Bjanka
Pozvonila sam dva puta i nakon nekoliko minuta sam čula ciku i ispravila ramena. Vrata mi je otvorila Aresova supruga. Bio je dan i sada sam bila u boljem mentalnom stanju nego prošlog puta i dobro sam je pogledala. Kosa joj je bila kratka, zavezana gumicom za kosu i kad je okrenula glavu ka jednoj od beba videla sam da ima tetovažu ruže na vratu. Crnka je bila zaista lepa, mlada ali i umorna što joj je davalo neki seksi izgled lica. Imala je usta napunjena filerom ali vrlo malo i ne neukusno. Bila je malo viša od mene, zgodna i obučena u usku majicu bez grudnjaka i šorc. Bebe su joj bile na kukovima i pamučna pelena joj je bila na jednom ramenu. Ova žena je bila majka Aresove dece. Imala je neke mačkaste crne oči, senzualna usta i podsećala je na Megan Foks. Lako sam mogla da zamislim Aresa koji se lomi da je odvede u krevet. Imala je izgled zavodnice, seksi žene vrlo svesne sebe i bezobraznu bahatu facu koja je mamila muškarce kao sirena. Ili sam to sve umislila. No, bila je lepša od mene u svakom smislu mada to nije bilo ni važno. Nosila je u stomaku njegovu decu i rodila ih. Znajući Aresa nije postojala žena za njega koja je bila lepša od nje.
- Sì? - nije me prepoznala. Ovog puta sam bila u lepoj svetlo plavoj letnjoj haljini koja je prekrivala moj kostur i padala mi do zglobova. Nosila sam bele sandale na štiklu, bila sam isfenirana i imala sam bele naočare za sunce koje sam podigla na vrh glave ali idalje me je gledala bledo.
- Zdravo, žao mi je ne govorim italijanski. Treba mi Ares, da li je kod kuće? - lagano je izdigla obrvu ali jebote, stvarno nije bilo potrebe za tim, već je pobedila.
- A ti si?
- Bjanka.
- Bjanka ko?
- Stara Aresova prijateljica iz Londona. Volela bih kad bih porazgovarala na kratko sa njim. Da li je tu? - ona obrva joj je idalje bila podignuta i nije mi promaklo kako me je odmerila od glave do pete.
- Da tu je, ne znam da li je zauzet nečim. A i uskoro idemo i...
- Neću vam oduzeti puno vremena, obećavam. - u tom trenutku je Ares stao iza nje. Nije delovao iznenađeno što me vidi a to me je umalo nasmejalo. Luda i opičena Bjanka bez osećaja za kulturu opet mu se pojavljuje na vratima. Izgledao je tako ravnodušno, snažno i bolno prelepo. Pogledala sam ga u oči i progutala knedlu. Morala sam da spustim pogled. Odjednom je navala emocija protutnjila kroz mene i nisam bila sigurna da ću uspeti da zadržim suze. Nisam htela da plačem ispred njegove supruge i dece iako sam to zaslužila.
- Bjanka, otkud ti?
- Jel možemo da razgovaramo?
- Zašto?
- Htela bih nekoliko informacija da ti prenesem. - to je bilo glupo što sam rekla. Zvučalo je kao da imam neke informacije od značaja za Aresa. Slagala sam ispred njegove žene a to je bilo tako jadno. No, nisam mogla da se nateram da preformulišem rečenicu u htela bih da ti kažem nekoliko stvari. Ko sam bila ja da mu govorim nekoliko stvari u njegovoj porodičnoj kući dok je provodio vreme sa ženom i decom. Ovako sam zvučala kao da sam poslovno došla i crnka je vidno opustila ramena. Očekivala sam da će Ares reći nešto u fazonu odjebi Bjanka mi nemamo o čemu više da razgovaramo ali me je iznenadio. Da me je odjebao, crnka bi znala da smo delili neku prošlost. Ovako, uzvratio mi je ljubazno i poslovno i to me je dotuklo. Nije hteo da ona zna. Zašto i bi? Nisam bila niko da bi zbog mene kvario porodičnu idilu za koju se izborio.
- Da, naravno, mislio sam da ću primiti mejl no dobro. Hajde uđi, možemo u bašti da razgovaramo. - propustili su me da uđem u njihovu kuću ali sam se trudila da ne razgledam. Makar ne ispred nje. Crnka je nestala negde sa bebama dok sam ja pratila Aresa kroz ogromnu dnevnu sobu. Izašli smo na terasu i seli za sto na kome je stajala prazna čaša i puna pepeljara. Samo smo ćutali dok je on nešto tipkao na telefonu ali je tišinu prekinula njegova žena koja je stala na vrata.
