Bolja ja

20

Monopol je bio rasut po stočiću, figurice iz Čoveče ne ljuti se su se klatile dok je Tvister bio pored stola. Sve što se moglo osetiti je bio miris cimeta. Na velikom stolu stajali su kolači i domaći sokovi.
- Šah-mat.- rekla sam i oborila njegovog kralja.
Crna figura je pala i on je iznervirano ustao.
- Bravo! Bravo!- njegova baka, Milena, me je tapšala po leđima dok je on tiho psovao i ustajao. - Sada počasna povorka do kuhinje na dodelu nagrada!
Uskliknula sam i ustala kada me je podigao. Trudio se da ne dotiče moju kožu dok me je prebacivao na leđa, obavila sam ga jače i pobednički podigla pesnicu u vazduh.
Ne sećam se kada sam se ovako zabavljala. Bilo je detinjasto, nevino, naivno i tako toplo. Prislonila sam lice na njegovo teme dok sam se smejala, odneo me je u kuhinju gde me je smestio da stojim na stočiću, a on se popeo na stolicu. Uz imitiranje trube baka Milena nam je dala kolačiče sa brojem jedan i dva, moj je imao preliv od limuna, a njegov od pomorandže. Stavio je svoj u usta i okrenuo se, popela sam se na njega i gledala kako mu kolač visi iz usta dok me nosi u dnevnu sobu.
Majica u kojoj ležim na njegovom krevetu je njegova. U žurbi nije pokupio moju pidžamu, a ja nisam spremna da ponovo uđem u stan, bar ne još neko vreme. Teret mi je na grudima, ali ne mogu da se nagnam da uđem dok su oni tu. Odložila sam njegov laptop sa sebe i stavila ga na jednu od dve komode koje su se prostirale sa obe strane zida i uokvirivale njegovu sobu. Uradila sam još neke testove za profesorku francuskog i poslala joj moj matični broj. Nenad nije puno viši od mene, dvadeset centimetara, ali ova majica je toliko velika da se obmota oko mene tri puta. Ušao je u sobu sa hrpom posteljine i namestio krevet ispod svog.
Gledala sam ga, ni zbog čega drugog, već zbogg pidžame koja mu je očigledno bila mala, bela sa medvedićima jedva mu je dosezala zglob ruke, a na nogama je bila tri prsta iznad članaka.
- Sviđa ti se moja seksi pidžama?- upitao je i stavio ruku na kuk, a drugu ubacio u kosu.
Uvukla sam donju usnu i zavrtela glavom dok se on smejao.
- Nema svako ovako dobar ukus!- isprani i rastegnuti medvedići su više ličili na fleke nego na medvediće.
- Kao ti, niko nema ukus!- potvrdila sam kroz smeh.
- Spavamo?- pitao je.
Klimnula sam glavom. Sklopila sam oči, zašto mi je tako toplo, nije vruće, već me greje.
Otvorila sam oči, pozdravila me je tama. Ponovo se začulo stenjanje. Pažljivo sam pogledala dole. Na mesečini sam videla njegovo lice, velike graške znoja su ga kupale dok se grčio.
- Nenade?- prošaputala sam.
Izvio je ruku kao da se brani i krenuo da cvili.
- Nenade!- poskočila sam i skliznula sa kreveta.
Čučnula sam pored njega i stavila mu ruku na čelo, obliven je hladnim znojem. Prostenjao je i zacvileo još jednom savijajući se. Od dvometraša nastala je loptica jecanja i plača.
- Nenade.. Neni...- prošaputala sam i obavila ruke oko njega. Naporno mi je da ga tako grlim, ali njegove ruke su zakopale majicu u kojoj spavam i privile me uz njega. Brzo i plitko diše, po koji jecaj mu pobegne, dok se polako ispravlja. Skliznula sam pod njegovo ćebe i ispravila njegovo telo stavljajući glavu na njegove grudi. Srce mu jako lupa, stegao je moju majicu i povukao je ka sebi, kroz tkaninu je zagrebao moju kožu, osetim kako se crveni. Njegov dah na mom temenu. Ježim se od ove pozicije, ali sam sklopila oči. Toplota kojom zrači me je opčinjavala, umotala u veo snova dok se njegovo disanje umirivalo i postalo jedno sa talasima koji udaraju o stene negde daleko, usamljeno i u ritmu.
