Bolja ja

14

Probudila sam se priljubljena uz nečiji vrat. Trepnula sam nesvesna gde sam i zašto sam tu. Ustala sam kada je nečija ruka pala sa mene. Idalje sam bila u haljini od sinoć. Okrenula sam se i shvatila da sam na kauču, ali ne u mom stanu. Bila sam kod Nenada. Ostaci pice su bili na podu, kao i moje štikle. Njegove patike i čarape su bile uredno složene. Počelo je da mi se vrti u glavi dok sam ustajala i premotavala film. Posle četiri smo krenuli nazad, posle toga mi postaje malo teško da se setim. Bila sam toliko umorna, znam samo da sam spavala u kolima i da se on smejao.
- Srećna Nova godina.- prošaputao je.
Poput filma u mojoj glavi se sve razvijalo.
- Hajde!- povukao me je za sobom napolje.
Odbrojavanje je počinjalo, progurao se između ljudi na balkonu i povukao me ispred sebe.
Pet...
Šipka mi se usecala u stomak, ali je entuzijazam u meni bio jači.
Tri...
- Zamisli želju Kai...- prošaputao je.
Jedan...
Poput iskrica koje pale sve, nebo se obasjalo sa hiljadama boja i ja sam sklopila oči, ali mi je um bio crn. Prazan. Osetila sam kako se ljudi oko mene guraju, ali su njegove ruke bile poput štita od spoljašnjeg, surovog sveta.
- Želim... - prošaputao je na moje uho- Da li ti želiš?
Odmahnula sam glavom i dalje sklopljenih očiju.
- Onda ću ja želeti za tebe.- rekao je tiho.
Osmehnula sam se i otvorila oči. Vatrometi su i dalje šarali nebo dok su uzvici plavili moje uši.
- I tebi.- rekla sam i vratila se u stvarnost.
Ušla sam u kupatilo i pogledala se u ogledalo. Šminka mi je bila u prilično dobrom stanju, s obzirom na sve što se desilo. Umila sam se.
Osećala sam se lako i pripito dok me je vukao kroz gužvu. Smejala sam se, ali je neki bes rastao u meni. Trzao me je dok su me ljudi gurali.
- Hajde...- vukao me je sa srećnim osmehom.
Alkohol nije imao uticaj na njega, držala sam se bliže uz njega dok sam siktala na ljude koji su me gurali. Svež vazduh me je udario dok sam se smejala napokon izvan gužve. Zagrlio me je i ja sam shvatila da se tresem.
- Hajde!- povukao me je za sobom.
Nismo išli ka parkingu, već dalje, dublje u grad. Trčali smo poput gonjenika dok su mračne ulice promicale. Hladnoća se spirala sa mog tela, lagano kroz trnce dok su mi se ruke znojile u njegovim. Prepoznala sam gde me vodi. Kalemegdan. Vukao me je dok sam kroz siluete razaznajala parove koji su sedeli na klupama i ljubili se. Mojim telom je proletela jeza. Trgla sam ruku i on se zaustavio.
- Šta ćemo tamo?- pitala sam pokušavajući da sakrijem iznenadni strah.
- Da igramo!- rekao je i povukao me.
Ponovo sam u trku dok me on vodi kroz aleje i vrtove. Zaustavio se na mesečini usred trave i povukao me ka sebi.
- A sada, jedan valcer!- povukao me je i zaigrao prvi korak.
Nisam toliko pijana, ali sam ga u svakom koraku zgazim.
- Nisi ti graciozna!- izazivao me je.
Odgurnula sam ga ljutito i krenula da radim piruete koje sam kao mala izmišljala. Što li to idalje ne radim? Uhvatio me je i poljubio u čelo povlačeći me za sobom nazad.
- Gde ćemo sad?- pitala sam kroz smeh.
- Da zavijamo na mesec!- nije mi jasno odakle mu te ideje.
Prenelo me je kucanje.
- Šta radiš ti tamo?- upitao je i ponovo pokucao.
- Tuširam se.- zaključila sam- Je l' ne smem?- začikivala sam.
- Samo sa mnom!- rekao je i nasmejao se.
