Ares
Bio sam budan od sedam sati. Podigao sam se sa kauča u sedeći položaj i bacio pogled na Bjanku koja je sasvim prikladno spavala na stomaku a šorc joj je bio uvučen u guzu. Odmahnuo sam glavom sam za sebe jer nakon sinoćnjeg poljupca, nema nazad. Da se vratim na trenutak na poljubac. Jebote. Poljubio sam Bjanku, princezu od Velsa. I to ne samo da sam je poljubio već sam je postavio da mi sedi na kurcu i tako se uveri u ono što zaista želim. To je bilo ravno fantaziji. Da se ne lažemo, Bjanka je izgledala previše jebozovno za svoje dobro. Mislim da je donekle i bila svesna svog izgleda što sam potvrđivao svaki put kad bi obukla nešto tesno ili minijaturno ali siguran sam da nije imala jebenog pojma kako je na mene uticala. Da, bio sam kulturan i kavaljer i gospodin i džentlmen i dodajte na to svaki opis poštenog muškarca ali u suštini sam bio samo muškarac. Vrlo svestan njenih oblina, duge kose i savršeno punih usana koje su kad tad morale da se nađu oko moje kite. Godine gledanja njenih slika po novinama, zatim ovo vreme koje smo proveli zajedno u kojem se ona potrudila da mi pokaže svaku tesnu krpicu koju ima i narednih par meseci koje ćemo tek provesti, samo su me mučili jer nikad u životu nisam želeo nešto kao to da je kresnem. A što se tiče samog poljupca, morao sam da budem iskren prema sebi i priznam da nikada nisam uložio toliko truda u neki i definitivno me nijedna žena nije poljubila kao Bjanka. Na stranu seks koji mi se vrzmao po glavi devedeset posto vremena dok sam u njenom društvu, onih deset posto sam razmišljao kako mi se konačno ispunila fantazija.
Znao sam da od danas nema vraćanja na staro i znao sam da će se probuditi zbunjena ali delio sam to osećanje. Bjanka se promeškoljila i rastegla po krevetu kao mačka a onda skočila i dolepršala do mene. Imala je onaj izraz lica koji me je ložio do bola. Kao da je ona ta koja će mene jebati i kao da sam ja trinaestogodišnji dečačić koji još uvek nije naučio da drka.
- Jutro lepotančiću. - a taj jebeni nadimak ću isterati iz nje svega mi na svetu.
- Jutro princezo.
- Kako si Ares?
- Odlično, a ti?
- Isto odlično. - dodao sam joj šoljicu sa kafom i nacerio se. Hajde Bjanka, izgovori to, nije tako strašno. Ona je zurila u mene i opet sam se zapitao kako je moguće da je neko toliko lep. Plave oči su joj bile sanjive, usne otečene a kosa čupava. Imala je brazdu na obrazu jer je spavala na ruci i skroz je izgledala kao prizor koji bih voleo svako jutro da vidim čim otvorim oči. Iako sam svesno znao da od toga nema ništa.
- Isplovljavamo?
- Da. Šta ćemo da jedemo?
- Proveriću jahtu ali mislim da ima hrane unutra.
- Ok, idem da se spremim. Moram da piškim, ako nije problem izađi napolje.
- Naravno princezo. - zamahnula je kosom koja me je ošinula po licu i tiho sam se nasmejao. Dao sam joj privatnost i proverio jahtu i kao što sam pretpostavio bila je dobro opremljena. Ona je izašla skockana u letnju haljinu i torbu i uopšte mi nije bilo jasno zašto kad će do kraja dana jahati ne samo po talasima već i po meni. Mogla je oboma da nam uštedi vreme i pojavi se gola. Pomogao sam joj da se popne na jahtu i otišao u vikendicu da pokupim od stvari šta mi treba a onda joj se pridružio i isplovio.
Bjanka je narednih sat vremena bila tiha, sunčala se u nekom minijaturnom kupaćem a onda nervozno spremala sendviče dok su joj se ruke tresle. Znao sam da joj se milion stvari vrti po glavi, često je gledala i u mene ali sam je kulirao.
- Hej hoćeš da stanem ovde negde i da plivamo?
- Ovde? Poješće nas ajkule Ares. - prevrnuo sam očima.
- Neće.
- Dobro onda. Kako želiš. Ti ćeš biti kriv. - ugasio sam motor i obezbedio jahtu a onda joj se pridružio na palubi dok je jela. Podelili smo obrok, što je bilo nekako simpatično a onda je ona naglo ustala i skinula haljinicu preko glave. - Idemo? - nacerila se i samo zaletela i na glavu skočila u vodu. Kad je izronila nasmejala mi se tako blještavo da je bilo ludo. Skinuo sam majicu i skočio pored nje a onda je ona doplivala do mene i prsnula me vodom. Sa jebenim pogledom ispod trepavica. - Lepo si raspoložen lepotančiću?
