Bjanka
Pozvana sam od strane Arnoldove domaćice na večeru. Rekla je da princ ima nešto da mi saopšti i da se pojavim večeras u sedam. Radovala sam se tom skupu prilično, što znači da bih radije hodala po staklu nego večerala sa njim i Natašom ali ko me je pa šta pitao. Tako da sam se spremila najbolje što sam mogla a to je podrazumevalo onu droljastu haljinu koju mi Ares nije dozvolio da nosim u klub, najviše štikle koje sam imala i tešku šminku. Naprskala sam se parfemom toliko da se stvorio oblak oko mene i pridružila Aresu u dnevnoj sobi. Juče i danas smo bili u lošim odnosima što je značilo da me je on opet ignorisao a ja sam se svim silama trudila da mu se popnem na glavu pitanjima i komentarima. Morala sam da odputujem malo i bilo me je baš briga što je on hteo da se valja sa onom grkinjom.
Izašla sam iz sobe a on je bio na kauču i pregledavao neka dokumenta, nije ni podigao glavu da me pogleda. Verujem da je bio ljut ali bila sam i ja.
- Spremna?
- Aha. - konačno je podigao glavu i opet nije bio impresioniran mojom haljinom.
- Opet si to obukla?
- Očigledno.
- Ne može.
- Idem u porodični dom na večeru a ne u klub.
- Uredu ali ja sam ti rekao da to nije krpa za napolje nego za spavaću sobu. Idi presvuci se.
- Ne.
- Presvuci se ili ne ideš nigde.
- O majke ti Ares, ne idem nigde? Arnold me očekuje a i ne možeš da mi zabraniš da odem kod njega.
- Pa on neće ceniti da te vidi tako obučenu a ja ne želim da kompromitujem svoj položaj i dozvolim ti da u tome napustiš stan. Brukaš se. - slegnuo je ramenom i nastavio da bulji u svoje papire.
- Još uvek slobodna zemlja muškarčino.
- Jebote rekao sam ti da se presvučeš šta tu ne razumeš?
- Nateraj me Ares! - krenula sam ka ulaznim vratima. Bila sam nervozna. Ekstremno nervozna. Više od nedelju dana bez Arnolda i glupe drage maćehe mi je preokrenulo život iz korena. Imala sam utisak da mogu da dišem. Nisam se radovala da opet gledam njihove glupe face i slušam o tome kako sam izgubljen slučaj i nikako nije pomagalo što me je i Ares sada uhvatio u mašinu. Taman što sam uhvatila kvaku on me je stegnuo za mišicu. Iznenadila sam se. Niko me nikad nije dodirivao bez moje saglasnosti i ovaj potez mi se uopšte nije svideo. Da, htela sam njegove ruke po sebi da se ne lažemo ali u svrhu seksa a ne u svrhu da mi nešto zabrani. A i ovo me je podsetilo na Natašu koja je mislila da ima neko pravo nada mnom dok sam bila mlađa i večito me vukla za ruku. Naravno, nikad kad je Arnold bio tu. - Miči ruku sa mene.
- Idi i presvuci se.
- Skloni ruku Ares. Jel misliš da imaš neko pravo da me dodiruješ? - odmah ju je sklonio, kao da se opekao. Znala sam kako delujem. Nabacila sam onu kučkastu facu kao da je on ispod mog nivoa i pogledala sam ga sa gađenjem. Nije trebao da mi naređuje i vraća me u prošlost.
- Sebi praviš štetu.
- To nije tvoj jebeni problem. Polazi. - Ares je bio ukopan i streljali smo se pogledima. Nisam htela da budem gruba ali emotivno sam bila rastresena a on me je ubijao u pojam sa prokletom haljinom. Pritom znala sam šta me čeka kod Arnolda. Ares nije nužno bio loš tip, štaviše nije mi smetao uopšte. Osim što sam parila oči njegovim izgledom i uživala u njegovom muževnom mirisu, imala sam utisak da sam mu zapravo bila simpatična i nije me terorisao kao moja porodica. No, sada mi se nije igralo sa njim kada mi je psiha bila poljuljana.