- Gladna saaam!- kukala sam dok se smejao.
- I ja sam!- plakao je i vozio.
- Kupi mi picu!- kreveljila sam se.
- Ništa ne radi, štetočino!- rekao je.
- Štetočino?- to je bilo poput uboda u moje grudi.
- Dunja, Dunjili... Nisam mislio tako... Hej...
- Pusti me!- okrenula sam se i naslonila čelo na hladan prozor- Ne znam zašto me trpiš na prvom mestu! Znaš kakva je moja porodica. Znaš kakva sam ja!- krenula sam da provlačim prste kroz kosu i teglim ih čupajući se. - Zašto se dođavola družiš sa mnom!?
Naglo sam odskočila sa sedišta i pojas me je povukao u nazad.
- Zato što je u tebi toliko sakrivenog. U tebi postoji čitav univerzum.- stavio je ruku na moje uplakano lice i povukao me ka sebi.
- Pica za doručak?- upitao je kada sam izašla.
Klimnula sam glavom i sela za sto u kuhinji gledajući ga.
- Nenade...- rekla sam nesigurno.
Ovo je teško.
- Mhm?- rekao je i stavio zamrznutu picu u rernu.
- Da li... Da li bi ti smetalo da pričamo?- pitala sam.
Okrenuo se ka meni i odmahnuo glavom sa osmehom.
- O čemu?- pitao je.
- O...- progutala sam knedlu.
Ne mogu ja ovo.
- Zaboravi...- rekla sam i okrenula se.
- Sve je u redu.- seo je na malu stolicu do mene i pomilovao me.
Naježila sam se.
- Da prestanem?-pitao je.
- Ne.- prislonila sam se uz njega.
Skoro sam zaboravila kako dodir može biti nežan.
Rerna je zapištala i ja sam udarila glavu o njegovu bradu. Vibracija je prošla kroz moju glavu i on je jeknuo.
- Izvini!- ciknula sam zgrabivši mu bradu i poljubila je.
Gledao me je širom otvorenih očiju, kada sam shvatila da mi usne nikad nisu bile bliže njegovim.
Odmahnula sam glavom dok je on umirao od smeha.
- Poljubi još malo, boli me, ali ovde...- pokazao je na usne i ja sam ga pecnula prstima.
Isplazio se i privukao me uz sebe polažući poljupce na moje čelo.
- Nenade?- pozvala sam ga opet.
Samo je pogledao u mene i ja sam skrenula pogled.
- Da li bi želeo da ideš sa mnom na selo?- pitala sam pomalo rumena.
Mislim, samo smo prijatelji, prijatelji putuju zajedno.
- Naš prvi zajednički odmor!- skočio je i raširio ruke u maloj kuhinji- Tako sam srećan, bubu!- povukao me je na gore i poljubio.
- Ti nisi normalan...-rekla sam kroz smeh- Bubu? Ozbiljno?
- Pa u vezi smo dovoljno dugo za nadimke...- smejao se.
- Ali Bubu, ozbiljno odakle ti nešto tako glupo?- pitala sam kroz smeh.
               *        *        *
Volim da putujem. Platila sam gorivo i sela u auto. Nenad je pokrenuo motor i otišli smo sa male stanice. Gledam dok predeli pokriveni snegom promiču pored prozora. Vratila sam pogled na knjigu koja mi je stajala u krilu i otvorila stranice. Ostalo mi je još pet poglavlja. Ne želim da se završi. Prinela sam je na grudi i udahnula.
- Znaš, posle Božića meni kreće ispitni rok. Neću biti toliko slobodan...- gledao je na put, a ja sam klimnula. - To naravno ne znači da neću biti tu za tebe, ali...
- Hajde da za sada samo da uživamo u ovome što se dešava. Posle ćemo brinuti.- rekla sam i okrenula glavu ka prozoru.
Čula sam kako je uzdahnuo. Kako je trebalo da reagujem? Osećam kako mi se grudi skupljaju, ali ne znam zašto. Nisam učinila ništa loše...
