- Batljo. Ne Bjanka Petrovićeva.- profesor je rekao dok sam sedela tačno ispred njega.
- Dobro. Hvala na ispravci.- rekla sam sa osmehom.
Odmaknuo se u trenu zbunjen, a zatim vratio i dalje me gledajući ispod ruba naočara.
- Pablo Pikaso, Pavlovićeva.- Nevena koja je sedela iza mene se trgla.
Tišina je ustupila dok su se svi okretali ka njoj. Nisam dozvolila sebi da se okrenem. Uradim li to popustiću i šapnuti joj odgovor. To nije rešenje. Spavala je sa njim, ne samo što je spavala već je tada imala dečka. Napućila sam usne i stisla jače klupu.
- I, Pavlovićeva?- upitao je profesor izvivši jednu od svojih čupavih obrva.
- Nisam...- prekinula sam je.
U meni je sinula ideja.
- Ono što Nevena pokušava da kaže jeste da je Pablo Pikaso jedan od najvećih predstavnika kubizma.- rekla sam brzo i jasno dajući do znanja profesoru da znam o čemu govorim. - No, pre nego što je postao kubista Pikaso je bio soc realista i imao je dve faze - crvenu i plavu, kao što ime govori...- podigao je ruku i ja sam ućuatala dok je njegova ruka išla po rubrici.
- Odriću.- prozvao je u trenu kada se zvono prolilo školom i zaglušilo njegovo pitanje. - Spremite se.- nadglasao je halabuku povlačenja stolica i žagora učenika. - Pavlović, Petrović.- zaustavila sam se na svom mestu sa torbom na ramenu. - Zahvali joj, Pavlovićeva, i spremi se za sledeći čas.- rekao je kada je Nevena pristigla.
Sa mukom me je pogledala i sklonila pogled. Prošla sam pored nje bez ikakvog kontakta sa zadovoljnim osmehom. Duguje mi i ona to zna.
Likovno je poslednji čas. Sačekala sam profesorku srpskog ispred zbornice.
- Profesorka, vezano za maturski...- otpočela sam, ali me je žena sa kratkom kosom boje karamele prekinula.
- Na času, molim te Dunja.- rekla je i sišla dole.
Gledala sam za njom. Izgledala je kao da je nešto muči. Slegla sam ramenima i krenula kući.
Ona danas radi drugu smenu. Iskoristila sam to da razvijem plan.
Šta razred očekuje od mene:
· da budem pametna, ali ne napadna,
· da se oblačim po najnovijoj modi,
· da izgledam kao da sam se probudila prelepa,
· da budem korisna.Šta mama očekuje:
· da imam sve petice,
· da radim sve po kući,
· da budem poslušna,
· da se ponašam po principu "ko ti lupi obraz okreni mu i drugi",
· da je poštujem i to pokažem.Dobro. To je dosta stvari, ali nije nemoguće. Da vidim kako da se organizujem. Kada idem ujutru od kuće moram da krenem u sedam i petnaest najkasnije. To znači da u obe smene treba da ustajem u pola sedam. Ako legnem u deset imam devet sati sna. Nema šanse da legnem u deset. Dobro. U ponoć mi je najkasnije da legnem.
Požrtvovana! Da, mama želi da budem požrtvovana.
· požrtvovanaStoga radnim noćima nema spavanja do dva posle ponoći kako bih učila.
Dobro. Sada kada je to zapisano, da krenem u ostvarivanje.
Otvorila sam torbu i izvadila sve knjige iz nje. Poređala sam ih sa ostalima.
- Iz fizike imamo kontrolni za dve nedelje... - stavila sam knjigu na policu sa šminkom. - Matematiku smo tek imali. - stavila sam je na policu iznad, pored "bespotrebne" beletristike. - Srpski je uvek dobro ponoviti. - stavila sam knjigu na krevet i pogledala na policu.
Posle desetak minuta imala sam tri grupe knjiga. Onu na krevetu, njih je ili potrebno stalno učiti ili imam kontrolni ove nedelje ili sledeće, onu pored šminke, gde su kontrolni tek za dve nedelje ili još nenajavljeni, i onu na gornjoj polici, predmeti iz kojih sam skoro dobila ocenu.
Toliko me mrzi da učim. Želim da pustim neku muziku i da se ljuljam u ritmu dok me noge ne izdaju, da gledam Igru prestola ili Prijatelje, da se opružim po kauču i jedem kokice.
Tako je odvratno kada se nešto mora.
Počeću sa nečim lakim što će me zainteresovati.
- Znači sprski.- rekla sam i uzela svesku i čitanku.
Pogledala sam na telefon.
- Hoće da sam požrtvovana?- izvila sam obrvu.
Ugasila sam zvono i izašla iz sobe. Ostavila sam telefon na okruglom stolu trpezarije i samouvereno odmarširala u svoju sobu.
Videće oni još Dunju.
Pobednički sam se iskezila svom planu i sela na krevet da učim.
______________________________________________________________________________________
Znam da je kratko i da jako dugo nisam ništa postavljala, ali bila sam u velikom problemu. I dalje sam, ali sam se zainatila da ovo odradim. :)
Kako vam se čini Dunjin plan?
O, i ne brinite uskoro ponovo viđate zgodnog komšiju.. ;)
YOU ARE READING
Bolja ja
Teen Fiction"Tu. Pred njihovim očima ona se raspadala. Njen um je umirao, njene oči krvarile, njena glava pucala, a opet... Niko nije primećivao" nepoznat Ne znam zašto volim ovaj citat. Možda zato što je istinit. Čula sam ga na jednoj svadbi, među gomilom pij...