Vrlo je neobičan, tajanstven i drugačiji. Dok spremam doručak, otvoreno se šali o svom košmaru i smeje se na moje komentare kako je kao dete.
- Oduvek je bio takav! Njegov otac je govorio da je kao devojčica!- nasmejala sam se, ali mi nije promaklo kako je ugrizao usnu na reč otac- Kako bi mu kontrirao, pustio je kosu i nosio je dve godine!- okrenula sam se.
Sada mu je kosa malo duža, razbarušena i nameštena kao napred. Ne mogu da ga vidim sa bilo kakvom frizurom sem ovom, teško mi je da ga gledam u oči.
- Nema ništa loše u tome da se muškarac s vremena na vreme osloni na devojku! I meni prija da me neko štiti!- branio se i okrenuo na stolici dureći se.
- Ma volimo mi tebe takvog!- rekla sam i zagrlila ga stavljajući usne u njegovu kosu.
- Da! Dunja me voli!- okrenuo se tako naglo i povukao me sebi u zagrljaj.
Baka Milena se nasmejala i ostavila nas u kuhinji. Vreme je za njenu terapiju.
Ne pušta me. Drži me blizu. Ne znam da li mi prija.
- Hvala...- rekao je tiho i podigao glavu ka meni.
Ne mogu da gledam te oči, nežne, polu zatvorene i ispunjene suzama. Kako ih ranije nisam primetila? Pogledao me je ispod trepavica i pokrenuo se, izvio je glavu. Pomeram se dole, osećam mu dah.
- Nenade, otvaraj prokleta vrata!- skočila sam iz njegovog krila i postala svesna svog srca.
Upravo sam pokušala da ga poljubim! Ne, on je mene pokušao da poljubi! Ili...
Ostala sam uz šporet dok je on otvarao vrata, čula sam pozdrav i uskoro je kratko ošišana, oniža muška figura ušla u kuhinju.
- Da li nešto prekidam?- nakrivio je glavu i plavim očima skenirao moje lice.
Osećam kako sam crvena u obrazima, kosa mi je mokra od tuširanja i neuredno vezana u punđu, Nenadova majica je idalje na meni dok nervozno vučem krajeve.
- Da, spremanje doručka! Dunja, ovo je Mateja.- rekao je i niži mi je pružio ruku.
- Ovo je Dunjica...- nasmejao se i namignuo mi.
Izvila sam obrvu. Da li ovo znači da je Nenad pričao o meni? Zanima me šta je imao da kaže.
- Dunja.- pružila sam ruku.
- Mateja.- poljubio je moju ruku.
Osetila sam kako sećanja naviru, telo se treslo van sebe, a glas je nestao.
- Mateja.- povukao ga je od moje ruke i stao između nas, nije izgledalo kao da me štiti, ali se naslonio na sudoperu do šporeta i stavio svoju ruku u moju. Znao je.
- Nego... Treba da završimo pripremu za seminarski.- Mateja je nastavio kao da se ništa nije desilo i krenuo van kuhinje.
Gledala sam kako skida ogromnu torbu.
- Ja onda da krenem?- tiho sam upitala.
- Ne, uđi u moju sobu. Do kraja nedelje ne ideš u školu. Nabaviću ti opravdanje.- osmehnuo se i odvojio od sudopera. - Knjige sam ti pribavio dok si se kupala. Prebacio sam maturski i preradio ga sinoć. Tako da se opusti. Ove nedelje samo vežbamo japanski i matematiku.- rekao je i poljubio me u čelo.
Tako lako sam pristala i sklonila se u njegovu aobu. Šta mi čini? Ubija me, a opet me čini tako živom.
Sela sam na njegov krevet i uzela knjigu. Sada postaje zanimljivo.
Spustio je oružje, otkopčao štitnike i skinuo šlem. Gledala ga je sa zainteresovanjem. Nepobediva Šia je gledala kako mladić duplo manji od nje stoji gologlav, goloruk i otvoren.
"Ismevaš me?" izvila  je obrvu i, da pokaže svoju nadmoć, uperila svoje koplje od siberilijskog čelika u njega.
