08

484 33 2
                                    

Postoji jedna slika u mojoj školi koja me poslednjih dana tera da razmišljam. U glavi je imam dok hodam za Nenadom ka klubu. Nije me pitao, zahvalna sam mu na tome. Skrenula sam pogled od njega u mrak.

Devojka mi je pred očima, njene sklopljene oči, slomljeno ogledalo i venac cveća oko njega - otrovnog cveća i zmija. Sama devojka je od stakla, od hiljadu delića, pukotina i oblika, ali je opet prelepa.

- O čemu razmišljaš?- povukao me je za ruku kada su nam dve figure prišle dovoljno blizu da vidimo da su pijane.
- O... Ni o čemu.- odlučila sam i sklonila sliku iz glave.

- Mislio sam da vi mladi volite žurke.- rekao je dok smo ulazili u klub i moj nos se namrštio od neprijatnih mirisa.

- Vi mladi... O, izvini starkeljo.- gurnula sma ga i nasmejala se.

- Hajde Kai, voliš da se zabavljaš.- udario me je po nosu, slabo, i poveo ka šanku. - Šta ćeš, ja častim.

Pogledala sam u meni koji je stajao iznad barmena.

- Sok od pomorandže.- rekla sam odlučno.

- Nema alkohola?- nasmejao se i barmenu pokazao na pivo.

- Neko mora da pazi na tebe.- namignula sam mu i stavila ruku u džep da platim piće.

O, ne, zaboravila sam da sam izvadila pare. Osetila sam laganu paniku dok se bes širio mojim telom.

- Ja častim večeras.- rekao je i platio.

- Ali...- zašto se svađam, kada nemam da platim.

- Ti plaćaš neki drugi put.- namignuo je i uzeo kusur.

- Hvala.- rekla sam mu tiho i on je odmahnuo glavom.

Povela sam ga do stola gde su moje prijateljice. Sada je vreme za glumu.

- Draga!- Sofija mi je poletela u naručje.

- Sofi!- zagrlila sam je slobodnom rukom.

- Ko je ovo?- prošaputala je i pogledala u Nenada.

- Nenad.- pružio je ruku.

Sofija se nasmejala onim iskrivljenim osmehom i krneula da trepće, isprsila se i pružila mu ruku. Njene male grudi idalje su delovale ravno dok je ona pkušavala da mu nabije dekolte u lice.

- Aj mi pričuvaj piće, idem da se ispovraćam od ovoga.- šapnuo mi je na uvo i ja sam se nasmejala.

- Dečko, a?- upitala je sa tim poganim osmehom na usnama.

- Prijatelj.- rekla sam iskreno.

Nije mi bio prijatelj, ne još uvek, ali tim iskrenim tonom ću je zaintrigirati.

- O, hajde...- puvukla me je.

Stavila sam naše čaše na sto i krenula u ritual grljenja i ljubakanja. Najgluplja moguća stvar, ako se ja pitam.

- Mnogo mi se sviđa ta suknja!- Anja je uzbuđeno rekla.

- Koje je moje piće?- prišunjao se i njegov dah je golicao moje uho dok sam pokušavala da sakrijem koliko me je prepao. Pružila sam mu čašu i on se osmehnuo, mogla sam da osetim kako mu se vilica širi, naslonjena na moju glavu dok se odvajao i stao do mene.

- Hvala...- zahvalila sam se Anji i upustila u raspravu koju su vodile Sofija i Tanja, Draganova devojka.

Pola svađe nisam ni slušala, samo sam zainteresovano klimala glavom i govorila kako su obe u pravu. Mislim da se radi o tetovažama. Za mene su one super. Volim tetovaže.

Bolja jaWhere stories live. Discover now