Bolja ja

19

- Sve će biti uredu.- polako je približio svoju ruku mojoj.
Čudno je kako je svaki um različit. Posledice te večeri kao da me sada zahvataju. Možda su i ranije, ali danas je posebno. Koliko god da mi prija njegov dodir, drhtim. Da li je to strah, zaista ne znam.
Osmehujem mu se. Ne verujem toliko u njegove reči, ali je rekao da mogu da odem iz škole ukoliko se ne budem osećala dobro. Samo treba da ga pozovem da me odveze. Vazduh je pun mirisa dima dok im iz usta izlazi para, a pepeo otresaju na zemlju. Cigare, za razliku od alkohola, me nikada nisu privlačile, alkohol jeste, zanimalo me je kako je to kada se napiješ. Nije mi bilo lepo. Sklonila sam pramen kose sa lica i krenula ka ulazu. Proći ću neprimetno, ako sve prođe onako kako sam se nadala.
- Dunja!- ne, samo on ne, požurila sam kroz gomilu.
Ne čujem ga, ne čujem ga.
- Dunja!- sada je još bliže.
Uhvatio me je za ruku i povukao ka sebi. Tresem se, čitavo moje telo protestuje pod njegovim dodirom. Iako je niži od mene spustila sam pogled, da mi ga kosa prekrije. Boli.
Kako sam samo bila glupa.
- Zašto mi ne odgovaraš na poruke!?- upitao je cimajući mi ruku.
Kukavica si Dunja, ali nisi ovolika. Izdigni se Dunja.
Kao Feniks.
Knjiga u mojoj torbi kao da je gorela.
- Pitao sam te nešto.- proskitao je.
- Nije mi stigla ni jedna poruka.- i glas mi se trese.
- Lažeš.- odbrusio je i povukao me jače.
Da li ovo deluje toliko normalno da niko oko nas ne primećuje? Ili me baš toliko svi mrze? Nenade...
- Pusti je.
Tu je, osećam toplotu kojom zrači.
Bes već kulja u meni, zašto sam besna? Jer postajem zavista od njega i njegovih odluka?
- Ko si ti?- jače mi je stegao ruku.
Mogu da ga udarim. Snažnija sam od njega.
- Ona pripada meni.- dodao je.
Trgla sam glavu. Kao što sam osetila, Nenad je iza mene. Nadvio se nadamnom kao toranj, iako nije ni dvadeset centimetara viši.
- Pripada?- oči mu se mrači, a lice gubi svaku crtu ljupkosti.
- Ako ne radi šta hoću, škola će saznati nešto.- iskezio se, i povukao me ka sebi. Ukopala sam se.
- Da si je silovao?- reči su pale tiho.
Ni jedno od nas dvoje koji znamo nije izgovorilo tu reč. Sada je spala sa njegovih usana i progutala me. Da li sam ja? Mislim jeste bilo preko moje volje, ali nisam ni sigurna da..
- Mislim da znamo da mogu da učinim da to zvuči mnogo ubedljivije. U moju korist.- nasmejao se.
U pravu je. Mene je prevario da je potpuno smotan i nevin, ali se guja skrila.
- Misliš kako si joj sipao nešto u piće, a zatim odveo u kupatilo? Ili ti se više sviđa da si joj napravio modrice na rukama koliko si je stiskao dok nije popila dovoljno alkohola da se zamalo nije onesvestila?- Nenad mi je bio bliže.
Jedina stvar koja ih je razdvajala sam bila ja. Zbunjena sam. To je sve što mogu da kažem, i jednim i drugim.
- Ona je najbolji učenik ove škole, žrtva nasilja, nikada je niko nije video nepristojno obučenu, a kamoli pijanu. Misliš da imaš šanse?- Nenad je rekao i pružio ruke, laganim pokretom je izvadio moju ruku iz njegove. Osećam Nenadovu težinu na leđima.
- Ne prilazi joj.- rekao je duboko.
Mogu da osetim kako mu pluća drhte dok to izgovara.
- Ili šta?- on zaista ne zna kada je dosta.
Zvono. Preseklo me je i nateralo da dublje padnem u Nenadove grudi.
- Ne želiš da znaš.- dodao je i okrenuo nas.
Poveo me je ka ulazu, ali u moru dece sam videla Nevenu. Opet ta drhtavica. Zar sam toliko jadna?