On je, ili nije. Ne znam. Dahom sam zamaglila staklo i gledala kako se povlači dok mi je kosa bila pokupljena šnalicama. Imam sreću da mi kosa raste izuzetno brzo. Za koji mesec će padati preko ramena. Za ovih nedelju dana kao da je malo porasla.
- O čemu razmišljaš?- pitao je smanjujući radio.
- O mojoj kosi...
- Vrlo je lepa.. - zaključio je i vratio pogled na put.
- Jeste, ali ja volim da je dugačka.- pokušala sam da se igram sa krajevima, ali su klizili iz moje ruke.
- Meni se sviđa. Izgledaš kao Izumi Sena.- rekao je i dotakao kratku kosu.
- Ko je Izumi Sena?- pitala sam nesvesno se približavajući njegovoj ruci.
- Lik iz animea.- zagonteno se osmehnuo, ali nije sklonio ruku iz moje kose.
Uživala sam dok je mrsio moju kosu i prebacivao je sa jedne na drugu stranu. Pokreti su mu nežni, umereni i mili, poput pesme.
Gledao me je nestrimice kao da pokušava da me zapamti.
- Šta je bilo?- pitala sam i nakrivila glavu.
- Ništa...- uzvratio je i osmehnuo se.
- Zašto me tako gledaš?- pitala sam i nakrivila glavu na drugu stranu.
- Volim tvoje zelene oči.- rekao je i ja sam porumenela.
Otvorila sam ogledalce i pogledala se. Kao da mi je neko prvi put to rekao. I jeste. U pravu je. Zelene su, nema primese braon kao u njenim, niti predivne plave kao u očevim, samo kovitlac zelenila sa braon tačkama.
- Hvala.- rekla sam i nastavila da gledam u svoje lice.
Očekujem da vidim nešto novo, ali sve je kao i uvek, samo su se bubuljice povukle, ostali su ožiljci.
- Sviđa mi se tvoj ten...- nastavio je tiho, poput šaptača za ramenom- Tamniji, ali ne taman, zdrav. Sviđaju mi se tvoje usne, uvek crvene i tanke. Tvoje obrve, izuzetno svetle za nekog sa tako tamnom kosom...- nasmejala sam se- Taj mladež ispod donje usne... Boja tvoje kose, ugljena, koja te čini starijom. Sviđa mi se kako ti stoje ogrlice bilo kog oblika i dužine, kako su ti šake velike, sa dugačkim prstima.
- To... To je tako prelepo...- uspela sam da izgovorim i on se osmehnuo dok je skretao ka selu.
- Tajna je u rečima - rekao je, i ja sam se nasmejala.
- Kako?- pitala sam.
- Koristi što više, što raznobojnije, što veći spektar....- rekao je i pokazao na planinu. - Na primer... Beli vrhovi kašmira sa plavim stubovima prekriveni žadom dok crne siluete lete oko nje, poput čuvara i brane tajnu vekovima čuvanu...
- Trebalo bi da napišeš knjigu.- rekla sam i zevnula.
- Ostani budna... Uskoro stižemo.-rekao je i pokzao mi na malu kuću. - Probaj ti...
- Mala je, obojena i usamljena.- rekla sam.
- Probaj bolje... Kreni sa usamljena.
Zakolutala sam očima i pristala.
- Usamljena, obrasla bojom, što je život, bez ikoga sem neba nad njom, stoji u agoniji ludila.- rekla sam.
- Maštovito.- složio se.
- Dajem sve od sebe.- naslonila sam se i pokazala mu gde da skrene.
Pustio me je da utonem u svoj svet, a možda sam ja napokon njemu dala mira da se posveti svojim mislima. Pitam se...
- O čemu razmišljaš?- upitala sam ga i on se trgnuo na moj glas i okrenuo ka meni.
Trepnuo je nekoliko puta, crna minđuša mu je svetlucala na svetlosti.
- O tome kako bi mi prijala šolja čaja...- osmehnuo se.
Nasmejala sam se. Sve u vezi njega je bilo tako naivno, od izgleda do ovako banalnih stvari poput ovoga. Toliko naivno, da osećam kako se nešto potkrada. Nešto mi promiče.
Vratila sam se prozoru na vreme da vidim prve pahulje svežeg snega.
