Bolja ja

27

Pitam se koje li je od nas dvoje prvo zaspalo. Verovatno ja. Da li mu je udobno sa mojom nogom pod njegovim kukom? Nagla sam se ka njemu. Izgledali smo kao deca. Njegova glava blizu mojih grudi, moje noge polu skupljene, jedna ispod, a druga preko njega, njegove su bile skupljene ispod mene, nisu me dodirivale. Potpuno smo obučeni, isto kao posle treninga. Ruke su mu opuštene preko mene, kao i moje preko njega. Želim da ga privučem. Osetila sam kako se približava, krenuo je da se okreće, okrenuo me je sa sobom, mene na leđa i legao između mojih nogu sa glavom između mojih grudi i ramena.

- Dobro jutro...- obrazi ne da su mi bili crveni, nego su pretili da eksplodiraju.

- Ne... Nenade...- mucam dok pokušavam da ga odguram sa sebe.

Nije težak, ni najmanje, zapravo udobno mi je pod njim, ali se bojim da će čuti. Čuće kako mi srce preskače dok se trka sa kazaljkom na satu koja nepomično klizi.

- Još malo mi budi jastuk.- znam da je pospan, to me plaši.

Stavila sam ruku u njegovu kosu i masiram je dok je on mirno disao, kako može da bude tako miran? Noge me bole od ovog položaja, osećam svaki deo njegovog tela kako me greje.

Sve se kovitla u meni i želim da uradi nešto, bilo šta, da se nasmeje, da me poljubi, bilo šta, jer ne mogu više!

- Nenade...- pomazila sam ga po kosi.

Prevrnuo se na leđa i pustio me, ali je koristio moju ruku kao svoj jastuk.

Polako sam se izvukla iz njegove sobe i krenula ka mom stanu. To barem planiram, ali ne pre nego što mu napravim doručak. Nenad zna da kuva, to sam saznala uz ukusne palačinke od kakaa i viršle probodene špagetama, ali voli kada neko drugi sprema, deluje sigurnije. On je, kao što je i sam rekao, umetnik. Eksperimentiše, igra se, tako sve radi. Ali opet, njegov pogled kada čita, oči koje se šire, zenice koje gutaju slova, iznervirani uzdasi, naglo sklapanje knjige i tapkanje po sobi samo kako bi razmislio o situaciji junaka, skriveni bol na svaku smrt, osmeh koji je cimao njegove usne na gore kada bi se desilo nešto srećno i taj perverzni pogled dok gricka donju usnu i krišom gleda da li ga iko posmatra. Da, ja ga posmatram, kao sada. Dok leži i prstima traži nešto po jastuku mrmljajući, stavila sam kajganu i sok od limuna na stočić do njega i poljubila ga u kosu.

- Ne idi... Ne ostavljaj me...- razaznala sam te reči dok se pružao preko čiste bele posteljine da zagrli crni jastuk.

Osmehnula sam se, to nije bio košmar. On stalno priča u snu i to me izluđuje, obično spavam mirno, ali pored njega živa ne bih ostala dok se on bacaka i daje mi mini srčane udare svaki put kada progovori pored mog uha, ali... Zagledala sam se u njegove prste koji su držali jastučnicu, to je mesto gde bih najradije spavala.

Zatvorila sma vrata njegove sobe i krenula ka stanu. Uzela sam telefon sa stola i krenula dole. Otvorila sam vrata i shvatila da čitavu noć nisam bila u stanu. Nije me iznenadilo kada se nameračila na mene iz dnevne sobe i pribila me uz vrata, ali sam zadrhrtala. Mrzim što je se bojim, to je valjda jer ne bih imala gde da spavam da je nema. Bolelo me je što je to istina. Okrenula sma glavu kada se izdrala na mene.

- Gde si bila!?

- Kod Nenada.- ženo, navikni se, nije ni prvi ni poslednji put.

- Da li znaš kako te komšije gledaju!?- ovo je bilo novo.

Izvila sam obrvu i čekala da me pusti dok su mi se pesnice stezale i opuštale, pretvarale u belu masu, a dlanovi pekli od zarivenih noktiju.

- Svi misle da spavaš sa njim!

Da li je ovo ista žena koja mi je pre samo mesec ili dva rekla da želi da menjam momke kao čarape i kulturno me uputila da treba da spavam sa njima? Slike od one noći kada sam izgubila nevinost su me naterale da napravim grimasu dok sam pokušavala da se suzdržim od vikanja.