Bolja ja

17

Nemam nameru da ustanem sa ovog mesta. Žena koja stoji iznad mene može da me gura svojim stomakom i kesama dokle god želi, ali ja se neću pomeriti sa ovog mesta dokle god iza mene ima još mesta. Kao da me je briga što su okrenuta na drugu stranu. Prva sam ušla i izlazim posle nje, s obzirom da mi je stan kod okretnice. Udarila me je kesom u glavu dok je pokušavala da se uhvati za rukodržač. Zar ne vidi u kakvom sam stanju?
Odavno se nisam osetila ovo. Pustoš u venama, rupu u srcu, a ipak bila je tu neka satisfakcija, ispunjenost. Ne znam kako da opišem. Žao mi je Derena, umirem od znatiželje da saznam njegovo ime, a kraj... Tako mirno i opušteno, umesto da me ostavi smirenom u meni gori žudnja hiljadu oganja da saznam šta je dalje bilo.
Izražavam se kao Nenad.
Zaustavila sam se. Kao Nenad. Zašto na pomen njegovog imena nešto u grudima se stegne? Postoji izvesna težina u onome što njegovo ime nosi, neki nalet mirisa za koje ne znam ni da li su oko mene ili u mojoj glavi, ali su tu. U mojim nozdrvama, sada ili kroz sećanja, osećam kako me odvlače. Šta mi se dešava?
Provukla sam ruke kroz kosu i naslonila laktove na kolena. Ne mogu da ne mislim o njemu, zašto?
Nikada se nisam osetila tako.
Neni *0*
Čujem da ideš na žurku večeras. Jedva čekam da te vidim! :* O, imaš i dva dečka! Čestitam! :*
Stegla sam telefon jače, o čemu ona to?
Neni *0*
Potrudi se da dovedeš samo jednog večeras, ne bi smo želeli da se susretnu. Ali možda se oni poznaju. Čak imate i trojke zajedno! Da nisi naravno Devica! L
Žena se odmakla od mene, a moj telefon je udario suprotnu stranu autobusa. Vozač je naglo zakočio i ja sam shvatila kako izgledam. Kao ludača koja ima nervnih problema. Čovek koji je sedeo pored mene osuđivao me je pogledom. Krivica i bes zbog krivice su se rojili u meni dok sam slušala vozača koji me tera iz autobusa. Izašla sam i držala telefon privijen uz grudi. Plačem. Zašto?
Jer u ovom telefonu postoji nešto dragoceno, jedna slika koju želim da sačuvam.
- Dunja! Večera!- stomak mi je zakrčao dok sam prekrštenih nogu crtala.
Jutros sam vratila Nenadu knjigu. Nije ga bilo u stanu, ne znam ni zašto sam se nadala. Nije bilo ni njegove bake, samo tišina. U knjigu sam pažljivo poređala crteže svih junaka koji se pojavljuju.
- Jedino žalim što nema slika. Znaš, samo okvirno što se likova tiče, ali želeo bih da vidim ta prostranstva. Zeleno jezero Dul Bar, ružičasti vrh planine Kejlov i njegovo selo... To mi nedostaje.- rekao je i prevrnuo se na leđa.
- Možda ti ih nacrtam, ako me zamoliš lepo.- coknula sam i on se nasmejao dok je gledao kako radim rad iz likovnog.
- Ti si posebna...
Zelena boja se razmrljala. Obrisala sam oči. Ostala su još dva crteža, mesto na kome se završava knjiga i još jedan portret njega. Iz nekog razloga ne mogu da ga nacrtam. Teško mi je da povučem liniju.
- Dunja! Večera!- ulazi u sobu i vrata se odbijaju o zid. Farba pada na pod.
- N... Ni... Nisam gladna...- promucala sam.
- Dobro.
Nije ni primetila. Pogledala sam na telefon. Dva sata da se spremim. Obrisala sam suze. Ekran je bio napukao, ali pored toga sve je ostalo sačuvano. Razvukla sam usne u osmeh i krenula ka kupatilu.
Zašto se i brinem da primete? Zašto se trudim da budem bolja kada me svako od njih vidi onako kako njemu odgovara?
Zbog osvete.
Voda je spirala težinu dana sa mene kada sam osetila iskru.
On je želeo da se osveti. Postao je isti kao onaj kome se sveti. Zašto?
Prosto je, kako to ranije nisam shvatila?
Isključila sam vodu i umotala se u peškir, pogledala sam se u ogledalo. Postao je Derenov ljubavnik kako bi otkrio njegove slabosti. Deren nikada nije bio prihvaćen zbog svoje orijentacije, što je njemu u njegovom selu delovalo smešno. Od sebe je napravio Derenovu najslabiju tačku, zato je onaj poljubac bio duševna smrt za Derena.
Sada. Nevena... Šta znam o njoj?
Izašla sam iz kupatila sa peškirom oko sebe. Nikada nisam bila tip osobe koji sumnja u sebe, ali sada sam u iskušenju. Ne znam da li mogu to da uradim. Proverila sam telefon. Nije prošao ni minut od poslednjeg trena kada sam pogledala. Šta očekujem?
Čudo, upravo to. Mokru kosu sam uplela u pletenicu oko glave, pažljivo da kratki delovi ne ispadnu i uzela fen, ovako će se razbarušiti i dobiti na volumenu. Ne sređuje mi se. Ne ide mi se.
Želim da ležim u sobi čitav dan i ne radim ništa.
Kao da iovako nešto radiš, imitirala sam mamin glas u glavi. Bubnji mi glava i ne mogu da čujem fen. Sklanjam ga od lica i gledam u ogledalo. Čuperci vire sa svih strana. Osećam kao da me je neko ošamario, bol se javlja u korenu moje glave dok čupam šnalice i gumicu.
- Zašto sam prokleto besna!?- vrisnula sam.
Opet plačem, sklupčala sam se na stolici dok je Betoven svirao u pozadini. Zvuk me uspavljuje dok brišem suze koje ne planiraju da se zaustave.
- Dunja! Operi sudove od večere.
- Ali ja...- zaustavila sam se.
Ne primećuje, naravno da neprimećuje da ovih sedam dana ne večeram i da za ručak jedem pet lanenih pločica. Moram da skinem ovo salo. Moram da uložim u sebe..
Trgla sam se iz razmišljanja i pogledala u ogledalo, isplela sam pletenicu uz glavu duž desne strane i prebacila šiške na levu, stavila sam rajf na glavu da sprečim moguće katastrofe i krenula sa šminkom.
Ne znam da li sam jedina osoba, ali volim da se šminkam, dokle god sa tom šminkom ne moram nigde da izađem. Ne osećam se prirodno. Ne osećam se kao ja.
Ali ti nisi ti, ti si bolja ti.
Kada se samo setim koliko je prosto zvučalo ranije. Gde se izgubila ta prostota reči i istinitost namere? Opet zvučim kao Nenad.
Moja ruka je strana u njegovoj. Nije mi poznat dodir njegovih dlanova. Muzika me nosi, kao i uvek, ali nije prirodno. Pušta moju ruku i obavija me oko struka. Privlači me, znam šta to znači. Želim da ga gurnem, ali ne mogu. Ne smem.
Usne mu imaju strani ukus.
_____________________+_+_+_+_+_+__________________________________________________
Hello! Ovo ću samo da ostavim ovde...