Bolja ja

02

Boli. Toliko boli da ni san ne pomaže. Umesto toga, sedim za stolom u kuhinji i čitam. Ne znam ni koji predmet učim.

Bila mi je potrebna čitava noć, ali sam uspela.

Mama je popila tablete za smirenje, te je ništa nije budilo.

Trgla sam se svesna da sam zaspala na ranjavim rukama. Sikćem dok gledam u dlanove. Nekoliko puta sam se isekla dok sam skupljala polomljeno staklo po stanu. Ubila me je varikina dok sam ribala kupatilo. Uvukla se u rane, čak i preko rukavica.

Izdahnula sam i pogledala u knjigu.

- Hajde Dunja. Još mesec dana do raspusta.- hrabrila sam se.

Izgleda da učim likovno.

- Secesija. To je pravac u arhitekturi koji je dosta skup. On arhitekturu posmatra kao skulpturu koja je iz jednog dela. Najvažniji predstavnik je Gaudi. Njegova dela su mahom u Španiji. Sagrada familija, kasa Bjanka, valjda i kasa Mila. Od slikarstva tu imamo Gustava Klinta i sliku Poljubac.

Umorno sam protrljala slepoočnice i ustala pevušeći šta sam naučila. Tako sam najbolje pamtila. Stala sam ispred frižidera i pogledala ocene.

Smešno je kako iz likovnog imam dva, a iz matematike pet. Još sam društveni smer gimnazije. Zatresla sam glavom i dopisala peticu pored sociologije, u četvrtak imamo kontrolni. Nadam se da sam naučila.

Namazala sam ruke kremom i uvila ih u tople rukavice dok sam sedala na krevet pospremljene sobe. Sklopila sam oči da trepnem.

Naglo sam otvorila oči dok mi je noga propadala kroz stepenište, u svom sam krevetu. Pogledala sam na sat. Otkucavalo je podne. U miru svog disanja osluškivala. U kući je bilo kao u grobnici.

Odgurnula sam se uprkos pečenju u rukama i obula mekane papuče. Tabani su me boleli od trčanja, a u grlu mi je bio onaj neprijatan osećaj. Mogla sam da osetim kako mi se prehlada kreće telom. Stresla sam se i odahnula. Preživela sam gore, preživeću i jednu prehladu. Skinula sam odeću sa sebe i pogledala se.

Ogledalo na ormaru prikazivalo je duboke, plave podočnjake, crvene krugove, simetrične oko brade sa belim tačkicama, podbradak stvoren genetikom i umorne zelenkaste oči. Kosa boje uglja, jedino zajedničko sa ocem, u valovima je padala i prekrivala moju zadnjicu. Godinama je puštam. Od četvrtog razreda. Skinula sam rukavice i pomilovala je svom dužinom. Produžila sam do kupatila i stala pred lavabo.

Voda je učinila moje lice manje bolesno žutim, a podočnjake plavljim.

Bes koji sam osećala, iskazala sam na bubuljicama. Mogla sam da čujem kako njen glas odzvanja u mojoj glavi dok mi govori, "Ne kopaj lice!" i trese glavom.

Namrštila sam se i ostavila limfu da teče. Ponovo sam se umila i otvorila ogledalo.

Brijači su me gledali, nikada nisam pomislila na to. Želela sam, toliko puta sam želela, ali nikada nisam imala dovoljan razlog. Pogotovo ne sad kada sam odlučila da im dam šta žele. Umesto toga uzela sam makaze.

Jedna modna ikona je rekla da ako devojka promeni frizuru to znači da je spremna da promeni život.

Ne želim ponovo kratku kosu, ne volim je.

Polu spretno, makazama sam obigravala oko glave i puštala da lokne kose padaju u lavabo. Očešljala sam nestabilne talase ravnajući ih i izvukla osnovu za šiške. Želim da ide sa strane.

Prošlo je jedan kada sam krenula iz kuće. Majka je i dalje spavala. Srećna što ne moram da se izvinim, uključila sam muziku i krenula ka autobuskoj stanici.

Zahvalna sam što živim dovoljno blizu škole da ujutru mogu sve da završim. Ispravila sam falte na suknji i poravnala helanke dok mi je ranac udarao o leđa. Decembar nije hladan. Smelo sam ušla u autobus praćena bednim drugacima iz moje škole.

Zahvalna sam što sam jedina iz osnovne u odeljenju. Ne bih ih podnela.

Zakolutala sam na tu pomisao i izvadila likovno. Čitam, ali kao da sve prolazi kroz mene. Zaburene glave u knjigu sam stigla u školu. Devojke oko mene kao da su radile na gradilištu.

Za tu količinu šminke je potrebna mešalica.

Ove godine sam se prvi put našminkala za školu; jednostavno je došlo, kao deo rituala da sam sada odrasla. Malo poteza korektora, puder u kamenu i maskara. Kupila sam vodu i popela se do kabineta istorije. Nisam bila jedina.

Osmehnula sam se Arsićki i naslonila se na zid do nje.

- Dunja!- vrisnula je podigavški pogled sa knjige.

Očajnički je pipala moje kratke talase koji su pokrivali moja ramena i polovinu leđa.

- Nisam se obrijala Arso...- nasmejala sam se suzivši oči da deluje prirodnije.

Pokrila sam usta rukom i dodala kikot.

- Ne, samo si toliko neobična.- rekla je i naterala me da se okrenem.

Usput je pogladila i moj sivi kaput. Gledala je u moje ruke prekrivene sivim rukavicama.

- Kakve si nokte uradila?- ushićeno je pitala.

Zagrizla sam usnu i pomalo svukla rukavice. Vuna rukavica se lepila na rane.

- Dunja?- prekinuo nas je muški glas.

Nasmejala sam se Milamu koji nas je gledao otvorenih usta sa polovine stepeništa.

Zadovoljna sam.

Nevena je zauzela naše mesto pokraj zida u trećoj klupi. Sigurna u sebe i novu Dunju koju sam glumila krenula sam ka tom pravcu, ispred mene na mesto je skliznula Ljilja. Pogledala me je podozrivo poput Nevene.

Stojim ukočena dok pokušavam da obuzdam bes. Ruke mi se stežu u pesnice dok tako stojim na manje od metar od njih.

- Dunja ja sam pokupio kišobran koji si u petak zaboravila ispod klupe.- okrenula sam se i videla Stojketa kako mi maše.

Zbunjeno sam ga pogledala dok su se polako pogledi skretali na mene. Čelo je krenulo da mi se znoji dok sam gutala vazduh. Stojke je izvukao plavi kišobran iz torbe i napravio čudan gest. Razumela sam. Klimnula sam glavom i pomerila se sa mesta uz škripu.

- Hvala ti...- rekla sam glasno. - Već sam pomislila da sam ga izgubila...- iskreno sam se nasmejala.

Namignuo mi je i pružio svoj kišobran. Nespretno sam ga ubacila osmehujućise nasumično.
Ovo uopšte nisam razradila kako treba.

_____________________________________________________________________________________
Hej! :3 Kako ste? Ne znam šta više da napišem, u sledećem nastavku će te videti neke savete kako će Dunja postati bolja.
Kako vam se za sada čini?
Još samo jedno upozorenje: U ovoj priči će biti dosta nasilnih scena i neprimerenog jezika, kao i depresije i samoubilačkih pomisli.
Ja kao autor to ne podržavam, ali ne mogu da govorim u ime mojih likova.