- Hrabrost je i znati gde da staneš.- rekao je i zastao.
Imam osećaj da nije samo mislio na sada. Pogledala sam ga, pomalo iz straha, ali sva ljubaznost i onaj iritantni konstantni osmeh se vratio na njegove usne.
- Šta kažeš da danas budem sa tobom u školi?- pitao je.
- Molim?- drhtim i od njegovog dodira.
Prija mi i ispunjava me, ali plašim se.
- Da budem sa tobom u školi. Zamolimo profesore da prisustvujem času kao tvoja lična medicinska sestra.- pustio me je i šepurio se ispred mene dok su neke glave gledale u našem pravcu i ulazile u školu.
- Ti si budala.- nasmejala sam se.
- Tvoja budala.- dodao je i poljubio mi čelo.
Nisam to očekivala, sva sam zatreptala, sve lampice su se palile i gasile, a crvenilo je ispunilo moje obraze.
- Neko je pocrveneo. Ti me zaista voliš!- rekao je poput malog deteta i skakutao oko mene.
- Koliko si ti uopšte star i visok?- pitala sam.
- Dama se za godine i kile ne pita!- zapretio mi je prstom i gledao kako suzdržavam smeh. - Visok sam dva metra i tri centimetra, a gospodična?- upitao je i naslonio se na fasadu škole.
- Sto osamdeset i tri.- rekla sam i imitirala ga. Prekrštena noga i naslonjena jednom rukom na zid dok su obe prekrštene. Osmehnuo se. To nije bio osmeh koji stalno nosi. Ovaj nije bio ni sažaljivi osmeh mojih roditelja kada su me posetili posle dehidratacije i nesvestice. Ovaj kao da je bio osmeh ponosa, ali čak nije potpuno ponosan, više kao da mu je drago. Šta mu je drago? Što sam sa njim? To je glupo i pomisliti.
- Šta kažeš da večeras dođeš kod nas?- upitao je. - Baka pravi štrudlu, možemo da igramo društvene igre i da gledaš kako je pobeđujem u šahu.- iskezio se.
- O, kada budete igrali za drugo mesto, pošto sam ja prva?- izvila sam obrvu.
Nasmejao se i prošao rukom kroz moju kosu. Nisam je ispravila, nisam ni želela da idem u školu, ali Nenad je rekao da moram da se suočim sa svojim strahovima. Sa nekim korak po korak, a sa drugima direktno i odmah.
Ne razumem zašto toliko utiče na mene.
- Zakasniću. Idi na posao.- gurnula sam ga i odmakla se od zida.
Drugo zvono se začulo i ja sam prošla pored njega.
- Dunja...- rekao je nežno- Nazovi me ako se išta desi.- da li je to briga u njegovom glasu?
- Da li se ti to brineš?
- Ne bih želeo da mi se protivnik povredi pred meč godine.- rekao je i ja sam čula kako odlazi.
Dunja. Volim kako moje ime klizi kroz njegove usne. Tako je prirodno.
Otvorila sam velika vrata škole i krenula ka učionici kada me je neko zagrlio. Bio mi je pitreban trenutak da shvatim da je to Dragan.
- Napokon si došla!- Marko je bio iza njega sa Tanjom i Dijanom.
- Toliko je bilo dosadno bez tebe. Nisi ni svesna!- Tanja je plakala.
- E, znaš za kontiš iz mate sutra?- izvila sam obrvu- Ajde je pitaj da ga nemamo.
- Zašto?
- Reci joj da ti nije jasno. Slušaće te!- kukala je Dijana.
- Ja sam jedan učenik. Neće ona zbog mene.- rekla sam i odmahnula glavom.
- Hoće, voli te. Svi profesori vole što se šlihtaš!- Marko je rekao.
Opet ista priča. Prvo, šlihtati znači govoriti i raditi nešto što ne misliš uz očekivanje nečega za uzvrat. Ja primećujem da su oni ljudi, baš kao i mi, stoga znam kako reči deluju na njih. Pohvalim im frizuru, ili jednostavno primetim novi komad odeće, dignem im raspoloženja, ne očekujem ništa zauzvrat. Ustvari očekujem, da ne izraze sve moguće frustracije koje poseduju na nama.
- Ja savršeno dobro razumem ovo gradivo.- rekla sam.
Uvređena sam. Ako je iko šlihtara ti si.
