Ares
Polupao sam pola kuće. Kad se Violet uveče vratila kući i zatekla me mrtvog pijanog kako ležim na podu i zurim u jednu tačku, ostavila je blizance u njihovu sobu i polila me činijom ledene vode. Nije mi bilo bolje. Usna mi je otekla i kad bih progovorio otvorio bih ranu i to mi je bio jebeni podsetnik da je Bjanka bila ovde. Ujela me je toliko jako da sam mislio da mi je otkinula parče mesa. Bjanka. Jebena ludača, egocentrično i razmaženo čudovište. Ali, Bjanka me je poljubila. I jebeno ugrizla. Na tepihu je još uvek bilo nekoliko kapi moje krvi a Violet sam prodao priču o okrnjenoj čaši i da sam se tako posekao. Prihvatila je to. Stvar sa Violet je bila ta da je ona toliko bila ušuškana u naš život da nije bila tipična devojka. Nije bila ljubomorna, Bjanke od jutros se nije ni setila i samo je mislila da sam u još jednoj depresivnoj fazi i da sam se zbog toga napio. Nije se čak ni naljutila jer nisam pogledao bebe kad je došla kući. Damjano i Lira. Dva mala savršenstva koja nisam voleo. Nisam znao u čemu je moj jebeni problem ali dok sam gledao Violet kako rola tepih koji je smrdeo na viski i skuplja staklo i ramove za slike koje sam polupao zurio sam tako intenzivno u nju i samom sebi naređivao voli je. Jebote nisam mogao da je zavolim i ozbiljno sam bio zabrinut za sebe zbog toga. Lepo je izgledala, bila je pametna i zabavna, dobra majka i tretirala me je kao kralja. Imala je jebeno i previše razumevanja i bila je u svakom trenutku spremna da mi udovolji. Fina žena, divna osoba a u meni nije budila baš ništa. Po glavi mi se motala Bjanka i njena histerična ličnost, mazohizam i sadizam koji su se preplitali zavisno od njenog raspoloženja i tako jebeno puno ljutnje i mržnje. Bila je kao bomba, kad bi eksplodirala bila bi u stanju da uništi manje selo i samo sam hteo da je tucam dok se ne sruši. Imao sam skoro četrdeset godina i peripetija mi je u životu bilo i previše. Trebao sam da naučim konačno da cenim to što imam i povedem računa da ne sjebem mir koji imam. Međutim ja sam hteo Bjanku, njene ružne reči, mržnju i tesnu picu. Hteo sam da je zadavim i ubijem, hteo sam da je obožavam i oženim. Hteo sam da je napumpam i nateram da mi rodi najmanje petoro dece i da joj nikada ne dozvolim da ne bude trudna. Hteo sam da je koristim na svaki jebeni način i da je pokidam iznutra i izvadim joj srce. Hteo sam sve. Hteo sam da je ponovo čujem kako govori da me voli i da se kaje. Hteo sam njenu bol da preuzmem na sebe i dam joj period mira. Hteo sam jebote Bjanku, tako ludo, nenormalno i jako. Hteo sam je svaku noć uz sebe i da se budim svako jutro pored nje. Hteo sam njene bebe i njen prsten na ruci. Hteo sam da joj ispred boga obećam večnu ljubav i zakunem se svojim životom da ću je voleti. Puno stvari sam hteo. No, Violet me je postavila na krevet i kad sam podigao glavu njeno lice je bilo to koje je bilo iznad mog. Zabrinuto, tužno i na njemu je bilo previše ljubavi. Kako je mogla da me voli jebote kad sam bio potpuno sjeban sa gomilom psihičkih problema i samo jednim imenom u mislima. Kako nije osećala da je ne volim i da je zapravo ne želim. Svaki poljubac i svaki jebeni dodir koji je dobila od mene je bilo moje zamišljanje Bjanke. Jebao sam je žmureći jer mi je tako bilo lakše da je zamislim. Kad bi progovorila u toku seksa, njen glas me je ranjavao i mislio sam da ću se ugušiti.
- Šta se dešava sa tobom Ares?
- Pijan sam. Ništa se ne dešava.
- Zašto si pijan Ares?
- Jel mi potreban razlog Violet? Bio sam sam kod kuće i bilo mi je dosadno.
- Zašto si polupao pola kuće?
- Sapleo sam se.
- Sapleo si se jebote? - a onda se nasmejala kao da je bilo totalno ludo što sam se pijan sapleo i razlupao televizor i komodu na kojoj je stajao. Lako mi je verovala. Kako je mogla da mi veruje tako olako i da jebeno ne vidi koliko nisam tu sa njom u sadašnjosti.
- Aha. Spava mi se Violet i muka mi je.
- Mogu da se pobrinem za tebe. - te reči su me podsetile na Bjanku jer je često to govorila. Pobrinuću se za tebe ljubavi jer ti to radiš za mene svakog dana. Bjanka tada nije mislila na seks. Violet jeste. Bjanka se brinula za mene na hiljadu različitih načina. Kao ljubavnica, kao supruga, kao najbolji prijatelj, kao sestra i roditelj. Bila je moj vetar u leđa, večiti optimista i čuvala me je onoliko koliko je kao žena mogla. Tako sam je jako voleo idalje da me je svaki udah rezao po plućima. Bilo je vreme da priznam da ne mogu da živim više ovako. Nisam znao kako da napustim Violet i blizance. Kako da joj kažem da se iseli iz moje kuće nakon godinu ipo dana jer ova kuća nije njena nego Bjankina. Svaki ćošak je bio Bjankin, svaka moja misao je bila Bjankina i jebote, nisam mogao više bez nje.
