukla sam se. Šminka.
Volim da se sređujem i šminkam kada sam sama; da se presvlačim i doterujem, slikam i pretvaram da sam nešto što nisam. Ali sada, sada kada znam da će me drugi videti sa šminkom, ne osećam se prijatno. Kao da preko mog lica stoji drugo, večita maska.
Nasmejala sam se. Zar to nije upravo ono što radim? Stavljam masku da budem bolja za sve? Izgleda da biti bolja znači staviti šminku.
Uz uzdah sam krenula.
Nešto što sam shvatila o Nenadu je da je jako strpljiv, sigurno sam preko sat vremena bila u kupatilu. Ni jednom nije pokucao niti me požurio, a možda je bio previše zadubljen u anime koji smo nedavno skinuli.
- Nenade?- pozvala sam ga iz kupatila.
Prigušeno se javio i ja sam zaklopila neseser.
- Profesorka francuskog mi je poslala neke testove da rešim...- rekla sam informativno.
Volim da sa njim pričam o takvim, nebitnim stvarima.
- Znaš kao za neku stipendiju i to. Da ih rešim?- pitala sam i popravila karmin.
Svetlo ljubičast je sa prelivom na roze. Čini mi se kao da to nisam ja. Zadovoljna sam, sviđa mi se kako izgleda, ali vrlo rado bih skinula sve to i takva otišla.
- Naravno...- rekao je veselo- Nemaš šta da izgubiš.- složio se.
- Dobro je...- rekla sam- Pošto sam ih poslala...- otključala sam vrata i izašla.
Zviznuo je i u mom stomaku se pojavila neka vrućina koja je prešla u sada porculanske obraze. Uzeo me je za ruku i zavrteo sa zviždukom.
- Prelepa si.- rekao je.
Ne osećam se tako.
Progutala sam te reči i pažljivo naslonila glavu na njegov vrat. Ne smem da mu upropastim košulju. Uhvatio me je pod ruku i poveo napolje uzimajući kapute. Moj svetlo rozi, boje kajsije i njegov crni, dugački sa kragnom poput onih što su vampiri imali na ogrtačima.
- Jesi gledao anime bez mene?- pitala sam spontano dok smo se osvozili.
- Ne.- odmahnuo je glavom i propustio ženu i dete na pešačkom. - Gledao sam videe, o animeu i neke zanimljivosti.- rekao je i dao mi telefon. - Priključi uz radio. Skinuo sam baš dobre japanske pesme. To je jedan od načina za učenje jezika.- poslušala sam ga i ušla u muziku.
- Nenade, ovo je sve na japanskom. Ja ne znam da čitam japanska slova.- rekla sam i zagrizla usnu.
Samo je brzo pomerio glavu u mom pravcu izgovorio prvo ime na listi i okrenuo se. Ponovila sam za njim prepoznavajući iz zvučanja o kom animeu se radi.
- Ovo je uvodna špica.- rekla sam i pojačala zvuk uživajući u melodiji.
- Razumeš li?- upitao je.
Nabrala sam čelo u koncentraciji i klimala glavom.
- Da li možeš da mi prevodiš...?
Odmahnula sam glavom. Razumem reči, ali mi je teško da nađem ekvivalnte na mom jeziku.
- Mogu da vratim?- pitala sam kada se pesma promenila.
Klimuo je glavom i ja sam zadovoljno pustila špicu. U stanju sam da danima, nedeljama slušam istu melodiju i da mi ne dosadi. To je sve najviše nerviralo kod mene. Protresla sam glavu i promenila pesmu. Krajem oka sam mogla da vidim kako me posmatra dok stežem njegov telefon. Lagano me je dotakla njegova ruka. Ušunjala se u moju i stegla je jako. Pustila sam da se sve odvija svojim tokom dok sam zatvarala oči.
- Dunja?- pozvao me je.
Pogledala sam ga do je on gledao na put.
- Za večeras, zbog pijanaca i svega...- malo jače je stegao volan- Pretvaraćemo se da sam ti dečko.- obrve su mu se malo otpustile- Ne pokušavam da te iskoristim niti...- prekinula sam ga.
- Hvala...- rekla sam nežno.
Ne znam za šta mu sve zahvaljujem, ali znam da to zaslužuje.
Parkirao se i ja sam izašla tražeći karte po torbi. Uzeo me je za ruku i poveo hladnim ulicama grada do kluba.
______________________________________________________________________________________
Ovo je neka vrsta mog izvinjenja što nisam tako dugo ništa postavila! Nemam inspiracije, akada je imam komp neće da mi učita wattpad a ovde je teško da pišem... :/ Ekstremno je kratko, ali ima važnih delova, kao i uvek.. xD
Vreme ću malo ubrzavati, da budete spremni i spremite se za mnogo drame! :D