- Daj, zbog nas!
Oni su mi prijatelji? Zar ne, zašto onda imam toliko potrebu da ih udarim po licu, svakog ponaosob?
Zamislila sam se, šta su oni uradili za mene? Nisu me posetili u bolnici? U grupnim projektima ja radim, Dragan eventualno uzme nešto i niko više.
- Ne.- rekla sam.
Misao koju sam davno čula, na jednoj svadbi ili tako negde mi je proletela mislima. "Tu. Pred njihovim očima ona se raspadala. Njen um je umirao, njene oči krvarile, njena glava pucala, a opet... Niko nije primećivao" Zar ne vide? Nemam šminku, ostavila sam naočare za čitanje na sebi, nisam ispravila kosu. Zar ne vide?
Zašto se i trudim, kada moji rođeni ne vide?
Izašla sam iz sobe i krenula ka stolu. Sela sam i sipala supu. Previše sam gladna da čekam da se smire. Obećala sam Nenadu da neću više sebe smatrati debelom.
- Ti znaš da je mišićna masa teža od mase sala?- upitao je kada sam mu ispričala zašto sam se onesvestila.
- Molim?- upitala sam.
- Čemu vas uče u toj školi?- udario se po čelu i otišao u kuhinju. - Jedan kilogram mišića je ovoliko.- pokazao mi je šniclu- Jedan kilogram sala je ovoliko.- veća grudva nečeg belog bila mu je u ruci- Zato sa većom mišićnom masom ti izgledaš vitkije i bolje, iako si možda teža.
- U čemu je poenta ako sam teža?- pitala sam- Kada niko ne može da me podigne.- dodala sam.
Seo je do mene.
- O tome se radi?- pocrvenela sam i okrenula glavu. Da, o tome.
Lagano je njegova ruka napravila omču oko mene i pre nego što sam znala on me je podigao u vazduh.
- Lagano.- rekao je.
Pitam se oko čega se sada svađaju? Ne čujem reči, samo buku. Da li je ovako bilo i pre nego što sam se rodila, pošto je ovako od kako znam za sebe? Oni nisu loši ljudi i to me nervira. Da su loši ljudi lako bi ih krivila za sve, ali nisu. Oni su samo napaćeni.
Vrisnula sam dok se vruća supa slivala niz moje lice, lonac je uz zveku završio na podu.
- Ćuti! Ćuti! Ćuti!- vrištala je dok je on nešto govorio, oboje oko mene.
Ona me je privlačila ka sebi, on je nju napadao. Vrelina je polako nestajala sa mog lica, sada je vazduh samo hladio rezance. Osetila sam snagu kojom ju je udario. Povukla me je za sobom sa stolice. Uz tresku vrata stana su se otvorila. Pogledala sam gore u trenu kada me je povukao na gore i izveo. Zatvorio je sebe sa njima u stanju.
- Rekao sam TIŠINA!- nikada ga nisam čula da viče. Iako izgleda kao div, nikada nije bio agresivam. Uvek je izgledao i izgleda kao veliko derle.
Sklupčala sam se sa glavom naslonjenom na vrata.
- Ona nije dete. Ima osamnaest godina, ima svako pravo da ode iz ove kuće kada želi.
- Dokle god je pod mojim...
- Ali to nije vaš krov! Krov pripada njenom dedi...
- Dokle god jede...
- Ali ona ne jede. Sada me ne prekidajte. Ovu i narednu noć će provesti van vašeg domašaja. Sada me pustite da uzmem njene stvari.- da je odlučnost osoba u tom trenu bi bila Nenad.
Nikada nisam mogla da zamislim da je to on. Da li bi iko pomislio da sam ja tako slaba? Bi, jer se tako predstavljam. Vrata su se otvorila i on je seo pored mene na hladne pločice.
- Hajde. Verujem da mi duguješ jedan meč.- rekao je i pogledao me ispod trepavica.
Klimnula sam glavom. On me ne poznaje. Znamo se, šta, pet meseci? Ali opet kao da zna tačno šta da uradi da me pokrene.
______________________________________________________________________________________
Hello! Gore (na telefonu), sa strane (na kompjuteru) se nalazi crtež Dunje. Nisam u opšte dobra u crtanju, ali sam želela da vam dočaram kako ona izgleda, kako sam zamoljena. Do sledece poruke autora! ;)