Postoji jedna slika u mojoj školi koja me poslednjih dana tera da razmišljam. U glavi je imam dok hodam za Nenadom ka klubu. Nije me pitao, zahvalna sam mu na tome. Skrenula sam pogled od njega u mrak.
Devojka mi je pred očima, njene sklopljene oči, slomljeno ogledalo i venac cveća oko njega - otrovnog cveća i zmija. Sama devojka je od stakla, od hiljadu delića, pukotina i oblika, ali je opet prelepa.
- O čemu razmišljaš?- povukao me je za ruku kada su nam dve figure prišle dovoljno blizu da vidimo da su pijane.
- O... Ni o čemu.- odlučila sam i sklonila sliku iz glave.- Mislio sam da vi mladi volite žurke.- rekao je dok smo ulazili u klub i moj nos se namrštio od neprijatnih mirisa.
- Vi mladi... O, izvini starkeljo.- gurnula sma ga i nasmejala se.
- Hajde Kai, voliš da se zabavljaš.- udario me je po nosu, slabo, i poveo ka šanku. - Šta ćeš, ja častim.
Pogledala sam u meni koji je stajao iznad barmena.
- Sok od pomorandže.- rekla sam odlučno.
- Nema alkohola?- nasmejao se i barmenu pokazao na pivo.
- Neko mora da pazi na tebe.- namignula sam mu i stavila ruku u džep da platim piće.
O, ne, zaboravila sam da sam izvadila pare. Osetila sam laganu paniku dok se bes širio mojim telom.
- Ja častim večeras.- rekao je i platio.
- Ali...- zašto se svađam, kada nemam da platim.
- Ti plaćaš neki drugi put.- namignuo je i uzeo kusur.
- Hvala.- rekla sam mu tiho i on je odmahnuo glavom.
Povela sam ga do stola gde su moje prijateljice. Sada je vreme za glumu.
- Draga!- Sofija mi je poletela u naručje.
- Sofi!- zagrlila sam je slobodnom rukom.
- Ko je ovo?- prošaputala je i pogledala u Nenada.
- Nenad.- pružio je ruku.
Sofija se nasmejala onim iskrivljenim osmehom i krneula da trepće, isprsila se i pružila mu ruku. Njene male grudi idalje su delovale ravno dok je ona pkušavala da mu nabije dekolte u lice.
- Aj mi pričuvaj piće, idem da se ispovraćam od ovoga.- šapnuo mi je na uvo i ja sam se nasmejala.
- Dečko, a?- upitala je sa tim poganim osmehom na usnama.
- Prijatelj.- rekla sam iskreno.
Nije mi bio prijatelj, ne još uvek, ali tim iskrenim tonom ću je zaintrigirati.
- O, hajde...- puvukla me je.
Stavila sam naše čaše na sto i krenula u ritual grljenja i ljubakanja. Najgluplja moguća stvar, ako se ja pitam.
- Mnogo mi se sviđa ta suknja!- Anja je uzbuđeno rekla.
- Koje je moje piće?- prišunjao se i njegov dah je golicao moje uho dok sam pokušavala da sakrijem koliko me je prepao. Pružila sam mu čašu i on se osmehnuo, mogla sam da osetim kako mu se vilica širi, naslonjena na moju glavu dok se odvajao i stao do mene.
- Hvala...- zahvalila sam se Anji i upustila u raspravu koju su vodile Sofija i Tanja, Draganova devojka.
Pola svađe nisam ni slušala, samo sam zainteresovano klimala glavom i govorila kako su obe u pravu. Mislim da se radi o tetovažama. Za mene su one super. Volim tetovaže.
YOU ARE READING
Bolja ja
Teen Fiction"Tu. Pred njihovim očima ona se raspadala. Njen um je umirao, njene oči krvarile, njena glava pucala, a opet... Niko nije primećivao" nepoznat Ne znam zašto volim ovaj citat. Možda zato što je istinit. Čula sam ga na jednoj svadbi, među gomilom pij...