Bolja ja

01

Ne znam koliko dugo sam na kiši. Hladno mi je, ali ne mogu da se vratim nazad. Ako se vratim, moraću da joj se izvinim. Ne volim da se izvinjavam, pogotovo ne njoj.

Stid se već obrazovao u meni, ali nosam mogla da ga pokažem.

Osetila sam kako se novi sloj toplote stvara oko mojih ramena. Iznenađena pogledala sam gore i videla istog tamnoputog mladića. Sporo me je gledao pospanim očima ispod dugih trepavica.

Majka mi je rekla da se neki mladić sa staricom doselio na šesti sprat pre nekoliko nedelja. Vera sa istog sprata nije još ni jednom videla staricu, sem prvog dana.

- Da li si dobro?- upitao je tiho.

Nadvijen nadamnom i štitio me od kiše dovoljno dugo da se saberem. Nasmejala sam se i zatresla glavom.

- Jesam, jesam.- rekla sam dodajući notu izvinjenja u glasu. - Samo... Ljubimac mi je bolestan.- laglala sam bez ikakvog peoblema i ustala.

Hteo je nešto da izusti, nisam mu dozvolila.

- Hvala na jakni.- vratila sam mu je najljubaznije moguće i krenula ka zgradi.

- Kako se zoveš?- upitao je kada sam ušla u zgradu.

- Dunja.- rekla sam suvim glasom.

Nešto u grlu me je teralo da kašljem, ali sam to potiskivala.

Pružila sam mu ruku i podigla obrvu očekujući njegovo ime.

- Nenad.- rekao je sa osmehom i prihvatio moju ruku.

Pozvala sam lift i uživala u neugodnoj tišini. To je dobra podloga za ono što me čeka u stanu. Neka tečnost mi je ispunila usta i ja sam shvatila da sam grizla obraz do krvi. I to će primetiti, iako niko drugi ne vidi. Coknula sam i on me je pogledao.

- Ako hoćeš možeš kod mene da se ugreješ. Da se smiriš.- rekao je i ja sam ga pogledala. - Znaš... Zbog ljubimca.- rekao je i ja sam klimnula.

Poverovao je. Dobro, kada je Stela uginula nisam jela dva dana, kao da je ona primetila, važno je da me optužila da sam unela blato na dragoceni tepih.

- Volela bih ali moram nazad.- ušla sam u lif, a on za mnom.

Krenula sam ka tabli i naši prsti su se očešali. Pritisnula sam broj četiri i pustila njega da izabere broj šest.

- Ako ti treba da se izduvaš bolje pođi sa mnom do sale nego tako da se razboliš.- rekao je i otvorio vrata na mom spratu.

Mokra i zatečena izašla sam i gledala kako zatvara vrata dok mu crna minđuša sjaji na uhu. Mahnuo mi je kroz staklo pre nego što je otišao gore uz škripanje metalnih kanapa.

Otključala sam stan i gledala u srušenu komodu i prosuto cveće po podu. Sve sam preskočila i ušla u svoju polupanu sobu. Ekran je imao nož u sebi dok je moja posteljina bila prepuna perja.

To je u krvi, podsetila sam se, u krvi čitave majčine porodice, to lako pucanje i slabi živci.

Lomila sam se dok sam uzimala svoj dnevnik. Pripila sam ga uz grudi i bacila u kantu ne osvrćući se.

- Nevena ne smaraj.- odbrusila sam tiho dok je crnokosa devojka nastavila da blebeće.
Namrštila sam se i nastavila da radim jednačinu, ali poput malih ptica oko mene ona je brbljala bez prestanka.
- Možeš li da zamisliš da me je Marko pitao da izađemo? Mislim stvarno, posle svega, pa treba da bude...- podigla sam ruku sita njenih priča.
Već sam znala da ću joj na odmoru prići i izviniti se, ali pokušavam da naučim.
- Mogu da sednem do Stojanovića?- upitala sam glasno.
Profesorka je klimnula, a Stojke mi klimnuo glavom zlobno se smešeći. Radije ću trpeti loše šale nego ovo.
Nevena me je zgroženo gledala, a ja sam slegla ramenima.
- Ne vidim...- objasnila sam tiho i sela do plavušana.
Njega je lakše ignorisati. Nasmeješ se svaki put kada se zaustavi u pričanju, ili tiho klimanje glavom sa onim poznatim prigušenim kikotom što te tera na kašalj.
Prepisala sam zadatak i smejala se lošim šalama dubokim grohotom koji sam naučila za ove četiri godine.
- Šta ono bi?- Nevena je brzim korakom prišla.
- Nisam dobro videla.- objasnila sam iskreno, duboko u sebi želeći da me ostavi na miru.
- Daj bre. Dunja u opšte me ne slušaš! Ti treba da mi budeš prijateljica...- kezila se poput nekakvog razmaženog derišta.
- Nevena znaš da je pismeni u ponedeljak. Moram da učim.- rekla sam strogo.
- Ocene su važnije od mene?- upitala je uvređeno- Mislila sam da si bolja.- otišla je a zatim se vratila. - I u opšte nisi zgodna...- panično mi je tražila manu. - Kao bokser si!
- Hvala.- rekla sam mirno dok je bes u meni kuljao.
To mi je u krvi, taj podozrivi bes.
- I drago mi je što sam spavala sa Aleksom na ekskurziji.- pljunula me je dok je to govorila.
Moja vilica je ostala otvorena.
Spavala je sa dečkom koji mi se sviđa od prve godine. Spavala je sa njim. Znala sam da je spavala sa nekim, to je Nevena, ali zašto sa njim.
- I slatko se ismejao kada je čuo da se ložiš na njega.- rekla je.
Moja ruka se podigla u vazduh dok sam sva drhtala. Obrisala sam njenu pljuvačku sa lica.
- Izgleda da ću morati na hemijsko, a ti kod genekologa, pošto ko zna šta ti je preneo.- čitav razred nas je gledao dok sam ja istrčavala pored nje.

- Bolja, ha Nevena...- ponavljala sam klimajući se napred nazad u perju. - Bolja, ha majko.. Hoćete da budem bolja? Biću. Biću prokleto savršena.- rekla sam polu glasno i ustala.
____________________________________________________________________________________
'De ste lepotice!? :3 I po koji lepotan... ;)
Kako ste miševi?
Želim da vas upozorim da će ovde biti loših izbora, ružnih stvari i slenga, ali sve je to deo odrastanja jedne devojke.
Bitno je da se nauči iz svega toga, da se sazre i shvati.
Hvala na svim komentarima na prošlom delu. Volim vas. :) ♥