Ares
Dan treći. Mislim da sam na ivici da skrenem. Kunem se svim svetim da nikada u svom tridesetpetogodišnjem životu nisam upoznao nekoga ko je naporan upola kao što je Bjanka. Prvo, ona zaista nikad ne zatvara usta. Drugo, toliko je plastična i pritom ne mislim na spoljni izgled i treće razmažena je do bola. U ova tri dana smo proveli puno vremena zajedno i nisam siguran da ću moći da izdržim dogovorenih šest meseci a ja sam deset godina bio jebeni legionar u Francuskoj.
Konačno se iselila is Arnoldovog doma i uselila u svoj stan. Mala princeza je izabrala penthaus u jednoj od zgrada novogradnje gde je cela jedna strana bila u staklu. Jedan zid od dnevne sobe, spavaće sobe i kupatila su bili od stakla i imao sam utisak kao da sam napolju sve vreme. Stan se nalazio u Čelziju i naravno da je princeza morala da izabere i luksuzno naselje za život. Dva dana su dolazili kamioni mog prijatelja Lijama i istovarali gomilu njene odeće, torbi i cipela. Majstori i enterijeristi su patrolirali stanom, unapred bezbednosno provereni i konačno večeras je sve bilo gotovo. Morao sam da priznam da je stan uredila vrhunski iako je sa pripremljenim planom došla kod enterijeriste u salon.
Bilo je devet sati uveče i mogao sam da kažem da od danas živim sa princezom od Velsa. I to narednih šest meseci. Sedeli smo u dnevnoj sobi i iako mi je ona gostoljubljivo ponudila gostinjsku sobu odbio sam je. Kriviću se na kauču u dnevnoj sobi jer će mi tako biti lakše da je kontrolišem u slučaju da odluči da u sred noći izađe u provod. Jedva sam gledao na oči i samo sam hteo u krevet ali Bjanka je imala energije više nego petoro trogodišnjaka i nije delila moj entuzijazam.
Sedela je na kauču podvijenih nogu i gledala Kardašijanke koje su se svađale. Nisam pratio dešavanje na ekranu ali sam shvatio da je neku od njih muž prevario i sad sve plaču zajedno. A najgore od svega je bilo što se Bjanka odvaljivala od smejanja.
- Kakve glupače. One plaču što je Kloi prevario dečko a ceo svet je znao da je on švalerčina. Šta je pa očekivala od njega. Jebote nekad su žene tako glupe, misle da su nešto posebno i da mogu da promene tipa kojem je u krvi da skače sa cveta na svet. Jebote, nisi posebna. - nisam taj monolog prokomentarisao. Razgovor o Kardašian sestrama je bio nisko na lestvici mojih interesovanja i dovoljno loše je bilo što sam znao uopšte ko su one. - Hej lepotančiću gladna sam. Jel znaš da kuvaš?
- Znam.
- Pa hajde nam napravi nešto da jedemo. Ili da poručimo nešto?
- Nisam tvoj kuvar princezo. Poruči šta želiš.
- A ti?
- I ja ću poručiti šta želim. Jel moram sve baš da izgovorim?
- Aha. Šta umeš da spremaš?
- Sve.
- Ja ne znam skoro ništa, nikad nisam imala potrebe da kuvam. Hoćeš da popijemo nešto?
- Ne.
- Jel ja smem da pijem?
- Smeš.
- Nećeš me ocinkariti kod Arnolda? - nikako mi nije promaklo kako je svaki put oca nazvala po imenu ili po tituli.
- Ne. U svojoj kući možeš da radiš šta hoćeš a kad izađeš u provod nema alkohola. Naravno ni ovde ne možeš da popiješ flaśu vodke i završiš na ispiranju.
- Ako se napijem možda te spopadnem.
- Daj molim te više prestani. - poznavao sam je svega par dana ali sam imao utisak da je poznajem ceo život. Bjanku sam doživljavao kao štene Jorkširskog terijera. Napadno, dosadno, večito grize ali potpuno bezopasno. Zavodila me je, u nedostatku boljih reči, skoro po ceo dan da to više nisam ni registrovao. Uopšte mi nije bilo jasno kako su ona dva majmuna uspela da padnu na nju tako brzo. Bjanka je bila vrlo otvorena ali njeno nabacivanje ekstra neukusno i zaista me nije privlačilo ni najmanje. Nije mi bio stran pojam seksa na jedno veče, šta više uživao sam više u tome nego u produbljivanju odnosa sa nekom ženom ali sa njom je ta zamisao bila nekako bezveze. Nisu me privlačile žene koje su hodale polugole, pile više od mene i govorile jebanje u svakoj rečenici. A ona je to sve radila. Zapravo nisu me privlačile na duže staze ali za jednokratnu zabavu da. Ali Bjanka me uopšte nije privlačila iako je imala stvarno dobre noge i lepo lice.