"Ne. Vi ste majstor veština sa oružjem. Ne bi bilo fer da vam dam toliku prednost," rekao je učtivo, ali njegove oči su joj prkosile, izazivale je i davale joj neku satisfakciju. Bile su čudne naspram svih tamnih koje je do tada videla.
"Ubio si pola čete otrovom. Da nisi svoju kožu namazao njime da me ubiješ?" bila je pametna koliko i ružna, izučila je tela svih mrtvih da zna sa kim se susreće, ali nije naišla ni na šta.
Sa oprezom je podigla svoje koplje i skinula šlem. Kraljica borbe, najjača žena u svih deset država starog sveta. Smrtnica kupana u krvi devet ždarova skinula je svoj oklop i pokazala svoje unakaženo telo. Kao malu su je teglili, te joj te rane nikada nisu zacelile. Oko vrata je uvek nosila omču kanapa kao dokaz da je ne mogu obesiti. Razređenih prednjih zuba i svetlucavih, prasećih tamnih i sitnih očiju sa kukastim nosom i dva paralelna ožiljka preko obraza pustila je dugu kosu bojenu u crveno. Boja se na nekim mestima primila, dok je na drugim izbijala njena crna i činila da crvena izgleda neprirodno.
"Da se nagodimo. Dotakni me tri puta i živećeš. Kao moj rob, borićeš se za moju zabavu," rekla je veličanstveno mašući kopljem. Pokupila je kosu u punđu i krenula prva. Znao je sve o njoj. Znao je i da ne može da je pobedi. Ne još uvek. Klimnuo je glavom i pustio da mu džin među ljudima priđe.
Podigla sam glavu kada je Nenad ušao da uzme knjige.
- Na koji ti fakultet u opšte ideš?- pitala sam i pogledala ga.
- Filozofski.- nabacio je osmeh- Lepo ti stoje naočare.- namignuo je i izašao.
Zašto mi to radi? Dopušta mi da ne znam ništa o njemu, a otkriva mene i guli sloj po sloj, ostavljajući me nezaštićenom. Gubim dah zbog njega, srce mi poskače, osećam toplinu...
Ja.. Ja sam se...
- Kako možeš da zaboraviš knjigu iz psihologije kada si student psihologije!- Nenad je vikao.
Psihologija? Nisam znala da se bavi psihologijom. Nešto u tom izrazu me čini da se osećam nelagodno. Zašto i šta? Volela bih da znam. Vratila sam se čitanju dok je vreme odmicalo. Čula sam kada je Mateja otišao i čula kada je Nenad otvorio vrata sobe, ali nisam skrenula pogled. Osećam ljutnju, onu dečiju.
- Zašto mi nikada ne pričaš o fakultetu?- upitala sam i pogledala ga.
- Jer većina ljudi me izbegava kada čuje da studiram psihologiju, ili zahtevaju da ih analiziram, ili da analiziram nekog za njih.- rekao je i mirno vratio knjige na mesto.
- Ja nisam većina ljudi.- to nije dovooljno dobro objašnjenje.
- U početku to nisam znao. I nisam hteo da te preplašim.- rekao je i vratio svesku u fioku, treću od gore, a četvrtu sa desna.
- Ovo nije početak.
- Kasnije i nije bilo bitno.- rekao je i pogledao me.
- Šta je postalo bitno?- sklanjam pogled.
- Ti.- rekao je i seo pored mene.
- Ja... Ne želim da povredimo jedno drugo.- stavila sam mu ruke na grudi i odmakla ga od sebe.
Osećam kako pritisak raste.
- Pa očigledno ćeš ti povrediti mene.- rekao je i ja sam otvorila oči. Gurala sam ga prilično jako.
- Nisam...
- Znam...- mrzim njegov glas, kako je mekan- Ne želim da te povredim.- prišao je bliže- A više od svega ne želim da ti sebe povrediš...- prislonio je moje ruke uz mene i zagrlio me.
Kako ovaj Nenad i onaj Nenad koji se ponaša kao trogodišnjak mogu biti ista osoba? Srećna sam što me razume, ali zašto osećam pritisak u grudima? Zašto me nešto usisava.
