Bjanka
Prošlo je mesec dana od Arnoldove posete i od kad sam ostala bez ijednog penija. Nisam bila toliko jadna pa da prodajem svoj nakit i garderobu jer želim da se pobrinem sama za sebe. Nije se radilo o sentimentalnom osećaju prema tim stvarima već sam prihvatila Aresovu pomoć jer smo se voleli i bili zajedno. On je finansirao kiriju za moj stan i hranu, izlaske kojih nije ni bilo puno jer smo oboje bili izgubljeni u mislima i pomogao mi oko nekoliko plata koje nisam uspela da isplatim proteklog meseca. Osim toga, dobila sam menstruaciju i saopštila to Aresu ravno. Nisam bila ni luda ni glupa pa da zbog toga skačem od sreće i to ispred njega. Iako mi je duboko laknulo kad sam ugledala krv. On je bio muškarac koji me je voleo i koji bi verovatno izmislio hiljadu i jedan razlog zašto je potpuno uredu da nas dvoje dobijemo dete i ostale gluposti. Neke stvari nisu mogle da se poklope i srede. Za neke stvari rešenje nije postojalo koliko god mi želeli da ga nađemo. Ta priča između nas dvoje i neminovni kraj kojeg smo od starta oboje bili svesni a sada ga Ares ignoriše je bilo staro sranje. Više mi je i dosadilo da se ponavljamo i da se Ares ponaša kao da ga ništa od toga ne dotiče.
Međutim, prećutala sam mu još jedan razgovor sa Arnoldom, nekoliko dana nakon onoga kad mi je saopštio da nemam prava na novac. Bila sam užasno raspoložena i dok sam se vraćala iz škole nisam pravo otišla kući nego sam skrenula u pravcu Arnoldove kuće. Nisam ni znala zašto idem tamo i šta ću mu uopšte reći. Onaj plitki deo mene je hteo da urla zbog novca. Jebalo mi se za novac zbog mene lično, osim što mi je bio neophodan da bih finansirala stvari i ljude koje inače finansiram. Bila sam donekle dobra osoba i imala sam fantastičan osećaj kad nekome pomognem i vidim sreću na tuđem licu ali nije se radilo samo o tome. Svaki razgovor sa mojom mamom dok je bila živa se svodio na to. Govorila je da postoje ljudi sa puno novca ali su prokleti jer nemaju empatiju. Rekla mi je da čovek nije potpun ako ima puno ali u srcu nema želju da pomogne drugome. Kroz svoje humanitarne organizacije i ovako što sam pomagala ljudima osećala sam se bolje znajući da neko zbog mene ima lek ili hranu. Bebe su dobijale pelene i lečenje a majke koje nisu mogle da doje formulu. Neku decu sam slala na operacije koje država nije htela da finansira. Nije mi bilo bitno da me vole i veličaju ali abnormalna količina novca koju sam imala je imala dobru svrhu i to je bio dobar osećaj. To mi jeste pružalo dobar osećaj ali volela sam da zamislim da me mama odnekud posmatra i da je ponosna na mene. Radila sam iste stvari kao ona i kad bi me neko od ljudi poistovetio sa njom moja duša bi procvetala. Kad sam ušla u Arnoldovu palatu zatekla sam njega i Natašu u dnevnom boravku kako gledaju neku komediju. Svinjasta maćeha je urlala od smeha i cela situacija je bila komična jer su radili nešto tako ljudski kao što je smejanje i gledanje filmova. No odmah sam se setila da su ubili moju mamu potpuno hladnokrvno i došlo mi je da im olupam televizor o glavu. Arnold se iznenadio kad me je video. Natašu sam oterala iz dnevne sobe vređajući je na osnovu njene ličnosti dok je Arnold coktao u neodobravanju. Sela sam na kauč pored Arnolda i potapšala ga po kolenu malo jače nego što je očekivao. To je bio prvi fizički kontakt nakon onog šamara koji mi je lupio. Razgovor sam započela time da mi ne pada na pamet da se udam za bilo koga a završio se tako što mi je rekao da zna za mene i Aresa, pokazao mi je nekoliko slika na kojima se ljubimo a koje je uslikao njegov privatni detektiv i kako moram da ga ostavim što pre i udam se, inače će Aresov posao propasti a on otići u zatvor zbog pronevere.
Vratila sam se kući to veče i potpuno ignorisala činjenicu da sam u ozbiljnom problemu. Nakon ovih mesec dana sam se stvarno trudila da budem nasmejana i pozitivna iako mi nije bilo do života ali nisam htela da to malo zajedničkog vremena koje nam je preostalo provedemo depresivni i u odvojenim sobama.
Morala sam da napustim Aresa i tu nije bilo dileme. Nažalost, on je bio u nekom modu savršenog muškarca što je sve činilo gorim. Obasipao me je sitnicama, kupovao mi omiljene slatkiše, punio mi kadu, češljao mi kosu i mazio me dok se ne uspavam. Obožavao je moje telo na načine na koje nisam mogla ni da zamislim, činio da se osećam tako smireno i dobro i moja duša je bila na ivici da se rasprsne a ja da završim u ludari. Kako ću preživeti njega? To je bilo pitanje koje me je danima morilo. Kako da preživim svoj život, koliko god godina da mi je ostalo do smrti a da njega nema u mom životu. Ares je moj najbolji prijatelj i ljubav mog života. Nisam htela nikoga drugog. Samo sam htela njega i da ispred televizora sedim sa njim dok on iz sve snage pljuje po mojim rijaliti programima ili da ga gledam kako vatreno navija dok gleda fudbal iako mu tim gubi. Htela sam običan život i skroz neobičnog muškarca. Nisam bila spremna da ga ostavim i podredim svoj život Arnoldu i nekom nebitnom vojvodi ali sam morala.
