Bolja ja

06

- Ti si jedno izuzetno malo biće.- rekao je sklonivši se sa vrata.

- Malo?- podigla sam obrvu i prošla u kuhinju. - Nadam se da voliš hladna jaja, pošto su se ohladila dok si otvorio vrata!- pozvala sam ga i servirala na mali sto na spuštanje.

Viđala sam takve stolove u reklamama. Zašarafljen uza zid, sa jednom šipkom koja služi kao dve noge. Izvukla sam male stolice iz ćoška i namestila mu doručak. Podgrejala sam jaja u mikrotalasnoj i servirala.

- Mogu da te zaposlim?- upitao je viseći na dovratku.

Presvukao se iz pidžame i prošao pored mene očešavsi se usput. Naježila sam se, ali sam samo povukla rukave duksa.

- Krenuću prvenstveno sa sređivanjem soba pre nego što otvorimo kutije.- rekla sam dok je on halapljivo jeo. - Molim te, jedi sa zatvorenim ustima.- dodala sam zgrožena.

Okrenuo se ka meni i nastavio da mljacka gledajući me ispod pospanih trepavica.

- Ha. Ha. Ha.- sekla sam dok sam odlazila do pribora za čišćenje, koji mi je ostavio.

Ušla sam u sobu koja je pripadala njegovoj baki. Krevet i kutija sa odećom. Osećao se miris prašine i ustajalosti.

Odlučno sam otvorila prozor, dok je miris kiše ulazio u sobu i bojio je svežinom. Krevet je lagan, običan samac sa posteljinom. Skinula sam je i ispod kreveta pronašla gomilu prljavih stvari.

- Muškarci.- rekla sam za sebe i u čaršav pokupila odeću.

Otvorila sam kupatilo i samo bacila odeću. Za koji sat počinje jeftina struja pa ću tada krenuti da perem, odlučila sam i navukla rukavice. Preko usta sam vezala maramu i zatvorila vrata za sobom. Četkom sam izribala dušek i naslonila ga na zid do radijatora. Zatvorila sam prozor kako se vlaga ne bi uvukla i gurnula krevet do zida, ovde bi joj odgovaralo.

Zadovoljna učinjenim, izašla sam u hodnik.

- Nisam te upitao...- ponovo se naslonio na zid i gledao me sa razbarušenom kosom. - Zašto mi pomažeš?

Zamislila sam se i štrecnula pomalo.

- Dogovor.- podsetila sam ga zbunjeno.

- Samo to?- izvio je obrvu kao da je očekivao nešto više.

- Srećo...- rekla sam umiljato i otvorila vrata njegove sobe. - Jesi sladak, ali ne toliko.- odvratila sam mu uz treptaj i zatvotila vrata od njegove sobe.

Iskolačila sam oči. Nije spomenuo da je njegova soba smetlište. Navukla sam maramu na lice i pogledala u haos oko sebe. Čak nisu ni toliko dugo ovde. Ušao je odmah za mnom i naterao me da poletim ka podu. Zadržao me je za rub majice i povukao gore sa zadovoljnim osmehom. Odgurnula sam ga i zavrtela glavom.

- Hej. Nisi ni ti prelepotica!- rekao je glumeći povređenost.

Udarila sam ga u rame...

- Skupi sav veš.- naredila sam. - I zajedno sa onim u kupatilu, razvrstaj u dve grupe, obojeni i beli.

- Da, gospođo!- otpozdravio me je vojnički i nasmejao se kada sam ga odgurnula.

Ne mogu da gledam kako nesretno skuplja veš, te sam skinula posteljinu i u čaršav i frotir sakupila veći deo veša.

- Izvoli!- uručila sam mu pomalo iznervirano dok se on smejao.

- Koliko ti je godina?- upitao je dok je nosio veš.

- Osamnaest. Tebi?- radoznalo sam provirila da ga vidim kako zgroženo baca veš u kupatilo.

- Dvadeset jedna.- rekao je i pogledao me sa vragolastim osmehom. - Džeronimo!- uz borbeni poklič bacio se kroz vrata kupatila, a ja nisam mogla da obuzdam smeh.