Krenula sam u školu u petak. Morala sam da predam neke podatke i testove profesorki francuskog. Sprema me za neku olimpijadu. I dalje sam kod Nenada. Videla sam moje. Pretvaramo se da se ništa nije desilo. Kada se setim, uvek je tako bilo. Oni bi se tukli i svađali, a sledećeg trena bi sve bilo uredu. Voleli bi se i grlili, mene bi grlili. Jače sam privukla košulju sebi. Volim da se grlim. Navučena sam na ljudsku kožu; toplota kojom odiše prisustvo drugog bića daje mi snagu.
Izašla sam iz škole kada mi je u vidokrug upala Jelena. Ljubila se sa onim dečkom. Zašto tuga raste u meni?
Jer je neka glupača upropastila šansu za dečka.
Ne znam ni kako on misli o meni.
Onda si napravila još veću glupost kada si ga odvojila od sebe.
Zagrizla sam usnu i mahnula joj kada se okrenula, mahnula mi je i osmehnula se pokazujući na njega. Podigla sam im palčeve i krenula ka stanici.
Proleće, doba kada parovi izlaze iz svojih pećina i samcima prave zazubice.
Ušla sam u zgradu kada je neko naleteo na mene.
- Dunjice!- Matej me je pridržao, dodir mu je prilično hladan, ali to je zato što je Nenad toliko topao.
- Opet seminarski?- osmehnula sam se.
On je prvi prijatelj sa kojim me je Nenad upoznao. Ne nalazim da je fer to što on zna toliko o meni. Osećam se otkriveno.
- Ne, trebalo je da uradim neki eksperiment pa sam tražio savet od Nenada. On je nenormalan kakve eksperimente pravi!- rekao je, uzbuđenje je očito u njegovom glasu.
- Vi psiholozi se i hemijom bavite?- nasmejala sam se i prošla rukom kroz kosu.
- Ma ne na ljudima, mislim to ne bi trebalo, ali Nenad istražuje na ljudima koje nađe zanimljivim.
- Zanimljivim?- koliko on poznaje Nenada?
- Pa da, na primer neko prolazi kroz težak period. Nenad se sprijatelji sa njima, uvek se lako sprijatelji, i onda ih stavlja kroz različite situacije kako bi ih uzdrmao, smirio i testirao granice...- rekao je kao da je to najnormalnija stvar.
Neko me je udario kamionom i talas me je preklopio, vrata lifta su se otvorila i sam đavo se pojavio. Nosio je majicu koja mi je neobično poznata.
- Zaboravio si telefon.- rekao je- Dunja!- osmeh mu je splasnuo.
- Kako si mogao?- okrenula sam se ka njemu.
- Ovo je izgleda neprijatno....- Matej se čuo kroz maglu.
- Molim?- upitao je.
- Ne pravi se zbunjen! Znam za tebe i tvoje eksperimente! Da li sam i ja jedan od njih? Tvoj omiljeni mali eksperiment? Da li zato čitam tvoje knjige? Da me proučavaš? Da testiraš moje granice!? Nadam se da si shvatio da ja granice nemam!- udarala sam ga u grudi sabijajući ga u deo pored vrata. - Samo da znaš da me je tvoja prokleta knjiga naterala da spavam sa njim!- oči su mi se iskolačile, suze su već padale. - Da li je to bila poenta!? Da spavaš sa mnom? Da li si zato pristao da mi pomogneš? Gadiš mi se!- vrištala sam dok sam otvara vrata lifta. - Nemoj ikada više da mi se obratiš! Mrtav si za mene!
Boli. Boli dublje neko bilo koja rana, jače nego bilo koji bol, krvari više nego arterija otvorena pod pritiskom, a opet nema ništa sem suza. Skopila sam oči u mraku svoje sobe i nastavila da jecam. Kako je samo mogao tako da me izda? Izgleda da je nepoznati junak bio u pravu, izdaja je prava kada dolazi od ljudi do kojih nam je stalo. Pokrila sam se jastukom, mislim o njegovoj glupoj knjizi! Mislim o njemu! Mislim o svemu što ne treba!
Te noći je bila oluja, vrištala sam u jastuk svesna da sam izgubila više nego ikada.
___________________________________________________+_+_+_+_+_+_+_+_________________
Ne znam za vas, ali ja sam morala da pustim suzu dok sam ovo pisala.