Bolja ja

Zdravo

Draga Dunja,
Ako ovo čitaš znači da me više nema...
Šalim se! Šalim se!
Prošle su tri duge godine. Kako si? Kakav je Pariz? Čuo sam da je najlepši u ovo doba, proleće kada sve procveta.
Kakva li je Ajfelova kula? Da li si dobila poljubac pod njom u ponoć kada se kazaljke sklope?
Dobro, prestaću sebe da urušavam sa pomišlju da nisi moja.
Pišem ti ovo pismo jer želim da ti nešto ispričam. Sada dok putujem ka Londonu mislim o onom danu kada sam te odveo na groblje. Dugujem ti objašnjenje. Jelena, ona je oduvek želela da je zovemo Jeca i dok smo jednom tumarali gradom naišli smo na grupu turista. Jedan od njih je bio čovek koga si videla, Nikolas. Kada su se upoznali predstavila mu se kao Jeca, a on to nije umeo da izgovori, kada mu je zapisala na ruku pročitao je kao Džesi. Tako je i ostalo Džesi. Ona je njega zvala Nini, i volela je da bude jača od njega. Iako je bio deset godina stariji bio je izuzetno neozbiljan mladi pisac. Jelena ga je stvorila u ono što je danas. Najnagrađivaniji pisac epske fantastike Nina Džoun. Ovo ti sve govorim jer nakon uspeha njegove i Miličine knjige sve više ljudi se pita ko je Nina Džouns, šta se desilo sa njenim Džesijem, a oni ne znaju da Džesino srce kuca u Nininim grudima. Sutra, ili ti 23.04. u Londonu Nina Džouns će održati prvo potpisivanje knjiga sa svojim novim editorom, sa mnom.
London. Tako sam ti blizu, a ipak tako daleko. Ostaću u Londonu, sve do Milicinog venčanja u Avgustu. Čuo sam da je i tebe pozvala. Ona i Kain su super, kao i blizanci. Vuk i Levin, ne zna se koji je slađi ili intaligentniji, verovatno Vuk. Levin je isti Kain, mislim obojica su, imaju njegove oči, njegov ten, građu, ali imaju njenu kosu, taj miks braon sa svetlijim pramenovima, crvenim odsjajom i čudnom primesom ljubičastog, imaju njene usne, istu boju mekih ruža. Milica? Ona kao da postaje sve mlađa. I dalje izgleda kao da joj je dvadeset i jedna, a ne skoro trideset. To me podseti. Tvoj rođendan je u Avgustu. Zvučaću sebično, ali želim da ga proslavim pored tebe, koliko god nemoguće zvučalo.
Iznad Londona smo. Nekoliko sati mi je trebalo da smislim ovo pismo. Uvek se unervozim kada tebi treba da pišem, zar nije smešno? Skoro kao nešto što se desilo pre tri godine. Kada si odlazila, nisi mi rekla zbogom. Nisam ni ja tebi. I do sada, ni u jednom pismu to nisam napisao, ali sada osećam dužnost da sve to ispravim.
Ne, neću ti napisati zbogom, radije ću ti napisati ovo...
Zdravo,
Zauvek tvoj, Nenad

________________________________________________________________________
Kraj!
Ovo je bio epilog Bolje ja. Nadam se da ste uživali koliko i ja.
P. S. Pisaću drugu knjigu vezanu za Milicu- Odraz
P. P. S. Osvojila sam drugo mesto na republičkom konkursu! Weeeep! :3
P. P. P. S. Priče koje ću sada postavljati su Novi svet i Death Breath (Hemmings)