Bjanka
Godinu dana kasnije
Noć kad je Ares napustio moj stan i svojom odlukom svesno izašao iz mog života, završila sam u bolnici. Kad je zalupio vratima iza sebe zavrištala sam kao ranjena životinja. Nikad me ništa u životu nije tako zabolelo. Nikada. Smrt moje majke je bila bolni udarac od kojeg se nikada nisam oporavila niti ću ali bila sam jako mlada i prvih par godina nakon njene smrti nisam toliko bila ni svesna. Ovo sada? Ovo je bilo užasno, imala sam utisak da mi se utroba kida i da ću umreti. Počela sam teško da dišem, koža me je svrbela i borila sam se za dah. Okrenula sam broj hitne pomoći i došli su za pet minuta. Imala sam klasičan napad panike. Dali su mi sedative i noć sam provela u bolnici. Ujutru su me pustili kući i rekli mi da se ne uzrujavam toliko. Kako da ne. Ne bih da zvučim kao kliše ali kakav je to moj život od sada kada nema Aresa u njemu? Šta sam to uradila jebote?
Zvala sam ga milion puta, slala mu mejlove i poruke, zvala sam Žana i zvala Sunset. Nisam mogla da dođem do njega. Njegovi roditelji su mi se javili na telefon nakon dvadesetog poziva. Vilijam mi je rekao da mu je žao zbog svega ali da mora da prekine jer je potreban svom sinu. Ksenia je plakala i rekla da je lepota u tome što svi imamo pravo na izbor. I da moj izbor mrzi. Naravno, otišla sam u njihovu kuću ali nije bilo nikoga. Znala sam da imaju negde van Londona vikendicu ali nikad nisam pitala gde pa je i to bio ćorsokak.
Zamišljala sam kako su njih troje tamo i leče Aresovo slomljeno srce koje sam slomila ja. A slomila sam ga znam to sigurno jer sam ga slomila i sebi. I to sve samo zato što sam htela da nas popravim, načinim javnima i porodicom. No, to je moralo da ide Arnoldovim putem a Ares to nije mogao da prihvati. I sada sam ja tako užasno sama.
Sedmog dana mog tugovanja i obilaženja Aresovog stana, klubova, agencije, roditeljske kuće i čak Žan Berdjejevog stana, posetila sam Arnoldovu palatu. Nataša mi se bacila u zagrljaj i čestitala na verdbi koja je samo osvanula u novinama bez mog znanja. Ali nakon Mateoovog kratkog poziva znala sam da je on znao unapred. Arnold ga je ubedio kako ga volim, a ja nisam porekla jer mi je tako bilo svejedno. Naravno, posed Mateovog oca u Mančesteru mu je bio vraćen. Jebi se Mateo. Mateo mi je bio trenutno toliko odvratan da bih ga ošamarila svaki put kad ga vidim. Svi su mi bili odvratni a pogotovu on koji se jebeno radovao našem venčanju kao da nismo bili zajedno pre milion godina i razišli se vrlo jadno i to na njegovu štetu. No, odlučila sam da ću biti dobra mlada iako mi se povraćalo.
Taj dan, ušla sam u salon gde su njih dvoje sedeli i nakon Natašinog grljenja obratila sam se Arnoldu.
- Pobedio si.
- Čestitam na veridbi dušice. Vojvoda od Jorka je fantastičan izbor. Znaš stari plamen...
- Jasno Arnolde. Udaću se za njega i vratićeś mi novac jel tako?
- Da. Ne lažem te Bjanka. Svestan sam da me iz nekog nepoznatog razloga mrziš ali ja želim samo dobro za tebe. A to podrazumeva obrazovanog supruga, bogatog u istoj meri kao i ti i nekog perspektivnog. A ne nekog trećerazrednog šankera. - usudio se da govori o Aresu. Bes mi je kolao venama ali sam bila toliko umrtvljena da nisam imala snage da se svađam. No on je opet progovorio pa sam se koncentrisala na to. - Kad smo već kod toga gde je Ares? Verujem da mu nije lepo legla tvoja veridba i predstojeće venčanje.
- Ares Arnolde? On je bio moj jebač i lepo smo se zabavljali neko vreme. No, totalno je nebitan. Ne znam zašto me pitaš za njega stvarno.
- Jel? Onda sam vas pogrešno procenio. Ipak bih rekao da je njemu sve ovo palo mnogo teže. - on se cerekao podlo. Svet mi se rušio i vrtelo mi se u glavi ali pre bih crkla nego mu to pokazala. Držala sam se svoje osvete tako jako i nisam planirala da pustim. Još nije kraj dok ja ne sviram seronjo.
