Ares
- Da, cena mi odgovara. Za koliko vremena biste mogli sve da odradite?
- Najduže šest meseci.
- Zašto toliko? - hemijsku koju sam držao u ruci sam polomio na dva dela. Bio sam nervozan, dobio sam loše vesti i nikako mi nije pomagalo što je Karolina iz građevinske firme koju sam unajmio razglabala naširoko osnovne informacije.
- Pa to što tražite je veliki projekat gospodine Hant. Ne radi se ni o finansijama, ovo je standardna procedura. Neki materijali se čekaju i po mesec dana.
- Dobro, shvatam. U redu je, ogovara mi. Poslaću vam u toku dana uplaćenu fakturu i računam da smo sve dogovorili kroz idejni projekat.
- Svakako. Pozdrav gospodine Hant.
- Pozdrav Karolina. - prekinuo sam vezu i zabuljio se u jednu tačku. I to sranje sam rešio. Već je bilo prilično kasno i iako mi se Bjanka nije celo veče javila znao sam da je u stanu i da se duri kao neka klinka jer danas ceo dan radim. Pokupio sam ključeve od auta i telefon i odjurio iz kluba. Vozio sam do kuće brže nego što je trebalo jer ceo današnji dan je bio sranje i trebala mi je Bjanka da me smiri i kaže da je sve uredu.
Ušao sam u stan a ona je bila u jednoj od onih seksi kućnih haljinica sa peškirom na glavi i kad me je videla odložila je telefon na kauč i naglo ustala. Bila je nervozna a pretpostavio sam i zašto. Danas dok sam pio kafu na poslu prelistao sam dnevne novine i naišao na objavu o veridbi Bjanke i onog seronje Matea. Znao sam da je to Arnoldovo delo i toliko mi je to sada bila daleka i nebitna misao jer sam samo trebao nju. Došla je do mene dok sam se izuvao i naslonila na zid sa prekrštenim rukama. Jedna plava obrva joj je bila izvijena a usne napućene. Bila je sprema za svađu. I tako prokleto seksi. No, to tako neće moći i sam sebi sam obećao da ću je noćas razvaliti od jebanja čisto zbog te njene bahate face.
- Kasno si došao kući Ares.
- Radio sam Bjanka.
- Usamljena sam bila večeras. Mnogo radiš. Izlaziš sa onim seronjom Žanom Berdjeom. Visiš u Sunset-u za šankom dok zgodne klinke obleću oko tebe. Više me ne jebeš svaku noć. Ne ispunjavaš moje potrebe. Da nastavim dalje ili ti je sve jasno?
- Kladim se da jesi bila usamljena. Nešto mi prebacuješ? - otkopčao sam par dugmića košulje i skinuo sat koji sam bacio na komodu pored vrata. Opušteno sam razgovarao sa njom ni malo potrešen njenim optužbama. Bjanka je bila moja i trenutak kad budem uronio u njenu vrelu pičkicu zaboraviće da je ikad bila ljuta. - Bila si dobra devojčica danas?
- Ja sam uvek dobra devojčica Ares. I da, naravno da ti prebacujem. - jebote ovo me je ložilo. - Kakav ti je bio dan?
- Usran.
- Gledao si vesti? - jesam.
- Nisam stigao. Nešto bitno?
- Ne. Dozvoli da se pobrinem za tebe.
- Hajde dušo. Pobrini se za mene kao prava dobra ženica. - Bjanka se štrecnula i to mi nije promaklo. Nisam bio ljut na nju, više nekako iznerviran ali trenutno mi je bila potrebna njena blizina i njen dodir i potencijalna svađa je mogla da pričeka. Pritom, Bjanka nije bila kriva ni za šta jebote. Bila je žrtva svog sjebanog oca isto koliko i ja. No, zasigurno sam znao da niko ne vlada večno prema tome i Arnoldovoj vladavini će uskoro doći kraj. Ako budem imao sreće, to će biti mojih ruku delo. Bjanka me je povela u spavaću sobu i gurnula da sednem na krevet a onda se spustila na kolena i otkopčala mi šlic. Moj kurac ju je veselo pozdravio kroz bokserica a ona je prešla noktima preko njega. Skinula mi je pantalone i bokserice i gurnula me da legnem a onda ustala i skinula minijaturnu haljinu preko glave. Kosa joj je bila mokra i lepila se za njene sise ali ju je prebacila na leđa i oslobodila mi pogled. - Volim što nemaš gaćice.