- Skreni ovde.- pokazala sam desno. Peli smo se uzbrdo dok je sneg postajao gušći.
Pokazala sam mu na izlomljenu ogradu i on se parkirao. Navukla sam rukavice i obavila šal.
- Očistiću prilaz da se parkiraš...
Izvadila sam lopatu iz gepeka i on je produžio malo dalje da okrene kola. Povremeni otisci šapa nekog psa su remetili belinu prilaza. Pored moje lopate se pojavila još jedna i moj pogled se susreo sa njegovim. Nastavili smo do garaže.
- Kreni sa kolima.- rekla sam mu i krenula ka kući.
Terasa je ista, gomila drva za potpalu, papuče i stočić. Zatvorila sam vrata za sobom i skinula jaknu. Hladno je, ali ovako ću lakše potpaliti vatru. Vrata su se otvorila dok sam ja petljala sa šibicama.
- Ključ od kuće je u mojoj jakni. Unesi stvari.
Znam da sam ja žensko i da on treba da radi ovakve poslove, ali ja znam gde se šta nalazi i volim taj osećaj, kada ja nekome govorim i on me sledi. Očistila sam ruke i krenula u kuću. Stvari su bile u hodniku i on se upravo vraćao sa poslednjom torbom- hranom.
- Kuhinja je odmah ovde.- rekla sam i upalila bojler na kupatilu. - Idem po drva.
Sela sam pored njega na kauč.
- Sutra ću usisati i obrisati prašinu.- večeras sam jako umorna.
Zagrlio me je i pustio kratki anime film. Mogla sam da osetim tugu koja se prenosila kroz uvodni deo. Ovo mi se neće svideti. Privila sam mu se bliže i krišom gledala. Stavio je naočare za čitanje i gledao u ekran dok me je milovao rukom.
Bila sam u pravu. Završila sam sa očima prepunim suza dok je devojka na ekranu bolje podnosila.
- Nije fer! Prokleto nije fer!- udarala sam u njegov torzo. - Kako može da bude srećna?- borila sam se za dah.
- Nije... Rekla je da će je boleti...  Hoće...- jače me je stisnuo. - Ali ona se seća samo onog lepog i u tome traži snagu za dalje...
Mokra linija je prošla mojim licem, suza nije pripadala meni. Okrenula sam glavu ka njemu.
Kao da ga prvi put vidim opčinjeno sam ga gledala, tamniji ten od mog, nežne usne, prav nos, minđušu crne boje, dužu, na dodir platinastu kosu i te oči koje uvek sijaju.
- Ne gledaj me...- usne su mu se razvukle u odmeh dok je sakrivao pogled.
Pružila sam ruku i vratila mu glavu ka meni, uspravila sam se i poljubila suzu koja je pretila da padne. Slan ukus je ispunio moja usta, toplota njegovog tela se proširila mojim.
- Prelep si.- ne znam zašto sam dozvolila tim rečima da se pojave, ali mi je drago.
Osmehnuo se nakrivivši glavu i sklopivši oči. Kapljice suza ostajale su na njevim trepavicama poput kristala. Naslonila sam čelo na njegovo i sklopila oči. Zagrlio me je i mogla sam osetiti kako je želeo da iskrene glavu još samo malo da nam se usne spoje, ali nije. Zašto?
Da li ja osećam bilo šta prema njemu?
Pesma i odjavna špica su se završile, ali ni jedno od nas nije progovorilo. Ne znam ni šta bih mu rekla. Koliko mi znači, kao drug? Da ne mogu bez njega, kao druga? Ili da mi je nešto više od druga? Možda ja njemu nisam, možda me samo vidi kao sestru. Da li želim da me tako vidi?
- Za mene...- počeo je tiho i ja sam otvorila oči.
Njegove su i dalje zatvorene, a tragovi suza su se sušili.
- Za mene ne postoji bolja ti...- rekao je.
______________________________________________________________________________________
Ta daaaaa!!! Kako vam se čini? Prilično je dugačko i drago mi je što sam ga napisala.. :)
Predviđanja?
Anime koji su gledali- Hotarubi no Mori E