Bjanka
Imala sam osam godina i igrala sam se u dvorištu. Moja mama je nešto pričala sa Vilijamom oko cveća a ja sam jurcala po travi i jurila leptira. Sećam se da nikad nisam videla baš takvog leptira. Bio je teget i krila su mu se presijavala na srebrno. Ja sam bila očarana i htela sam ga za sebe kao kućnog ljubimca. Moja mama je odmahnula glavom uz osmeh i objasnila mi da ne mogu da zarobim leptira jer to nije fer prema njemu. Ali, ja sam ga želela. Imala sam sreću da ga ulovim i držala sam ga između dlanova dok sam trčala ka mami da joj pokažem. Vilijam me je gledao sa osmehom ali on je uvek bio takav. Bio je fin prema meni i stalno mi se naklanjao kad bih prošla. Zbog toga sam se osećala jako važnom i velikom. No, mama je otvorila moje ruke i leptir mi je pobegao. A onda sam naučila jednu važnu lekciju koje sam nažalost bila prinuđena da se setim mnogo godina kasnije. Tada je mama rekla: Bjanka, znam da ga ti voliš i želiš ga za sebe kao ljubimca. No, njemu je mesto napolju. Nekad volimo nešto ili nekoga jako ali moramo da budemo jači od te ljubavi i pustimo da ode od nas ako je za njega to bolje. Nije ljubav kada je nešto na silu. Shvataš? Nisam shvatala apsolutno ništa. No, leptir je već davno otišao tako da nije imalo ni veze.
Mnogo godina kasnije setila sam se majčine lekcije. Ares je bio moj leptir. Htela sam ga sebe ali njemu je bilo bolje negde drugde. No, na njemu nisam mogla ni da primenim silu čak iako sam želela. Dok sam sedela u avionu i putovala ka Londonu, piljila sam u oblake i suzdržavala se da ne zaričem na sav glas. Ares je imao ženu i dve bebe. Ares je nastavio dalje. Ares je zalečio slomljeno srce i pregažen ponos, upoznao je nekoga i otvorio svoj um ka novoj ljubavi. Ta žena, njegova nova ljubav mu je rodila dvoje dece, blizance. Bili su porodica, smejali su se dok su stavljali bebe u autosedišta i posebno sam obratila pažnju kako ju je uhvatio za lice i strastveno poljubio. Za mene je sve bilo gotovo ali utehu sam pronalazila u njegovoj sreći. I tačno ono što sam rekla Arnoldu mogu da primenim i na sebe. Svako kopa sam svoju jamu. A moja je bila jebeno preduboka.
Pet sati kasnije sedela sam na londonskom aerodromu i piljila u sve te parove koji se rastaju ili sastaju, ljube i grle a neki i plaču. Moje ogavno raspoloženje je postajalo sve gore i shvatila sam šta mi je Ksenia pre dva dana rekla i zašto. Zovi me kad se vratiš. Ona je znala da njen sin ima decu i ženu ali nije htela da mi kaže. Omogućila mi je još jednu priliku da ga vidim i da se oprostim od njega i na tome joj hvala. Ali je odlično znala da ću se vratiti. Uzdahnula sam duboko a onda je pozvala. Sada mi je trebala majka. Ili prijatelj. Trebao mi je neko na čijem ramenu bih se isplakala jer poslednje dve godine sam plakala sama. Želela sam da me neko zagrli i pruži mi bilo kakvu utehu. Htela sam neke ohrabrujuće reči i obećanje da nije smak sveta. Zvonilo je tri puta kad mi se konačno javila.
- Bjanka?
- Jel mogu da dođem?
- Naravno dušo. Poslaću ti adresu u poruci i čekam te. - pola sata kasnije, Vilijam i Ksenia su mi otvorili vrata i nije mi promaklo kako Vilijam ne može da me pogleda u oči. Nakon uvrnutog pozdrava on je otišao a ja sam sedela sklupčana na kauču sa glavom u Kseniinom krilu i lila gorke suze. - Sad se isplači za sve Bjanka što te tišti i zvanično ćeš prestati sa tim. Moraš da jedeš i povedeš malo više računa o sebi. Mršava si, bleda si, izgledaš užasno i kao da nema trunke života u tebi. Šta ti je rekao Ares?
- Rekao mi je da mi je sve oprostio i zaželeo mi srećan put. Ima decu. I ženu. I ogromnu belu kuću sa dvorištem punim igračka za bebe. I njegova žena je došla do ulaznih vrata u kecelji i mirisala je na hranu koju je kuvala.
- Žao mi je.
- Kako je mogao da nastavi dalje? Kako je mogao jednog jutra da se probudi i da kaže aha danas je taj dan kad krećem ispočetka. Daću nekome priliku, biću srećan i napraviću nekoj ženi dete. Kako se probudio i odlučio da zaboravi sve što se desilo između nas. Zvala sam ga istog momenta kad je napustio moj stan Ksenia. Nije mi dao priliku da mu objasnim u kakvoj se situaciji nalazim. Nikad nisam planirala zauvek da ga napustim.
