Bolja ja

28

Provodim dane kao i pre nego što sma ga upoznala, shvatila sma to nas knjigom, ne onom sa kojom spavam svako veče jer svaka stranica ima njegov miris, nego nas udžebikom, kao i pre njega, pre sve ove farse koja mi nanosi samo bol, ali uskoro će sve biti gotovo, znam da hoće. Nekako samo znam.

Jer bol mora da se pretvori u tupo pulsiranje, zar ne?

Praznina će se vremenom popuniti, zar ne?

A ožiljci će izbledeti, zar ne?

Zar ne?

Uhvatila sam se za rub majice i uzdahnula. Ovako ništa neću postići, telefon mi je zavibrirao sa novim mejlom. Pogledala sam ga krajem oka kada sam prepoznala ime.

mill.kiao@gmail.com

Hello rođaci! Hello i tebi vuče!

Sada kada sam ti privukla pažnju, ima fantastična postavka u likovnoj galeriji... Hajde da je pogledamo.

Pozdrav, Milica.

duniya.don@gmail.com

Galerija? Kakva dela se daju? Zaintrigirala si me.

mill.kiao@gmail.com

Eh, zini da ti kažem. Dolazim po tebe u osam u subotu. Treba mi i pomoć oko naslovne za novu novelu. *uzdah, uzdah*

Milica

duniya.don@gmail.com

Hm... Ajde. Može. Biće mi čast.

mill.kiao@gmail.com

Oh, oh počastvovana sam. Joj.. Bebe se guraju... Zamisli samo, usvojeno dete jednog od dvoje blizanaca će postati otac blizancima.

Mogu da vidim kako se smeje, potpuno opušteno i trlja stomak. Kada je gledam, isto kao i Nenada, izgleda tako lako, tako lako biti srećan.

duniya.don@gmail.com

Milice... Da li je lako biti srećan?

mill.kiao@gmail.com

Zapravo... Uh... Ja mislim da jeste. Znaš kada shvatiš da život nije crn ni beo. Život je u nijansama sive, i to ne mislim na selsualan način kao onaj vrlo neukusno napisan roman, ali siva je ono što su ljudi. Bića satkana od belog i crnog u nijansama, jer ni u jednom od nas nema barem malo belog ili crnog. I onda kada zamutiš tu granicu između dobrog i lošeg, tuge i sreće shvataš, shvataš da je bitno samo zatvoriti oči i uživati u malim stvarima, jer male stvari čine velike stvari i daju im posebnost. Tako da, da, lako je biti srećan. Prosto srećan jer si živ, upoznaješ ljude, imaš nekog pored sebe.

Što?

Ostala sam sa prstima nad tipkama, ali nisam kucala. Nešto u njenim rečima me je bolelo, prskalo i iritirano bockalo u grlu.

duniya.don@gmail.com

Zanimljivo. Ali šta je sreća za tebe?

mill.kiao@gmail.com.

Sreća... Pa to je potpuno subjektivno, zavisi samo od tebe i jednom kada nađeš sreću ne ispuštaš je. Za mene, za mene je sreća mali dodir ruke po mojoj, osmeh, vetar u kosi, blizina ćebeta kada se zamotam i toplota kojom on zrači.

Srećna je, ne zavidim joj, barem se to trudim, ali mora da je divno. Divno da osećaš ispunjenost. Pustila sam sve zidove da se sruše do temelja. Dok nisam poznavala Nenada bilo je lakše da govorim.

duniya.don@gmail.com

Da li je bekstvo sreća?

Bojim se odgovora, vrlo ga se bojim.